Народно благостање — додатак

~Hona dinara, porasle su (za četiri godine) na preko 100% i iz-

"позе 38.38 miliona. Prema 1927. godini porast vrednosti inves- |

ficija iznosi 18 miliona, a prema 1926. godini 23 miliona. U 1930. godini nova su postrojenja manja za 1 milion prema 1928 godini i su prema 19209. godini ostala skoro nepromenjena {manja :5u za једуа 180.000 dinara). Materijal na stovarištima znatno je “smanjen; prema 1927. godini za 10.5 miliona dinara odnosno za jednu frećinu. U toj poziciji smo imali najveći porast u 1928. – godini, na 33.46 miliona; u 1929. godini opala je za 3.5 miliona, -i mi smo podvukli, da to ne znači umanjenu delatnost, već racionaliziranje u nabavci i lagerima; u ono doba je preduzeće bilo

dubke zaposleno — što sada više nije slučaj. Smanjenje lagera |

širovina nam je dokaz, da su liferacije izvršene i pošto nema no-

%ih državnih liferacija u vidu, to preduzeće svojih lagera nije

još kompletiralo. Materijal koji se nalazi na lagerima, biće za druga odelenia i brodogradilišta. Verovatno je, da ie smanjeie materijala na lageru imalo za posledicu, da su se smanjili громепос.

Posle investicija predstavljajn dužnici najveću poziciju -aktive. Sa 35.1 milion dinara dostignut je rekord u dosadanjem razvoju „Sartida”. U 1926. godini iznosili su 22 miliona dinara;

u-narednoj, 1928. godini smanjeni su na 17.1 milion, nakon čega |

dolazi, paralelno sa državnim porudžbinama, rapidno povećanie

fe pozicije: n 1028. godini na 27.7 miliona, u 1929. godini na |

30.1 milion a u 1930. godini na 35.1 milion dinara. U toj poziciji „svakako prednjaći država. Za industriju, koja je vezana na dtržavu kao mušteriju uvek se pojavljuje ista fatalnost: ako nema Đorudžbina, mora otpuštati radništvo i zatvarati fabrike; ako 'se pak dođe do liferacija, onda se muči tešku muku, dok se “dođe do para. Te se prilike ni u ovoj godini nisu popravile. Interesantan je takođe: velik porast pozicije efekata: od 4.67 miliona u 1927. godini porasli su na 7.12 miliona u 1 :godini, odnosno za 2 miliona prema 1929. godini. Sopstvena sredstva, u ukupnom iznosu od skoro 60 miHona dinara plasirana su dakle u investicije i material, dok Нпалsiraju poverioci dužnike; kad bi dužnici nestali, ne bi bilo više ni poverioca. Ovakva podela kapitala veoma je povoljna, jedina neprijatnost leži u tome, što su dužnici sigurni, ali po velikoj ve„čini dugoročni što ima paralizirajuće dejstvo na kredit preduzeća: to je jedna mana; druga, teža, pak se pokazuje u računu glu· bitka i dobitka, u rashodima, jer su kamate često veće od čiste dobiti, ali drugim rečima, da bi se plaćanja vršila redovno i bez тадоспепја, efekat rada „Sartida” bio bi za 100% bolji no što se iskazuje. Zbog sniženja poverioca smanjeni su u 1930. godini :i kamafi, od 4.02 miliona na'3.3 miliona dinara. Briuto dobit nešto je manja od 1929. godine i iznosi 11.17 miliona “dinara. Ako odbijemo od toga rashode, naime 2.23 miliona kao opiše upravne iroškove, 3.31 milion za isplačenu Ката, 374.000 za porez i 1.77 miliona na ime otpisa, onda dobijemo čistu dobit od 3.478.000 dinara. Dobit je nekoliko godina skoro · nepromenjena na toj visini; prema 1929. godini veća je u 1930. - godini za 72.000 din. Podeljena je na sledeći način: 2% (68.074) 'ezervnom fondu, 8% (272.299) na raspoloženje upravnom odboru za honorare, 3 miliona kao 6% dividenda na 50.000 akcija (60 dinara po komadu) a 147.305 dinara preneto je na novi : račun. U posleratnim godinama isplaćena je sledeća 'dividenda '(od 1921/22. do 1929./30.): 60, 100, 100, 60, 60, 60, 60, 60 1 60 · dinara. U upravnom odboru nalaze se g. g.: Pretsednik Đorđe _ Vajfert, počasni guverner Narodne banke, Beograd; Dr. Ferdinand Gramberg, ind., Beograd; Ing. Miloš Savčić, biv. ministar, · Beograd; Makso Antić, generalni direktor Jugoslovenske udružeme banke, Zagreb; Dr. Dinu Bratianu, Bukurešt; Duglas Vikers, London; Dr. Georg Ginter, Beč; Trevor Devson, London; Mi"lan Kapetanović, biv. ministar, Beograd; Stevan Karamata, gen. "direktor Jadransko-podunavske banke, Beograd, Dr. Karl Revai, gen. direktor Kešičke fabrike čelika i domena, Bukurešt; Knez ХВатђи Stirbei, Bukurešt i inž. Adalbert Fajt, Salzburg.

