Народно благостање — додатак

-нара, порасли су на 63 милиона. Као разлог веће пабавке "ефеката наводи се у извештају да се услед знатног пораста поверених сретстава сматрало потребним, водити нарочити „рачун о ликвидитету завода.

У пословима државним папирима на загребачкој берзи |

„ван сваке је сумње да Српска банка игра водећу улогу. Она "аного пута управо доминира тржиштем и битно утиче, ко"_дико на промет, толико и на развитак курсева. Поготову у ·Ратној штети Српска банка диригира тржиште.

"Рачун губитка и добитка-овако изгледа:

Нето приходи на каматама износили су 1929. године „скоро 10. милиона динара. Прошле године ма да је пословање „знатно: повећано, само 8.5 милиона динара. Ту најбоље до_лази до изражаја чињеница, да је каматњак на потраживања „био снижен у већој-мери него онај на улошке.

Чисти добитак утврђен је са 10.650.000 динара према

10:484.000 у 1929: години. Према томе Српска. је банка успела, | · ostale banke, da je aktivna kamafna stopa mnogo jače pala no pasivna a da su dacije kod akcionarskih društava donošenjem izmene i objašnjenja zakona o neposrednom porezu, kulukom

макар да су привредне прилике прошле године биле тешке "и макар да је биланс састављен с највећом ПР О да ипак повећа свој добитак. Дивиденда остаје иста као и прошле године. Курс ак“ција Српске банке у време исплате купона знатно је: већи од курса који је у то време био прошле године. Према томе „акционари Српске банке могу у сваком погледу бити за– ДОВОЉНИ.

Управни одбор састављен је од господе: Претседник: "Др: Светислав Шумановић, Загреб, потпредседник: Ђорђе Велисављевић, генерални директор, Загреб, Јован Бачић, Загреб, Јово Бердовић, Дубровник, Луко Бона, Дубровник. „ Илија Вурдеља, Загреб, Др. Драгутин Грчић, Шид, Др. Ге- деон Дунђерски, Нови Сад, Јаша Дунђерски, Нови Сад, Стеван Калембер, Загреб, Лазар Лађевић, Загреб, Др. Јован Ма· појловић, Суботица, Коста П. Миросављевић, Нови Сад, Никола Петровић, Ст. Пазова, Др. Коста Поповић, Сомбор _ BOKU ]. Поповић, Митровица, Петар Теслић, Сисак теван Тубић, Загреб, Никола Ћук, Загреб, Никола В. Ћур: uHH, Панчево, а Надзорни одбор: претседник Др. Ђорђе Ивковић, Загреб, и чланови: Лазар Бачић, Загреб, Милан Добровић, Београд, Сава Миљановић, Дубровник, Павле Хаџи, ; Загреб; · : . –

| IZVOZNA BANKA, — BEOGRAD*)

_ - Izvozna banka surevnjivo čuva tradiciju u pogledu па-

„čina sastava. svog godišnjeg izveštaja "akcionarima, koji se

_ Кгабко, | može da karakteriše kao težnja da se prema svima ak-

· tuelnim ekonomskim problemima zauzme gledište i da se.ra-

_ sve{le najvažniji momenti najvažnijih privrednih grana u “toku ; godine u kojoj se podnosi izveštaj. ·

? :· Uprava Izvozne banke prati. Баније. novinarske izve| članke kao i novinarske izvode opsežnih studija o uzro-

cima svetske а. Je Bez obzira na MTI kakav.

| ов 5) Za. 1920. Od analizirana ı и: broju 10. за. 8. marta: 1930. те, strana 46. _E+

O. KON O O MONI O 3 а MOLIO ad)

on pre svega pažljiv posmatrač .privrednoga razvića, | kreditna sposobnost pojedinaca nije ništa drugo do izraz stanja „·konjunkture. Jedno isto poduzeće može da bude pod uticajem

·cima predratne Srbije.

M13

treba за je izveštaj jedne privatne banke, ne možemo da propustimo a da ı ovom prilikom ne istaknemo, dase danas ne može zamisliti uprava jedne velike kreditne ustanove bez poznavanja stanja internacionalne i nacionalne privredne konjunkture. Direktor banke nije više ni diktator korespondencije ni instruktor za vođenje knjiga, ni informacioni biro za kreditnu sposobnost pojedinaca, premda on sve to treba da zna; ali je јег ni

konjunkture neograničene kreditne sposobnosti kao i dubiozni

.dužnik čak i za manje iznose.

