Народно благостање — додатак

100

dinara na 1.64 miliona. Porezi su manji no u 1927. i 1928. godini, ali nešto malo veći od 1929. godine. Oni iznose 1.30 miliona dinara. Opšti troškovi pokazuju smanjenje za 680 hiljada dinara, što je svakako povoljan znak (iznose 3.40 miliona dinara). Otpisi sumnjivih potraživanja, koji su na primer 1927. godine iznosili 1.70 miliona, a 1928. godine 4.32 miliona su u poslednjim godinama mnogo smanjeni uprkos znatno većim kreditima, što ie dokaz predostrožnosti bančine; u 1929. godini iznose 759.000, a 1930. godine iskazani su sa 816.000 dinara.

Bruto prihodi zadruge dostižu 44.26 miliona, a prema 1927. god. veći su za punih 24.44 miliona (kad su iznosili svega 19.8 mil. din.). Podeljeni su ovako: 10 miliona dinara otpada na prihode od kamata. Provizije su u 1930 .godini također povećane, za 420 hiljada na 1.65 miliona. Prihodi od nepokretnosti manji su no u 1928. godini; u glavnome zbog spuštenih kirija. Prema 1928. godini manjak iznosi 1.5 miliona, a prema 1929. godini 1.3 miliona dinara — iskazani su sa 3.54 miliona din. Od hartija od vrednosti prihodi su porasli prema 1929. godini za 1 milion na 2.78 miliona dinara. Od naplaćenih a već otpisanih potraživanja prihod je iznosio 426.000, dakle 50%.

Čista dobit veća je no u ma kojoj godini i iznosi 7.73 miliona dinara. Podeljena |e na sledeći način: stalnom rezervom fondu dotira se 399 hiljada, na ime dividende dato je 5 miliona, za tantijeme 1.32 miliona, pensionom fondu činovnika 100 hiljada, a ostatak od 911 hiljada dinara prenelo se na novi račun.

Dividendna politika je veoma interesantna; tako se plaćalo 1921. godine 100 dinara, 1922. godine 120, 1923—1925 godine 150 dinara, 1926—1928. godine po 200 dinara; za 1929. godinu 400, a za 1930. godinu 500 dinara.

Akcije Beogradske zadruge su na beogradskoj berzi veoma fražen papir. Da naznačimo nekoliko kurseva: na dan 31. decembra 1927. godine kurs je bio 5500, 1928. godine 7450, 1929. godine 6000 dinara; krajem 1930. godine kurs je bio 7560, a ovih dana, eks kupon, 7120 dinara.

Uprava Beogradske zadruge sastoji se iz sledeće g. g.: Pretsednik: Mihajlo K. Šonda, industrijalac; Todor Đurić, trgovac, Obrad Blagojević, advokat, Dr. Milan Todorović, profesor Univerziteta, Stavra Trpković, rentijer, D-r Milorad Goдеуас, načelnik Ministarstva soc. pol. u penziji, Kuzman S. Nikolić, trgovac, Raša Milošević, upravnik Drž. Mon. u penziji, D-r Ferdinand Gramberg, industrijalac, Milivoje Nikolajević, general u penziji, D-r Nikola Nikić, ministar u penziji, Aleksandar K. Šonda, industrijalac. U nadzornom odboru su g. g.: Pretsednik: Todor Mijailović, rentijee; D-r Nikola Vulić, prof. Univerz., Zafir Stanković, advokat, D-r Jovan Hadonjić, prof. Univerz., Aca Jovanović, trgovac.

ЉУБЉАНСКА КРЕДИТНА БАНКА — ЉУБЉАНА.“)

Анализирајући билансу Љубљанске кредитне банке за 1929. год., која је по укупном износу била за 33 милиона динара мања од билансе концем године 1928., ми смо, приписујући то смањење укупне блансе ликвидацији тршћанске филијале, изразили мишљење, да ће већ идућа биланса показати понован пораст укупне суме. И нисмо се преварили. Биланса концем 1930. године је за преко 80 милиона динара већа од укупне билансе концем 1929. године.