'nonemeHa y 1500 akivja

Ио СКА ТРГОВАЧКО-ЗАНАТЛИСКА БАНКА ПИРОТ. Пиротска трговачко-занатлиска банка у Пироту веома је активан новчани завод каквих у нашим провинцијским вгрошима нема много. Банка је основана још 1907. године.

Пре рата њезина је главница износила 200.000 динара а 125 динара. 1921, године главница 1922. г. на 2 мил. лено је

је повишена на 1 мил. а истовре»

повишена и номинална вредност акције од 125 на 250 ди-

нара. 1924. године главница се повечава на 4 милиона а – године на 5 милиона, подељена на 20.000 акција, колико изкоси и данас. | -- „Пиротска трговачко-занатлиска банка бави се свим банкарским пословима — али не и спекулативним : она нема

| робног оделења, као толике наше банке, она сама не учествује у индустриским или трговачким предузећима, не бави

се конзорцијалним пословима и томе слићном ; на ту своју политику управа банчина може бити немало горда — наро|чито у данашњим приликама привредне депресије — јер се

тиме очувала велике главобоље.

Она је сатурирана новчаним средствима што се одразује у томе, да банка последњих година сем улога. на. штедњу нема повериоца па ни пасивног реесконта. Напротиг бенка држи скоро половину своје главнице у благајни или, код новчаних завода __ разуме се да првокласних — што је данас свакако много повољније но улажење у рискантне, нове пласмане.

Привредну депресију последњих година је банчина управа правилно схватила и према њој управила своју политику ; то потврђује упоређење главних билансних позипија за последње три године, које даје следећу слику:

Рачун нзравнања

Амтива 1927. 1928. 1929, у хиљадама динара Готовина 679 869 2.159 Менице 11.033 11.072 10.723 Зајмови на тек. рачун 2.570 1.611 2.145 Зајмови на разне залоге 818 . 963 551 Хартије од вредности 411 463 1728: Непокретно имање 45 42 40 Намештај 97 89 81 Вредност резервног фонда 1.373 1.453 1.453 Салдо разних рачуна 118 181 243 Пасива | Главница 5.000 5.000 5.000 Резервни фондови 151 1.685 1.773 Улози на штедњу 6.316 9.380 11.565 Реесконт код Нар. банке 1.644 554 Реесконт код Пошт. штед. 1.642 344 Тантијеме 214 173 169 Дивиденде 300 600 600 Збир активе или пасиве 25.384 25.192 27.621 Рачун губитка и добитка Расходи Камата 413 596 710 Управни трошкови 624 853 767 Отписи 13 12 il Чиста добит 1.096 867 857. Приходи | "Камата 1.345 1.482 1.588 Провизија 753 682 581 Приход од држ. хартија 107 164. 177 Збир прихода или расхода 2.206 2.329 2.346

Сопствена средства износе у 1929. години 6.717 милиона динара ; према 1927. години већа су за 260 хиљада, за колико су повећани фондови, који износе у 1929. години 1.717