Народно благостање — додатак

Фонд за курсну разлику 14.129 18.234' Рез. премија живота 7.442 8.219 Рез. премија пожара 8.552 9.485 Текући рачуни 10.051 20.395 Улози на штедњу 24.043 22.612 Пензиони фонд 9.373 9.881 Повериоци 6.004 39.440 Реесконт 16.565 7.815 Резервисане штете 1.811 1.302 Тантијеме 888 —

Преносне камате 587 663 Билансна сума 128.000 194.282

Да је повећање главнице из фондова само једна књиговодствена транзакција најбоље нам приказује стање соп» ствених средстава Београд. задруге у 1928. и 1929. г. У 1928. сопствена средства износила су 78 милиона динара, а у 1929. години 85 милиона динара. Повећање од 7 милиона динара долази услед повећања самих фондова (при чему треба нарочито напоменути дотацију од 4 милиона динара за фонд покрића разлика на курсу хартија од вредности).

Али је у толико знатнија промена у износу туђих средстава. Она су повећана за укупно 33 милиона динара. И по улошцима на штедњу спали су за непуних 2 милиона динара, али зато су улошци по текућем рачуну скочили скоро за 10 милиона динара. Укупан износ уложака је крајем 1929. године изнео 43 милиона динара односно 9 милиона динара више ноу 1928. години. С друге стране реесконт је пао за 9 милиона динара јер је Задруга у толико мање чинила употребу од кредита код Народне банке. Снажан је пораст средстава добивених по текућем и привременом рачуну 39,5 милиона динара, тако да та сума достиже скоро 40 милиона динара. Укупна сопствена и туђа средства Београдске задруге износила су крајем 1929. године преко 180 милиона динара.

Највећи део новца пласиран је у есконту. Ту се нема шта друго да примети до да је то потпуно у традицији Београдске задруге, која је од вајкада највише неговала тај банкарски посао. Једна депозитна банка као што је Београдска задруга од свога почетка не може наћи бољега пласмана свога капитала него што је есконт. Један део вишка пласиран је у текуће рачуне — непуних 10 милиона динара. Хартије од вредности показују пораст од 7 милиона динара, услед купње сто акција Народне банке и извесне количине 7% инвестиционог зајма.

Према томе средства Београдске задруге овако су пласирана : 70 милиона у есконт, 34 милиона у хартије од вредности, 35,4 милиона текући рачуни и 41 милион непокретности. Као што видимо целокупна актива је подељена у главноме у четири групе, две групе обухватају регуларне активне послове, то је есконт и текући рачуни са ломбардом, "који премашају скоро 110 милиона динара, нешто мало више од сопствених средстава Београдске задруге. 41 милиона динара било би и сувише много за позицију непокретности, кад Београдска задруга не би била истовремено и осигуравајуће друштво и кад не би њезине само осигуравајуће резерве износиле 23,7 милиона динара.

Београдска задруга је најстарије домаће осигуравајуће друштво. Али је она последњих година прилично била занемарила осигуравајући посао. Међутим, од пре годину дана се труди она свом силом, да поправи ту омашку. Она је пре свега повећала осигуране суме код оба своја стара осигурања : пожара и живота, а уисто време увела је нове облике осигурања, као што су од провалне крађе и лома стакла ; и намерава да уведе и друге облике елементарних осигурања. Исто тако је-познато, да је осигурање живота технички и комерцијално из основа реорганизирано.

Тај се нов полет у послу осигуравајућем огледа у

125'

чињеници, да је приход од премија заједно са дажбипама у 1926 години за 1,6 милиона већи од онога у 1928 години, а с друге стране исплаћене штете скоро за милион динара мање у 1929. но у 1928, години

Приходи 1928. 1929. Камате 6.999 5.925 Провизије 762 1.211 Ефекти - 3.913 1.729 Премије ' | 8.682 5,039 Дажбине 697 728 Приходи резерв. премија 15.555 15.963 Непокретности 5.050 4.833 Наплаћена сумњива потраживања 105 970 Разни приходи 146 337 Чиста добит 2.888 7.017 Укупно 41.905 39.635 Расходи: Општи трошак 2.184 4171 Пореза 1.512 1.133 Камате 2.168 2.604 Штете 2.619 1.856 Плате 1.235 1.340 Премије реосигурања 4.898 3.196 Дотације резер. премијама 15.963 17.556 Отписи 4.324 750 Додатак особном фонду 3.437 —

Укупна добит у 1929 години износи 39,6 милиопа динара према 41,9 милиона динара у 1928. години. Мањак се појављује на приходима од хартије од вредности 2,2 милиона динара, код банкарског посла 0,4 милиона, и од прихода резервних 64 милиона динара. Приход од непокретног имања показује незнатан мањак од 0,5 милиона динара.

Издатци су опали код камата по улогу и есконту за ско 150.000 динара, општи трошкови и порез показују један вишак од скоро 2 милиона динара, који долази од оправке зграда, плаћене таксе на повећање капитала, општивске таксе на зараду и т. д. Добит износи у 1929. г. 7 мил. дин. Толико је исказано у рачуну губитка и добитка. Али ту нису ушле у рачун непосредне дотације, као и добити од репарација (поруџбине у натури), која још није обрачуната. "ТРГОВАЧКИ ФОНД И ЊЕГОВА ХИПОТЕКАРНА БАНКА

— БЕОГРАД

Ако бисмо и најбољем познаваоцу науке о билансу по разним облицима подузећа поднели билансе Трговачког фонда и његове хипотекарне банке с тим да нам каже какав је то облик подузећа, све што би он могао да нам каже, то је да је то једно банкарско подузеће. Али његову правну форму никад не би могао да погоди на основу самога биланса. Све што би му пало у очи као необично, то би била позиција у пасиви која гласи „главница Трговачког фонда“, а која се из године у годину мења. Из тога се да извести закључак, да предузеће припада Трговачком фонду, али о природи тога фонда и његовој организацији и правима и дужности не би могао имати никаквог сазнања, док не би видео статуте.

Трговачки фонд и његова хипотекарна банка једна су оригинална творевина београдског трговачког реда. Г. Михаило Ђурић, председник ове установе, веома је лепо окарактерисао њезину основну идеју у своме говору, одржаном на њезином свечаном скупу приликом двадесет-петогодишњице њезинога опстанка :

„Ни један сталеж, изгледа ми, није принуђен бринути се толико сам о себи, колико је то наш трговачки. Док су чиновници за своју старост и опстанак, као и њихове породице, осигурани пензијом од државе, занатлије својим пензионим фондом, па и обични радници својим удруже-