Народно благостање — додатак
Повериоци су ове године исказани у једном износу. Ранијих година имали смо деобу на банке и остале. Обе те позиције биле су билансиране концем 1929. године са 153 милиона динара. Концем 1930. билансирани су са 30 милисна динара више.
Реесконт је у знатном порасту. Од 2.1 милиона концем 1929. године на 11.8 милиона концем 1930. То значи да је завод био у могућности да пласира не само сва сретства која је добио, него да је редисконтирањем меница прибегао и другим изворима. Ако би ликвидитет нашег новчаног тржишта судили по биланси Љубљанске кредитне банке дошли би до закључка да је он био слабији концем 1930. г. него концем 1929. године. Поред пораста и то знатног редисконта, залиха готовине дотично потраживања по жиро рачунима концем 1930. слабија је него концем 1929. године.
Дужници су у знатном порасту. Они, покривени разпим покрићем порасли су од 122 на 182 милиона или за 60 милиона дотично 50 од сто. Тим је прилично оповргнуто тврђење да новчани заводи прошле године нису знали како да пласирају средства са којима располажу. јак пораст дужника има се једним делом приписати отварању филијале у Загребу која је у Загребу и околини пласирала знатне износе.
И менице су у порасту за нешто преко 10 милиона динара. Међутим оне још увек не играју ону улогу У биланси Љубљанске кредитне банке, коју играју у билансама осталих наших великих повнаних завода. Ну ако буде повољно решено питање редисконта, сигурно је, да ће и Љубљанска све већу пажњу посвећивати есконтном послу.
Ефекти су порасли за 5 милиона динара. Од укупног износа ефеката који су билансирани концем 1930. године са 21.9 милиона динара, 17.5 милиона отпада на државне папире и деонице Народне банке. Један милион динара отпада на деонице новчаних завода, 1.5 на деонице индустријских подузећа а 1.4 милиона на банковне облигације и остало. Међутим то није све. Љубљанска кредитна банка акције подузећа код којих има трајно учествовање не књижи под ефекте него под „конзорцијални рачуни и трајна учешћа“. Тако је тај рачун прошле године порастао за 6.150.000 динара, услед преузимања једног већег пакета деоница творнице папира Вевче, којег је до тада имало Опште југословенско банкарско а. д. Данас је Љубљанска кредитна банка главни акционар Вевча. У њеним рукама налази се. преко половина деовица овог просперног индустријског подузећа.
Прошле године Љубљанска кредитна банка ликвидирала је неке индустријске ангажмане. Данас је она заннтересирана у неких десетак подузећа, банака и индустријских подузећа од којих претежни део добро послује.
Рачун губитка и добитка овако изгледа:
Приходи 1927. r. 1028: 1 „1929. г 1080. г. Камати 45.139 43:468 39.747 45118 Пословна добит 12.674 11.030 10.395 9.851 Некретнине 898 | 979 818 1.424.
Pacxona
Камати 36674 | 34:15. 31101 | 35885 Упр. трошкови 13.076 13.290 12.386 13.186 Порези 3.615 1.284 554 392 Дубиоза 243 1.435 1.519 2,124
Чисти је добитак нешто већи него 1929. године. Мето приходи од камата у главноме су једнаки. Снижење каматњака парализирано је порастом послова. Управни трошкови порасли су за скоро милион динара. логје У првом. реду у
вези са отварањем филијале у Загребу која +
101
Управни одбор: Претседник: Др. Петар Дефранцешки, Потпретседник Алојзиј Водник. Чланови: Фран Бонач, Иван Јеленич мл., Август Јенко, Александер Кнез, Др. Алојзиј Кокаљ, Иван Коренчан, Ладислав Печанка, Др. Ернест Рекар, Лео Соуван, Др. Едо Шлајмер, Јосип Шпиталски, Алојвиј Тикач, Херберт Вошнаг. Надзорни одбор: Претседник Др. Иван Боле. Чланови: Др. Јанко Керсник, Др. Алојзиј Кобал, Виктор Наглас, Антон Шкоф. Равнатељство: Хануш Кроф-
та, директор централе; Рихард Швингер, Др. Фран Павлин,
Фран Рус и Јосип Андрејс, директори.
ХРБАТСКА ПОЉОДЕЛСКА БАНКА Д. Д. — ЗАГРЕБ.)
Анализирајући билансу Хрватске пољоделске банке за годину 1929, ми смо констатовали, да је она према биланси за годину 1929. била опала за 4 милиона динара. To опадање билансе, која је до године 1929. показивала константан пораст, означили смо као једну пролазну појаву. К нисмо се преварили. Биланса за годину 1930. је за неких 7 милиона већа него што је била концем 1929. Сума укупне билансе Хрватске пољоделске банке је концем 1930. већа него што је до сада: икада била. А пораст билансе од 1929. на 1930. је опет већи но досада. Према томе, што се тиче укупне билансе и њеног развитка Хрватска пољоделска банка може бити задовољна.
Хрватска пољоделска банка подржава филијале у Сарајеву и Сушаку и испоставе у Брибиру, Чабру и Хрељину. У најновије време, Хрватска пољоделска банка своју експанзију не врши отварањем нових филијала или претварањем у филијале мањих провинцијских завода него подржавањем афилијација. Грре неколико година узела је одлучан утицај на Нашичку штедионицу у Нашицама. Пре две године дошла је до доминантног утицаја под Прелошке штедионице у Прелогу. А прошле године опет примила је под своје окриље стари и угледни славонски завод Прву винковачку вјересиј-. ску банку у Винковцима. По свој прилици да ће се афилирање појединих провинцијских завода наставити и даље.
Загребачки каптол један је од главних комитената Хрватске пољоделске банке. Ми смо већ раније констато-
вали како грађевна делатност загребачког каптола утиче 'на пасивне послове Хрватске пољоделске банке. За неко-
лико дана загребачки каптол почиње са подизањем једне ве-
„лике четворокатнице, управо склопа четворокатница, тако "да ће се то можда осетити на улошцима концем 1931. године. Међутим прилив уложака са стране осталих улагача
могао би бити тако знатан да парализира подизање једног дела уложака са стране каптола.
Биланса за 4 последње године пружа следећу слику:
Актива 1927. r. 1928 г. 1029. n. , 1030: r. у хиљадама динара Готовина 1.779 1.832 2.054 2.608 'IIlorpaxuB. x. GagHaKa. 7.835 6.486 2.096 _ 2.933 "Ефекти 3:701 4.094. 3.162 4.008. Менице 10:686 | 13.656. | 040813 | | |/6%i Некретнине 9.086 10.986 10.068 10.962 Дужници 43.460 48.513 50.872 51.665 Одио за свилогојство. —— — 3.308 3.192 ·Пасива Главница 5.000 10.000 10.000 10.000 Резерва 4.750 5.050 5.175 5.250 Улошци 58.317 54.723 63.632 72.565
#) За 1929. годину биланс је анализиран у додатку
; ) „Народног Благостања“ од 19. априла 1930. године број 16. чиновника, O | ACI IO O
стр..71; за 1928. год, у броју 35. од 5 окт, 1929, год, стр. 254,