Народно благостање — додатак

162

Веровници 11.757 15.938 4.481 3.184 Добитак 1.121 1.518 1.501 1472 Сума билансе 86.773 92.445 88.877 95.795

Улошци су порасли за 9 милиона динара. Уложака на књижице било је концем 1929. за 50.6 милиона динара. Концем 1930. улошци на књижице износе 54.5 милиона динара или 4 милиона динара више. Улошци у тек, рачуну износили су концем 1929. г. 13 милиона дин. а концем 1930. г. 18.1 милиона. То су у првом реду расположиви износи загребачког каптола из којих ће се ове године приступити изградњи четворокатница. -

Код активе порасла је залиха благајне, есконт и текући рачуни. |

Есконт меница од 14 милиона концем 1929. порастао је на 17.6 милиона концем 1930. Дужници су порасли само за милион динара. До пре неколико година дужници су били за 4—5 пута већи од меница. Значи да се све то већа пажња посвећује есконту меница.

Ефекти су у порасту за скоро 1 милион динара. То је у првом реду у вези са афилирањем провинцијских новчаних завода, дотично преузимањем мајоритета њихових акција.

Одељење за свилогојство билансира са 3.8 милиона динара. Док је раније Одељење за свилогојство дотично Управа земаљског свилогојства било врело знатног профита, данас је пасивно. Пад цене свиле на светском тржишту имао је за последицу снижење откупних цена што је опет деловало на снижење продукције. Међутим пад цене био је јачи него што је било спуштање код откупа тако да је Хрватска пољоделска банка држала за опортуно да своју залиху не продаје и да ју претежним делом задржи необрачунату за каснију продају. Међутим питање је какве ће цене бити и касније. Ну с обзиром да је у чауре инвестиран само релативно незнатан износ и још већи пад цене не може проузроковати веће губитке. Та читава позиција билансирана је само са 3.8 милиона динара.

Рачун губитка и добитка овако изгледа:

Приходи 1927. п. 1928. г. 1020. r. 1930: n. у хиљадама динара Камате и провидбе 5.381 5.541 7.280 7.066 Некретнине 486 993 913 858 Разно 240 229 248 178 Расходи Пасивни камати 2.114 2.586 4.117 3.808 Управни трошкови 1.586 2.154 2.510 2.671 Порези 721 465 347 187 Чисти добитак 1.121 1.518 1.501 1.472

Чисти добитак је у 1930. години за неких 30 хиљада динара мањи него у 1929. години. Међутим остаје и даље дивиденда од 12% а то је за акционаре најглавније. Нето приходи од камата знатно подбацују. Године 1928. износили су преко 3 милиона динара. Године 1929. око 3 милиона а прошле године нешто преко 2.5 милиона динара. Некретнине су билансиране са нешто испод 11 милиона динара. Приходи од некретнина износе 856 хиљада. То би значило укамаћење од скоро 8 од сто. Међутим ту треба узети у обзир и властите просторије. Поред тога није познато да ли су под некретнинама билансиране и некретнине Творнице стројева која је власништво банке или је читава творница као посебни одио билансирана у једној ставци међу дужницима. С обзиром на знатан пораст цене некретнина у Загребу, тек се сада види како је Пољоделска банка добро урадила што је пре 3—4 године подигла једну велику палату.

Концем прошле године Пољоделска банка билансира

са 95 милиона. Очекивати је да ће биланса у 1931. години прећи суму од 100 милиона динара.

Равнатељство: Претседник Тјремуш Доминик др.; потпретседници: Антолковић Мирко пл. др., Кипах Милан пл. Управљајући равнатељ Цветко Јосип. Чланови: Бургшталер Јанко пл., Грахор Стјепан, Ившић Милан др., Киндлајн Драгутин, Ленарчић Андрија, Лончарић Никола, Панџић Иван, Сигњар Рудолф др., Страхиншћак Милан, Ванцаш Јосип пл. Надзорни одбор: Барановић Мато, прочелник, Злох Карло, заменик прочелника, Антолковић Никола, Рексидр - Срића Густав.

МЕЂУНАРОДНА БАНКА Д. Д. — ЗАГРЕБ“).

Било би скроз криво просуђивати улогу и значење појединог нашег новчаног завода у нашем привредном животу само по укупној суми његове билансе или по висини његове дионичке главнице,

По укупној суми своје билансе, Међународна банка спада у ред мањих новчаних завода Загреба. Међутим по њеном значењу на нашем девизном и ефектном тржишту она се може мерити и са заводима, чија је укупна биланса и десет пута виша од укупне билансе Међународне банке.

И кад би и остали наши новчани заводи, бар у привредним .

центрима, посвећивали берзи ону пажњу коју јој посвећује Међународна банка, наше берзе, нарочито наше ефектно тржиште давало би скроз другу слику него што је пружају данас.

Ми смо већ прошле године нагласили да од 860 милиона динара у 1929. години извезене живе стоке, преко Међународне банке ушло је у нашу земљу 217 милиона динара девиза или једна четвртина вредности извезене стоке. Ни многи наши водећи новчани заводи немају тако изграђену везу са Италијом као што је на пример има Међународна банка. У извештају за 1930. годину читамо да се промет девиза у прошлој години повећао још за 30 од сто. Финансирање извоза живе стоке који стицањем разних прилика све више и више расте, једна је од главних грана пословања Међународне банке. Форсирањем извоза стоке, Међународна банка врши и једну еминентно важну националноекономску функцију.

И на ефектном тржишту Међународна банка има јаку реч и она много пута утиче на развој послова. У арбитражним пословима са ефектима који поред загребачке котирају и на страним берзама, Међународна банка игра знатну улогу. Њено значење долази до изражаја нарочито код државних папира. Код динарских као и код доларских. Кад се радило на томе да се наши доларски папири пласирају међу публику, Међународна банка била је у неку руку пионир. А још и данас њен промет у доларским папирима доста је знатан,

И у промету са Ратном штетом, нарочито у трансакцијама у којима је Загреб купац, а Београд продавац м обратно, Међународна банка налази се међу првима, Од загребачких новчаних завода који су концем прошле године имали да лиферују у Београд обвезнице Ратне штете, Мебународна банка опет је међу првима. Прошле године ситуација на тржиштима Ратне штете била је таква, да је Загреб куповао знатне количине промпт ратне штете а продавао термине у првом реду ултимо децембар.

Међународна банка била је први новчани завод У Загребу који је систематски организирао трговање са крунским боновима који су били издани пригодом замене круна за динаре и који су се почетком прошле године могли упо-

жу За 1929. годину биланс Међународне банке, Загреб, анализиран је у додатку „Народног Благостања“ од 26. прила 1930. године број 35. страна 574.

arez