Народно благостање — додатак
dižava izjavila Monopoiskoj uprava, da {e ona poverilac prema
пјој га 1300 miliona dinaža i da traži da joj se taj novac vrati. Tako je došlo do zaključenia poznatoga „švedskoga zajma” sa svedskim trastom žižica od 22 miliona dolara nominalno, čiji je iznos upotrebljen na oduženje duga Ministarstvu fimansija. Iz završnih računa vidimo da ona duguje 1927. i 1928. godini 1310 miliona dinara, u 1928/29. godini samo 695 mil., a u 1929/30. god. 588 miliona dinara. Na suprot tome obrtna glavnica koja je iznosila u 1927/28. godini samo 236,9 miliona dinara, raste u 1928/29. i kad je počeo da se ostvaruje švedski zajam, na 588 miliona a u 1929/30. na 1,125 miliona dinara. ledan deo dugova u računu za 1927/28. godinu pada na Državnu hipotekarnu banku, koja joj je dala u toj godini kredit od 200 miliona dinara. Fakt da Monopolska Uprava još uvek duguje —- i posle realizi-
ranog švedskog zaima — sumu od 588 miliona dinara, čini ufi- ·
sak da Monopolska uprava ipak nije odužila sav svoj dug državi. Međutim to nije tačno. Najveći deo ovog duga od 588 miliona dinara pada na dugovanje inostranstvu. To je ona ро-
znata tranzakcija, po kojoj Monopolska uprava svake godine uzima jedan zajam u inostranstvu (poslednje dve godine od.
440 miliona dinara) radi finansiranja otkupa i uopšte za svoju iadustriju duvana. Inače jedan vrlo mali deo dugova рада па nepredate prihode Ministarstvu finansija. Ako od sume od 2100 miliona dinara, koliko iznosi obrtni kapita! Monopolske пртауе; odbijemo skoro 400 miliona dinara koliko pada па nepokretnost,
onda je ostatak njezinog kapitala upotrebljen ovako: 111 па ! попа iu gotovoj robi, 433 miliona su sirovine i poluprerađevine, |
493 miliona su nelikvidirani izdatci za račun 1928/20. godine i га anujtete, 143 miliona su potraživanja po tekućim računima od čega najviše pada na kupce duvana na strani i na sirane
banke, kod kojih se vrši služba naših državnih dugova na strani |
a 151 milion iznosi gotovina, tako da je ministarstvu ппапзја stavljeno na raspoloženje kao čist prihod 1807 miliona din. To-
Бко баји državni monopol Miaistarsıva finansija neto. Toljko 1
je bilo i u 1929/30. godini.
Maiveći deo orihoda i rashoda pada sa monopol duvana.
ola duvana najviše pada na nabaviti sirovina; 2811/, milion fa; a na radnu snagu 45 miliona, tako da radna snaga i Vina iznose zajedno 3261| miliona dinara. Lični izdatci (za
ukupno 358 miliona dinara izdataka. Ostatak od 27 miliona su
razni drugi izdatci fabrika davana. Postoje Još monopol soli i monopol cigar-papira kao industriska poduzeća. Ali se račun moпороја soli sumarno pokazuje. Tako imamo poziciju „utrošak soli” 72,60 miliona dinara, па ukupne izdatke od 86 miliona, a ukupan prihod 228 miliosa. Isto tako je monopol cigar-papira Sumarno iskazan: sirovina košta 14 miliona dinara, radna snaga 2,9 to je 16,4 miliona dinara na ukupne izdatke od 16,8 miliona, a.na ukupan prihod od 141 milion dinara. Petroleum i žižice imaju minimalne izdatke pošto tu država nije ni trgovac ni industriialac. Iz gornjeg pregleda za poslednje tri godine bruto prihoda ·
vidimo da isti stacioniraju; prihod je oko 2,375 miliona dinara. Izdatci su prilično stacionarni, kod duvana pokazuje maksimalne izdatke u budžetskoj 1929/30. godini od 458 miliona dinara, dok je prihod ravan onome iz 1927/28. godine. Bruto prihod soli je u opadanju, dok su mu rashodi stacionirani. Petroleum pokazuje sistematsko skakanje, isto tako žižice (još u jačoj meri), dok cigar-Dapir fakođe stacionira.
Na kraju da bacimo kratak pogled na završni račun Ministarstva finansija. Po njemu izlazi da је ono primilo od Monopolske uprave 2450 miliona dinara, ali je za 865 miliona dinara Monopolska uprava bila samo blagajnik državni, a pravi monopolski prihodi, kao što smo videli, iznose 1804 miliona dinara u 1929/30. godini. Pitanje o tome како je Monopolska uprava raspolagala sa tim prihodom za račun Ministarstva finansija (za isplatu anuiteta i t. d.); ne spada više u oblast analize bilansa.
