Народно благостање — додатак

104

у тој години укупна површина, засађена репом смањила за 18.620 катастарских јутара.

Према томе је Вел. Бечкеречка фабрика смањила површину засађену репом за 30 од сто, што је разумљиво, ако се има у виду, да је она ранијих година на велико извозила. Од укупне производње шећера у прошлој години, у висини од 9.073 вагона, производила је Бечкеречка фабрика 1560 вагона, односно 17.3 од сто од чега је извозила 910 вагона или скоро 60 од сто. Кампања у 1930./31. години трајала је 110 дана а запослено је било 1309 радника.

Катастрофалне прилике, које су међутим наступиле на светском тржишту шећера, онемогућавају сваки извоз; пошто је у међувремену дошло до споразума светских произвођача, а ми до сада у њему немамо места, то је наш извоз и по цену тешких губитака скоро онемогућен, једино ако нећемо наступити противу светског картела. Због тога се је приступило радикалном снижењу производње.

То питање код Вел. Бечкеречке фабрике није направило главобоље ни управи ни сељацима, њезиним произвођачима репе. Вреди, да том приликом напоменемо, да су сељаци-лиферанти шећерне репе Вел. Бечкеречке фабрике познати по томе, да привређују репу најбољег квалитета, са највећом садржином шећера. То су сељаци, који се већ деценијама баве тим послом, који имају велику репарску травицију и праксу. Они су врло добро организовани, тако да се је смањење производње, која је наступила као неопходна потреба, врло брзо могла спровести.

Велико-Бечкеречка фабрика шећера је прошле године славила двадесетогодишњицу свога рада. Она је једно невероватно јако фундирано индустријско предузеће, каквих код нас слабо познајемо. Оно је презасићено капиталом. Њезина главница износи 36 милиона динара, али морамо при томе узети у обзир, да је пре рата била 6 милиона круна

и то би било данас, прерачунато по курсној вредности, скоро |

70 милиона динара, или два пута више од данашње главнице.

Главне билансне позиције за последње четири године показују следећу слику:

Актива 1936. г. 1029. гр 1928. г. 1927. BP. У хиљадама динара

Инвестиције 45.180 45:180 43.314 41.919 Дужници 57.518 57.339 44.534 45.561 Ефекти 5.453 2.897 1.642 1.642 Роба 23.429 27.082 32.637 19.215

Пасива Дионичка главница – 36.000 36.000 36.000 36.000 Ред. резервни фонд 3.826 3.332 2.826 2.336 Рез. фонд за глави. – 3.360 3.360 3.360 3.360 Фонд валоризације 9.136 9.136 9.136 9.136 Фонд амортизације 24.740 20.222 14.079 9.741 Повериоци 32.454 39.482 35.997 28.621 Чисти добитак 22.192 22.099 20.602 19.356 Укуп. износ билансе 131.882 133.871 122.470 108.765

Сопствена средства изказана су у 1930. години са 77

милиона динара, а заједно са добитком, који је пер ултимо 1930. године још у супстанци предузећа скоро 100 милиона динара. Код оваквог имовниског стања повериоци од 32.45 милиона не броје много. То морају бити какви краткорочни кредити, које предузеће треба у току производње, — убеђени смо, да те позиције не би било, кад би фабрика своје завршне рачуне објављивала крајем јуна у место децембра.

До промене је у 1930. години дошло једино код позиције повериоца који су опали од 394 у 1929. години на 32.4 милиона динара. На смањење позиције „повериоци“ деловало је у првом реду смањење „робе“ будући да су дужници остали на истом нивоу. Мања заилха готове робе омогућила је одговарајуће снижење повериоца. А то је опет деловало на смањење издатака за камате.

Инвестиције су према 1927. години порасле за 3.26 милиона и износе 45.18 милиона динара. Према прошлој години остале су непромењене. Из пасиве видимо, да је фонд амортизације последњих година у знатном порасту: према 1927. години за 15 милиона; према прошлој години повећан јс за 4.5 милиона а износи 24.174 милиона динара. Ако овај фонд одбијемо од исказаног износа „инвестиција, излази, да су оне билансиране по вредности од 20.34 милиона, а несумњиво је, да претстављјау стварну вишеструку вредност.

И дужници су остали исти. У тој се позицији налазе предујмови дати садиоцима репе, још ненаплаћена а продата роба и т. д. Ефекти су знатно порасли, што долази у првом реду од уплате друге половине акција Привилеговане аграрне банке. Међутим мора да су уследиле и набавке других ефеката. |

Залиха робе је опала за преко 4 милиона. Иста је ствар била и у 1929. години. Чим се је редуцирала продукција на потребе само домаћег консума то су залихе робе морале да се смање. ;

Рачун губитка и добитка овако изгледа:

Позиција 1930. n. "1020. r. 19285. 1927. 5 Вишак продукције – 35.192 38.685 34.223 30.548 Плате и трошкови — 5.800 4.555 3.681 3.029 Порези 6.268 5.260 4.864 3.232 Отписи 1197 6.142 4.331 4.191

Вишак продукције је спао за 3.5 милиона динара. На плате и трошкове издано је преко милион динара више него 1929. годне. Порези су за један милион динара већи. Исказана чиста добит једнака је оној из 1929. године Подузеће плаћа дивиденду од 830 динара .на акцију, са номиналом од 150 динара. То је 72:ј,% дивиденде што код нас. не плаћа ни једно „индустријско „предузеће.

У управи фабрике се налазе:

Пертседник: Гроф Александар Чеконић; потпретседници: Барон; Др. Мадараши Бек Марцел, Хуго Елбоген. Чланови Управног одбора: Др. Драгољуб Аранђеловић, Рудолф Елбоген, Емил Фрајнд, Конрад пл. Паценхофер, Артур 'Ледерер, Др. Јаков Челебоновић, Барон Геза Пап, Др. Жарко Јакшић, Ђура Ледерер. Надзорни одбор: Андор Мартон, Др. Миша Матић, Едмунд Попер, Др. Слвако Жупанеки; Роберт Трајш.

БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Филшал: НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд: 16-23, 20-02, 20-03, 16-25, 21-64.

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВОАД, | _ Клеавшите MI резерње НЕ 12/7.500.2ОФ динара |

Телеграми: БАНК-ФЕРАЈН

Телефон интерурбан Загреб 5442, 5443, 5444, 5446, 5447

5186 УЛИЈЕ.