_ Sasvim je pojamno da ima 'vrđenja u izveštaju 17 vožne banke u kojima se potpuno slažemo a i takvih sa kojima se ne

· bismo mogli složiti. Ali kako analiza bilansa nije mesto za. ras-

pravu ekonomsko-političkih pitanja, to ćemo mi ukazati samo

"na nekoliko mesta iz izveštaja, koja su najinteresantnija. Pro·povedajući po amerikanskom receptu potrebu, da vodeći kru-

govi Šire kapitalizam međ privrednike, kaže se u izveštaju dalje, da obilno ubiranje državnih.prihoda u 1930. godini ne može da se uzme kao indikacija povoljnog privrednog stanja. Mi šmo u pretprošlom broju „Narodnog Blagostanja” izrično

tvrdili, da je 1930. godina bila dobra i ne želimo da se vraćamo

na iu stvar; ali moramo stati odlučno na gledište, da rezultat ubiranja državnih prihoda nikad ne može iz jedne godine u

. drugu pokazati velike promene zahvaljujući isključivo tehničkim - ili pravnim merama a pri istom razrczu poreza, kao što je slu| čaj između 1929. i 1920. godine za najveći deo oblika nepo=

srednih poreza. Veće promene u naplati poreza iz jedne u drugu godinu mogu biti rezultat samo ekonomskih prilika.

U pogledu kamatne stope. tvrdi Izvozna banka, kao. i

i samoupravmnim teretima povećane. Troškovi su dakle povećani dok je marža između aktivnih i pasivnih poslova smanjena. Pod takvim uslovima ne može biti sjajan rezultat kod bankarskog posla. |

7 Као Мо зто и гатјет izveštaju istakli Izvozna banka revnosno čuva i veliki deo svoje poslovne tradicije; ona nikako ne napušta kreditiranje izvozne trgovine. Kako je njena delatnost skoncenirisana isključivo na teritoriji predratne Srbije, a kako ova izvozi u glavnom poljoprivredne proizvode, io znači, da je veliki broj komitenata u prošloj poslovnoj godini prolazio kroz najveću krizu. To za banku nije moglo biti dobro. Rećiće kogod da su fluktuacije cena potpuno ravnodušne komisionaru, a iz toga bi se izveo zaključak da treba da je Izvoznoj banci sasvim svejedno kakva je bila cena poljoprivrednih proizvoda, koji su prošli kroz njena odelenja za komision i lombard. To

je tačno. Izvozna banka ne bi pri tome ni pretrpela gubitak, ali

ie sasvim prirodno, da jednoj kreditnoj ustanovi i jednom tri-

'desetogodišnjem drvetu od velikog značaja kakve se promene ·dešavaju u zemlji, u kojoj je ono pustilo svoje žile. Trideset go-

dina radi Izvozna: banka sa gotovo svim uglednijim izvozniI onda je moralo nastupiti ono' što je banka vrlo lepo opisala u svome izveštaju sledećim rečima: „Slabljenje platežne moći nekih bančinih komitenata, a naročito starih dužnika, moralo je se nepovoljno odazvati па += kviditet rijenih tražbina od njih. Vrednost zaloga i obezbeđenja, koja su u vreme postanka duga bila dovoljna, padala je u toku

·poslednje· dve godine tako, da su se pri likvidaciji tražbina po-

kazivali: gubitci; koje smo morali otpisati. Ovo važi naročito za stečajne i utužene tražbine, gde se usled sporog rada izvršnih i sudskih vlasti naplata oteže. po nekoliko godina. U tim slučajevima .hipotekovana imanja, smanjivanjem prihoda sa njih,

·gubila.su vrednost i kao zaloga, a sem toga kad je dolazilo do -prodaje, nije: bilo: ni kupaca usled opšte ekonomske raslablje·nosti. ·Otuda je dolazilo da su takva.imanja па javnim prodajama često išla u bescenje ili ostajala na nama, da bi čekali.po-