Народно благостање — додатак

200

b) Tuđa sredstva | Premijske rezerve · 11.401 12.914 18.698

Ratne rezerve 222 225 229 Za isplatu šteta 892 844 682 "Tekući računi 3.228 2.640 1.629 Polagači kaucija, ostava, garancija 593 1.050 1.120 Hazni pasivni računi _123 1.906 1.944 Tantijeme 456 501 762 Dobit za podelu 1000 „ 1250 1.500 Ukupno 17.915 21.330 26.564

c) Zbir pasive ili aktive 31.608 35.265 41.468

Veoma je interesantan odnos tuđih sredstava prema SOp-

stvenim: u hiljadama dinara 1927. 1928. 1929. Iznos % Iznos 5 Iznos %

Tuđa sredstva 17.915 56.7 21.330 60.5 26.564 64.2 Sopstvena 13.690 43.3 13.931 395 14.899 35.8

Iz ovog upoređenja izlazi, da se strana sredstva brže uvećavaju no sopstvena, a to opet dokazuje, da društvo ima veliki broj osiguranika, odnosno velike rezervne premije za to osiguranje. Prosečni udeo sopstvenih sredstava u visini od 40% od stranih sredstava ukazuje na kolosalnu sigurnost preduzeća. Pri tome se ne sme gubiti iz vida, da ima „Srbija” pored označenih sopstvenih sredstava još i druga, naime tihe rezerve, koje u računu izravnanja ne dolaze do izražaja. Tu su pre svega nepokretnosti, odnosno zgrade, koje su bilansirane sa 7.9 miliona, a koje pretstavljaju znatno veću vrednost, što se vidi već iz činjenice, da su u 1920. godini odbacile prihod od 2.3 miliona dinara; prema tome njihova realna vrednost iznosi najmanje 25 do 35 miliona dinara, a ne 8 miliona. Nameštaj je bilansiran samo pro memoria, sa 1 dinarom beogradski, a sa 1 dinarom onaj u filijali u Novom Sadu. Veliku vrednost predstavlja takođe organizacija agenata i akvizitera, koja je vezan faktor svakog osiguravajućeg društva.

Iz upoređenja sopstvenih sredstava, odnosno rezervnih fondova jasno izlazi, da je 1928. godine sprovedeno povišenje glavnice iz sopstvenih sredstava a ne prilivom novih: smanjen је rezervni fond, a povišena pozicija glavnice, zbog čega je zbir sopstvenih sredstava ostao nepromenjen.

Politika plasiranja kapitala, bilo sopstvenog, bilo tuđih sredstava, za osoguravajuća preduzeća od najveće je važnosti. Pri tome treba striktno voditi računa o dvema postulatima: o likvidnosti i sigurnosti. Koliko je vanredno povoljeno „Srbija” udovoljila ove postulate, pokazuje sledeća tablica:

1927. % 1928. % 1929. %

u hiljadama dinara Likvidni plasman 19.000 60.4 20.951 59.4 25.905 62.6 Nelikvidni plasman 7.363 233 8717 247 9285 22.4 Ostala aktiva 4834 163. 5.531. 15.0 6.184 25:0

Likviditet nije samo odličan, nego još i u porastu, te premašuju lihvidno plasirana sredstva sve ilikvidne plasmane za 10% do 12%. Smatramo, da imamo slabo zavoda, koji mogu da pokazuju bolji likviditet. Drugo, isto tako važno, je pitanje sigurnosti plasmana. Nelikvidni plasmani, nepokretnosti i zaj-

movi na polise, potpuno su sigurni; ali je ista situacija i kod likvidnih plasmana: državne hartije od vrednosti nalaze se van

pitanja, potraživanja kod Drž. hipotekarne, Narodne banke i Poštanske štedionice takođe; tekući računi kod banaka, odnosno potraživanja kod banaka mogli bi pretstavljati rizike; ali ima „Srbija” toliko staru, oprobanu i solidnu bankovnu vezu, da se ta polraživanja po svojoj sigurnosti mogu smatrati kao potraživanja kod same Državne hipoftekarne banke.

