Народно благостање — додатак

Додатак ss

ародном Благостању“

ГОДИНА П

БЕОГРАД, 17. МАЈ 1930.

БРОЈ 20

Опште Југословенско Банкарско Друштво a

његова фамилија у усходећој линији

Историски поглед Wiener Bankverein — Беч

Socićtć Gćnćrale de Belgigque, — Bruxelles

Banque Belge pour PEtranger — Bruxelles

Deutsche Bank und Disconto GeselIschaft — BepanuH

Banque Commerciale de Balč 4 Спште југословенско Банкарско Друштво А. Д. Београд— Загреб

Историски поглед

На место Аустроугарске, конзервативне по еволуцији и по духу, наступиле су младе државе, код којих не само живот тече брзим темпом, већ које су испуњене тежњом за што бржим напретком. И предисторија Општег југословенског банкарског друштва је један леп пример за то. Пре једне деценије била је у Загребу филијала Винер банкфсрајна противправно стављена под секвестар. Док су нациовалне банке у то доба гигантским размерама развијале свој посао, национализирајући страна подузећа и оснивајући нова, дотле је дирекција загребачке филијале Винер банкферајна највећи део своје енергије утрошила на питање скидања секвестра. Наше „државнике“ из тога времена није ни најмање женирало да од секвестираног непријатељског завода узму за државу зајам. Први новчани завод у југославији, који је дао кредит тек основаној Југославији била је „Хрватска подружница“ Винер банкферајна у Загребу.

Исто тако је неразумљив начин, на који је било условљено скидање секвестра отварањем филијале у Београду. Много државничке мудрости није било у политици тадањег режима, кад се прво без правне основе ставља под секвестар један новчани завод, па се одлуком о скидању секвестра наређује истом да прошири свој посао отварањем нове филијале у престоници.

___ Винер банкферајн је пре рата био бечка велебанка. Бечко и пештанско банкарство стајало је на висини западно-европског. Оно је било пословно чак и врло тесно везано са немачким и италијанским банкарством, са којима је имало врло много заједничких додирних тачака банкарских, трговачких и индустријских. Винер банкферајн је био оснивач извесних великих подузећа у Италији. Њечке банке су располагале пре свега огромним националним средствима, нарочито из индустрије, која је била врло напредна. Исто тако оне су уживале кредите на европском тржишту.

Јачина највећег дела бечких банака лежала је у индустрији. Што је Аустрија последњих 50 година развила врло снажно индустрију у свима гранама има се захвалити чињеници, да је њезино банкарство бацило тежиште свога посла на индустријализацију земље.

Бечке банке биле су нека врста холдинга. Винер банкферајн је био пре рата горд на своје фирме. Он је био не само аустријска већ и бечка банка. Он је много полагао на то своје бечко обележје и тако се да објаснити што је он

ершио банкарску експанзију путем оснивања филијала у место нових установа.

И у Загребу се појавио Винер банкферајн са својом филнјалом. Афилијације су обично стваране уз учешће двеју банака.

Саобразно принципу мешовито-банкарског система Винер банкферајн је, поред неговања банкарског посла, гледао да у Хрватској и Славовији нађе што јачу пословну базу у индустрији. Већ пред почетак Светског рата загребачка филијала имала је већину у неколико данас врло напредних индустриских подузећа, међу којима на првом месту треба поменути „Славекс“ шумско подузеће, затим фабрику хартија „Вевче“ (који је ангажман од пре кратког времена напуштен). :

Тешка су времена настала за бечко банкарство по свршетку Светскога рата. Вођена је велика полемика међ економистима о томе, да ли је Аустријска република економски способна за живот или не. Ма како да се одговори на то питање, једно је ван сваке сумње, на име, да је бечком банкарству била потпуно одузета његова привредна база. Апсолутно је било немогуће, да бечко банкарство и без икаквих валутних потреса, који су наступили, одржи волумен својих послова и свој просперитет у границама, које су повучене уговором о миру, — све и да нису настале пертурбације, све и да није настало неочекивано национализирање аустриских подузећа у појединим државама наследницама. Бечко банкарство је бриљантно пребродило аустриски валутни слом. Ни једно банкарство у свету није са толико опрезности, вештине и брзине успело да сачува један део своје активе благовременим преносом једног дела своје имаовине у стране девизе. Требало је много предострожности и предвиђања, па да се 1919. увиди, да се круна не може да врати са своје низбрдице и да је једини начин да се напусти коначно. Наравно да није било могућно целу имаовину гренети у валуте и девизе због тога, што је било немогућно мобилизирати је. Али су бечке банке баш у чињеници да се један велики део њихових подузећа налази у државама наследницама, гледале у неку руку као спас од валутне и економске кризе, у коју је ушла Аустријска република. Али је национализација подузећа, — у неким земљама јача, у неким мања, — смањила један део њихове имаовине.

Све би те кризе бечко банкарство мање више пребродило, да није дошло на крају треће и најтеже искушење.