Биланса Љубљанске кредитне банке износи концем прошле године 653 милиона динара. Међутим од тога износа мора се одбити 55 милиона који се налазе колико у активи толико и у пасиви и претстављају међусобне рачуне централе и филијала. Према томе билансна сума износи око 600 милиона динара према стварних 516 милиона концем 1929. године.

у За 1929. годину биланс је анализиран у додатку „Народног Благостања“ од 7. јуна 1930. године број 23. страна 104; а за 1928. годину у 35. броју од 5. окт. стр. 574.

Наша предвиђања да ће Љубљанска кредитна банка по укупној суми своје билансе поновно доћи на четврто место међу нашим приватним акционарским банкама нису се остварила. Развитак код Српске банке ишао је таквим темпом, да јој је четврто место осигурано на дужи период док евентуалним фузијама не настану нове групације у нашем новчарству; По укупној суми своје билансе, Љубљанска кредитна банка долази на пето место наших приватних новчаних завода акционарског типа. Она је наравно и даље највећи новчани завод Словеније. -

Знатном повећању промета у прошлој години допринела је много и ново отворена филијала у Загребу. Сама управа каже у свом извештају, да се је подружница у Загребу добро увела, придобила знатна средства а да обим њеног рада оправдава најбоље наде за будућност, У трговању нашим доларским папирима на загребачкој берзи, филијала Љубљанске кредитне банке игра доминантну улогу. Словенија је, како то "спомиње извештај управе, преузела велике количине тих папира па је јасно да је загребачка филијала Љубљанске кредитне банке у њима морала имати јак промет. Љубљанска кредитна банка има данас 15 филијала. По броју филијала, ако не рачунамо Прву хрватску штедионицу која са својих 50 филијала има један изузетан положај, налази се на водећем месту.

Биланса за 4 последње године пружа следећу слику:

Актива 192. г. 1928: 5. 1929. 2 1930. . у хиљадама динара

Благајна 24.058 19.662 25.711 22.532 Менице 93.741 103.792 91.668 102.784 Ефекти 16.590 14.645 16.237 21.417 Ломбард 9.184 6.190 10.693 12.972

Дужници: Банке 29.594 29.688 16.788 16.719 Покрив. залогом 114.325 125.684 122.370 182.839 Покрив. бланко акц. 172.191 176.838 177.382 180.839 Конс. "послови 26.331 25.188 24150. 30.297 Некретнине 20.904 20.503 20.010 20.726

Пасива Главница 50.000 50.000 50.000 50.000 Резерве 8.183 9.810 11.013 11.467 Улошци на књиж. 131.035 136.746 146.479 166.346 Улошци на тек. рач. 137.105 135.721 140.643 161.172 Повериоци:

банке 59.832 46.704 56.794 ·

остали 111.252 124.061 96.741 184.702 Реесконт 1.196 9.725 2.141 11.765 Добитак 5:212 5.173 5.251 : 5.421 Укупна биланса 585.498 604.149 571.526 653.237

Како су властита средства остала иста то пораст од 30 милиона долази од поверених износа. Улошци на штедњу

| порасли су за 20 милиона динара. Године 1929. пораст из-

носи 10 милиона. Године 1928. само 5 милиона. Према томе са порастом уложака у прошлој години морамо бити задовољни, Поготову кад узмемо у обзир привредне прилике. Тежиште уложног посла је у Словенији. А у Словенији акционарским банкама терен је веома тежак јер у том делу наше државе институција комуналне и банске штедионице најбоље је позната. |

И улошци на текућем рачуну порасли су за преко 20 милиона. Године 1929, пораст уложака на тек, рачуну износио је само 5 милиона динара. Године 1928, имамо чак и опадање уложака на тек, рачуну. |