Čista dobit u Znatnom ie poraštu. 1927. godine iznosi

1.72 miliona, u 1928. godini 1.95 miliona, a u 1929. godini po' rasla je na 2.84 miliona dinara. Zbog toga je „Srbija” bila u stanju, da plaća akcionarima na ime dividende u 1927. godini 20%. (na glavnicu od 5 miliona dinara), u 1928. godini 12.5% (već na povišenu glavnicu) a 1929. godine 15%.

Sem novosadske filiale, koju je otvorila prilikom fuzioniranja sa „Dobrotvorom”, хадгисот 7а озјошгапје и 1922. соdini, „Srbija” ne podržava vlastitih filijala.

ENGLESKO-JUGOSLAVENSKA DESTILACIJA DRVA D. D. ZAGREB.

Program koji su imali Englezi kad su se angažovali u „Destilaciji drva” u Tesliću, nije mogao biti ostvaren u punom obimu. Podizanje tvornice veštačke svile moralo je biti odgođeno ako ne i definitivno napušteno. Podizanje jedne takove tvornice traži silna sredstva, a naše domaće tržište nije dovoljno jako da bi moglo alimentirati jednu takovu tvornicu, sve i kad bi se pristupilo vanrednoj carinskoj zaštiti prediva i tkanina iz veštačke svile. Postojeća tvornica veštačke svile u Austriji morala se je napustiti. A u Rumuniji morala se je obustaviti gradnja fabrike, jer najnovije kalkulacije predviđale su sigurne gubitke. Tako |e sticajem prilika rešeno kod nas i pitanje mesta gde bi se ta tvornica imala podići, koje je pitanje prošle godine podiglo toliku prašinu.

Englesko-jugoslavenska destilacija drva danas je u rukama engleskog poduzeća Chemical and Wood Limitet, koje ovih dana drži u Londonu svoju glavnu skupštinu, na čiju bilansu ćemo se još osvrnuti. Za sada samo spominjemo, da se prilike kod Chemical Wood nisu najpovolini|e razvijale. Upis akcija nije najbolje prošao i osnivači morali su preuzeti znatan paket što je nepovoljno delovalo na kurs. Danas se radi na tome, da preuzme jedna francuska novčana grupa majoritetni paket akcija.

Destilacija u Tesliću ima dva odelenja. Jedno je suha destilacija drva koja pored raznih destilata daje i veće količine drvenog ugljena, a druga je sama pilana. Jer destilacija drva nije samo jedno hemisko industrijsko poduzeće nego i jedno jako drvno poduzeće. Pogotovu u bukovini, Destilacija drva iz Teslića igra jednu vidnu ulogu u našoj industriji drva.

Promet sa destilatima koncentriran |e u društvu „Acetic” d. d. u Zagrebu, koji u svojim rukama ima prodajnu organizaciju čitave naše industrije destilacije drva i njihovih derivata. Drvni posao poveren је g. Otto Heinrich-u, bivšem generalnom direktoru velike drvne firme „Drach” d. d. ZagrebCaprag. -

Ranije je Destilacija imala za poslovnu godinu kalendarsku godinu. Sada je i Destilacija kao i mnoga druga родиzeća drvne struke prešla na poslovnu godinu koja počinje 1. septembra i svršava 31. augusta iduće godine. Prva godina koja je bilansirana sa stanjem per 31. augusta, trajala: je 20 meseci, naime od 1. januara 1929. pa do 31. augusta 1930.

Bilanca za 4 poslednje poslovne godine daje sledeću

sliku:

Aktiva 1920/30. 1928. 1927. 1926. Blagaina | 897 762 126 339 Efekti 1580 1339 1.084 __ Investicije 61413 68.750 49.281 40.857 Inyentar ; — :3.868 4.130 . 2.494 Zalihe o 34.637, „26015. 19071 16.123 Dužnici | 47316 48.963 — 50.683 48.423 Razno 4.909 1.145 487 110 Gubitak, 1856 „|O 1708 "4401

Pasiva | | | Glavnica |. 20.000 20.000 _ 20.000 . 20.000

Rezerva | (500. 500 500. | 900