2rihodi su 1667 miliona. dinara a rashodi 395. Od rashoda mo |
Činovništvo) iznose sa dodatcima 311, milion dinara, što čini
Š
Pri proučavanju računa gubitka i dobitka mogu se pojaviti dva potpuno raznovrsna kriterijuma. Prvi je koliki prihod donosi Samostalna monopolska uprava u svojstvu proizvođača i prodavca; to je linansisko-političko gledište. I drugo kako rentiraju pojedina poduzeća. Nas bi više interesovalo ovo drugo pitanje, naime kakav je rentiabilitet fabrika duvana, cigar-papira, raznih solana i uopšte poduzeća naročito industriskih koja su u svojini Samostalne monopolske uprave. Za taj posao čak postoji prilično podataka u opšimom izvešlaju za 1927/28. i 1929/30. godinu. Pa ipak bi taj pokušaj bio besciljan s obzirom na io da Samostalna mornopolska uprava prodaje svoje artikle po utvrđenoj monopolskoj ceni. U napred se zna da ona mora imati dobiti. Interesantno bi bilo znati, a to je staro pitanje koje je potrzano već mnogo puta za poslednjih 30 godina — da li Monopolska uprava u svojim poduzećima radi relativno jeftino ili skupo. Tvrdilo se da ona, kao državna ustanova, radi suviše · skupo i da bi zbog toga {rebalo da зе pomišlja na drugi način | eksploatacije monopolskih, trgovačkih i industriskih poduzeća. Na to pitanje ne možemo dati odgovor samo na osnovu završnih računa Monopolske uprave, već jedino upoređenjem sa zavIŠ! nim računima sličnih poduzeća na strani. Mi prikupljamo odavno | podatke u tome cilju i čim budemo došli do podataka poduzeća, koje bi odgovaralo od prilike fabrikama duvana Monopolske | uprave, pokušaćemo da odgovorimo na pitanje, da li je Mono· polska uprava kao proizvođač i trgovac skupa.
U otsustvu tih komparativnih troškova mi ćemo se остаničiti na kratak pregled kretanja troškova i dobitka važnijih | monopolskih poduzeća. Račun gubitka i dobitka pokazuje na · primer da bruto prihod njezin iznosi 2,374. miliona dinara u ' 1929/30. godini prema 2,378 u 1927/28. godini. Kako mi nemamo pri ruci detaljne račune za 1929/30. godinu, to ćemo . uzeti radi objašnjenja 1928/20. godinu o kojoj, kao što rekosmo, . postoje detaljni podatci u opširnom izveštaju objavljenom ovih dana. U toj godini je bruto prihod iznosio 2,304 miliona dinara. Ako pak zagledamo na ukupne prihode Mionopolske uprave DO budžetskom računu, koji je iskazan u pomenutom izveštaju na strani 64 (tabelarni pregled br. 23) onda ćemo videti da ona . pokazuje ukupan bruto prihod u toj godini 3,083 miliona dinara. · Višak prihoda iznosi dakle 767 miliona dinara. Taj ukupan bruto · prihod Monopolske Uprave od 3,089 miliona dinara dolazi otuda Što je u tu istu sumu uračunato i 583,4 miliona dinara naplaćenih na ime prodatih taksenih maraka i hartija od vrednosti, kod kog je posla Monopolska uprava samo državni rukovalac i blagajnik; druga suma dolazi otuda što je iz rashoda iskazanih и računu gubitka i dobitka izostavljena provizija velikim i maloprodavcima od 184 miliona dinara, i najzad 10 miliona dinara raznih prihoda. To čini zajedno 777 miliona dinara i kad se odbije od bruto prihođa 3,083 miliona dinara dobija se suma od 2,304 miliona dinara kao ptihod od samih monopola u 1927/28. godini.
Iz računa gubitka i dobitka vidimo da su u toj godini
1! rashodi bili 405 miliona dinara.
SRPSKO. AMKCIONARSKO RUDARSKO TOPIONIČKO INDUSTRISKO DRUŠTVO „SARTID”, BEOGRAD.
Pre analiziranja „Sartiđa” za 1929/30. godinu, skrenuli ı bismo pažnju naših čitalaca na naše ranije analize za 1927/28. i | та 1928/29. godinu, koje smo objavili u „Narodnom Blagosta„nju, u rubrici „Analiza bilansa” za 1929. godinu, broj 26. str. ,423 kao i u 1930. godini, u dodatku, broj 14. str. 64. U obema · prethodnim analizama mi smo se opširno bavili historiatom i „Sartida”, njegovim postankom, razvojem, njegovim osniva| čima, uslovima za rad i t. d.if.d.
| Zbog toga se sada ograničavamo na kratku rekapitulaciju najvažnijih podataka, analizirajući re svega bilans i razvoj društva u toku poslednje godine. |