Народно благостање — додатак

стајао у личним добрим односима са дирекцијом Дајче банк, покушавао више пута да је заинтересује, али увек без успеха. А ни после рата Дајче банк није имала никакав непесредни интерес код нас. Може се рећи, да је први пут та велика банка, која има јачу позицију у немачкој народној привреди него сама новчанична банка, ступила у ближи додир са нашом народном привредом, улазећи у фамилију Општег југословенског банкарског друштва Београд— Загреб.

Banque Commerciale де Ваје

Ова банка је веран члан конзорцијума Зосее Сепегаје de Вејетаџе, она иде с њом паралелно у свима међународним пословима нарочито после рата, тако да се може рећи, да је ова банка од свију швајцарских банака најјаче ангажована у подузећима ван Швајцарске. Услед оскудице простора немогуће нам је извршити анализу биланса ове банке, него ћемо се ограничити само на именовању њених главних интереса ван Швајцарске. Од 1922. године она је заинтересована у Винер банкферајну, а истовремено је узела пакет акција Земаљске банке за Босну и Херцеговину. 1923. године је заједно са Винер банкферајном и Вапаџе Вејке pour | Етапсег основала општи Банкферајн у Пољској, а 1928. године је учествовала у оснивању Општег југословенског банкарског друштва Загреб—Београд, у чијем је управном одбору и она представљена. Тако исто учествовала је она у фузији чешког Банкферајна са чешком Унионбанком у Прагу, где такође има своје претставнике у управ. одбору. Поред тога опа одржава интимне везе са Стеди Солпипегста! de France y Паризу, Кредито Италијано у Милану и Чез Нешенел Бенк у Америци. Стоји у врло блиским везама са Вапаче де Р топ Рамзјеппе. Исто је тако заинтересована са Инион финансијер полонез у Брислу и у разним другим пословима свога конперна. Врло је много заинтересована у талијанској електричној индустрији, а исто тако има и акције Албанске на-

_ родне банке у Тирани.

У управни одбор Општег југословенског банкарског друштва ушао је ове године г. Готлиб Моравец, председник Унион банке у Прагу. Али ми не можемо ову банку сматрати за фамилију Општег југословенског банк. друштва у усходећој линији; због тога о њој нећемо овде говорити. %

Опште Југословенско Банкарско Друштво A. JL Београд— Загреб

Свака већа банка има мање више своју пословну индивидуалност, али се за Опште југословенско банкарско друштво може рећи, да у својој пословној политици иде одвојеним, оригиналним путем. Пословна политика ове банке могла би се карактерисати са ово неколико речи: Концентрација на мали број врло великих комитената и врло солвентних. Пословна веза се обавља помоћу контокорента, који се појављује овде у свом буквалном смислу т. ј. кредитни однос између банке и комитента алтернативан је. То су велика подузећа која имају с времена на време врло велике потребе за капиталом, а периодично пак сама располажу великим готовинама, те су каткад дужници за велике суме, а каткад повериоци за тако исто велике износе. Пословна политика коју води Опште југословенско банкарско друштво потиче из традиције Банкферајна, загребачке филијале, која тим путем иде готдво од свога почетка. Тако се може репи да је Опште југословенско друштво, бар у колико се тиче Загреба, банка једног малог броја врло великих и солвентних подузећа и подузетника.

Управна политика Општег југословенског друштва заснована је на широким и великим концепцијама, оно иде путем великих банака у западној Европи. Опште југословенско банкарско друштво је познато са релативно брзе оллуке о врло_великим и замашним транзакцијама. Као што у погледу давања кредита бира муштерије великог обима и

великог капацитета, тако је и цела његова пословна поли– тика Карактерисана великим потезима. Опште југосло=венско банкарско друштво биће прва наша емисиона банка, кад се буде развило наше тржиште капитала и буде способно за примања нових хартија од вредности.

Опште југословенско банкарско друштво показивалоје од увек велике склоности ка комерцијалним пословима и транзакцијама које су сличне емисијама великих пакета хартија од вредности. Ова је банка сушта противност депозитном заводу : док последњи ради на ситно, јер је ситна зарада и ситан посао, а велики број муштерија, дотле ова банка ради на крупно у великим потезима. Ту пословну политику могло је водити Опште |угослов. банк. друштво у Загребу; где је најбоље развијено наше новчано тржиште; у

Загребу је било послова те врсте. И сада је Опште југосло-

венско банкарско друштво на челу једног банкарског конзорцијума, који спрема емисију облигација Загребачке општине. Ту политику није могло да води Опште југословенско банкарско друштво са својом филијалом у Београду, а још мање ће моћи са оном у Новом Саду. Београд и Нови Сад су тржишта која дају боље резултате кад се ради на ситно и па мало. У Новом Саду морала је банка поћи оним: путем, који је најбољи у томе крају за пласирање капитала : давање кредита на подлогу непокретних имања. У Београду оно осцилира између текућег рачуна у смислу загребачком.

и есконта меница у смислу србијанском.

Још: ће веће користи имати Опште југословенско банкарско груштво него Винер банкферајна у Бечу од чињекице, да је ово један део своје самосталности напустило у корист великог међународног синдиката. Сад је Опште југословенско друштво банка која може да располаже у свако. доба великим износима капитала за циљеве наше народне привреде. Оно се већ неколико пута показивало као понуђач и у комбинацијама великих финансијских транзакција за рачун јавноправних тела као држави и монополској управи. Оно је посредовало једном већем зајму једне велике наше установе, коју у осталом одавно ликвидира. .

Из завршних рачуна видимо, да је укупна биланса Опшутег југослов. банкарског друштва порасла од 420 милиона 1928. године на 495 милиона односно 18%. Веровници су порасли само за 16 милиона, а улошци на књижице и по текућим рачунима порасли су за 52 милиона динара.

Тај прираштај обртног капитала од преко 60 милиона динара употребљеч је.пре свега за повећање ставке дужници за 45 милиона динара. Менице су порасле за 4 милиона, државне хартије од вредности за 10 милиона динара, а остале хартије за 6 милиона и готовина за 6 милиона. Нарочито треба истаћи врло велики пораст државних хартија: од вредности у шта спада и куп наших доларских папира од 250 хиљада долара, који је извршен у врло повољном

"моменту и на коме је банка морала знатно зарадити. Остале:

хартије, које се котирају на нашим берзама порасле су за 100% ; ту долазе вероватно и хартије подузећа које банка контролише и акције Народне банке. У активи се показује инвестиција од 12 милиона динара; под тиме се има разумети· непокретност, пошто банка „нема никаквих својих подузећа, да би се та ставка могла назвати инвестицијом..

Главница је остала непромењена од 100 милиона динара, а резерва 25 милиона динара. Позиција хартије од вредности, које се котирају на нашим берзама, обухватала је један пакет акција Вевче, које је банка у овој години продала Љубљанској кредитној банци, а према нашим информацијама под врло повољним условима. Приходи показују пораст од преко 5 милиона динара, према претпрошлој години, док су расходи остали непромењени. Тако износи чиста добит 6,1 милион, а са преносом добити из 1928. године 10 милиона динара. На име дивиденде исплаћује се 5%. То: је свакако акт једне велике предострожности, која је омо– гућена тиме, што је његовим акционарима свеједно, хоће ли зараду примити у виду дивиденде, или повећане резерве.