Народно благостање — додатак

требљавати за плаћање пореских заостатака. Међународна банка имала је у тим боновима највећи промет а пошто је прва почела, морала је њена зарада на том послу бити знатна. -

Биланса за 4 последње године овако изгледа:

Актива 1927. 5 | (928. [929. п. 1930. 5 у хиљадама динара

Благајна 1.333 1.781 1.660 2.211 Банке 3.013 3.230 6.914 4.334 Ефекти 510 1.629 740 1.657 Чекови и валуте 462 369 454 248 Дужници и менице 15.967 13.834 „16.318 15.029 Некретнине 1.472 2.430 2.430 2.430

Пасива Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Резерве 1.136 1.152 1.167 1.183 Улози 13.873 13.260 14.166 15.186 Повериоци 2.478 3.881 8.005 4.069 Добитак 302 308 311 316 Укупна биланса 22.941 23.162 28.820 26.383

Укупна сума билансе концем 1930. године је за 2.5 милиона динара мања него концем 1929. године. Било би погрешно из тога стварати закључак да је пословање ослабило. С обзиром да Међународна банка у знатној мери врши трансакције у девизама и ефектима, салда тих рачуна дотично њихове протиставке знатно варирају. Тако се може догодити да су пар дана пре краја 1930. године или почетком 1931. те позиције биле много јаче него концем 1930. године, већ према томе дали је ангажман у тим пословима био већи или мањи. Док код новчаних завода који на једној страни о само за улоге а на другој само за есконт и донекле > контокоренте, у биланси нема знатних скокова; код нов· чаних завода код којих тежиште лежи у девизном и ефектном пословању, ангажмани а по томе и биланса подложни су знатним променама.

Улошци су и прошле године у порасту и то у већој мери него 1929. године. То најбоље показује поверење које завод ужива. Повериоци су опали на половину. То је у вези са девизним и ефектним трансакцијама, будући да се на овом рачуну књиже противставке.

Дужници и менице, који су у биланси заједно исказани, опали су за нешто преко једног милиона динара. Тако исто и потраживања код новчаних завода, која су мања за 2.5 милиона динара. Обе те ставке у уској су вези са трансакцијама у девизама и ефектима па је и природно да су подложне честим и знатним осцилацијама.

Ефекти су порасли од пола на преко једног и по милона динара. Како Међународна банка има знатан посао у ефектима нарочито државним папирима, и ова позиција билансе подложна је знатним променама већ према томе како је завод упутио своје послове. Чисти добитак је за пар хиmana динара већи него ште је био последњих година. Та позиција најбоље показује да се завод и прошле године повољно развијао и да су разне трансакције са профитом обављене.

Рачун губитка и добитка овако изгледа: Приходи 19270 1 1928 и 19209: та 10300, | у хиљадама динара Камати и провидба 1.525 1.242 1.078 976 Добитак ефеката и У девиза | 246 291 389 362 Камати ефеката — — —— 239

103

Расходи

Камати 534 536 519 668 Порези 115 113 78 76 Управни трошкови 1.048 814 794 7114

Нето приходи од камата су мањи што је и природно с обзиром на прилике новчаног тржишта у прошлој години. Добитак на ефектима и девизама игра у рачуну добитка и губитка Међународне банке видну улогу. А кад додамо и камате код ефеката, онда је та улога доминантна.

Равнатељство: Претседник: Др. Милан Ројц, подбан у м., потпредседник Отон Шик равнатељ, Шандор Готфрид трговац Матија Радослав посебник, Отон Полак равнатељ, Др. Лавослав Шик, одвјетник. Надзорно веће: Др. Вјекослав Флајшер, тајник Коморе за трг., обрт и инд. у Загребу, Душан Кнежевић, посебник, Др. Божидар Коциан финанцијални надсаветник у м., Веља Пупић, трговац, Срећко Хофман трговац.

ВЕЛИКО -БЕЧКЕРЕЧКА ФАБРИКА ШЕЋЕРА А. Д. — ВЕЛ. БЕЧКЕРЕК.“)

Код југословенских фабрика шећера — има их свега осам (а од тога су две државне) — практикује се рђава навика, да се пословна година завршава у разним периодама; билансира се пер ултимо март, април, јуни и децембар. Једино Велико-Бечкеречка фабрика је прихватила праксу — уобичајену у пословном свету — и она завршава своје годишње рачуне са 31. децембром, што је уосталом заслуга енглеских акционара. :

Познато је, да је производња шећера, односно прерада шећерне репе сезонски посао, у коме су фабрике запослене 60 до 120 дана годишње, дакле два до највише четири месеца. Осталих 8 до 10 месеци фабрике мирују. Са радом се отпочне септембра, чим стиже репа, а јануара је процес производње обично већ завршен.

Биланси наших фабрика, закључени у разним периодама се према томе не могу међусобно упоређивати, јер показују различите структуре, већ и према томе, о коме рску су састављене. Другу ће слику дати завршни рачуви састављени у доба кад је продукција у пуном току од оних, састваљених одмах по завршеној производњи, кад су магапини препуни робе, а другу опет кад је роба продата те се фабрика налази кратко пред новом кампањом.

Сматрамо, да би једна унификација у томе погледу била веома пожељна.

Вел. Бечкеречка фабрика долази увек прва са својим билансом. -

Неколико података нека нам илустрира улогу, коју она заузима у нашем привредном животу, нарочито у погледу пољопривредне производње:

Укупна по- Од тога от-

Година вршина засе- пада на Вел. У ја јана репом Бечкер. фаб. Катастарских јутара 1928.129. 105.459 15.200 14.41 1929./30. 105.924 17.500 16.52 1930./31. 87.305 12.235 14.01

Видимо, да је на Вел. Бечкеречку фабрику отпао у 1929.130. години највећи удео прераде шећерне репе; у год. 1930.131. нешто је мањи но у 1928./29. години, и ако се је

у За 1929. годину билнас је анализиран у додатку „Народног Благостања“ од 29. марта 1930. године број 13. страна 60,