Народно благостање — додатак
14.
- slednji momenat za preprođaju iz slobodne: ruke. U koliko se iz
'Eskont je porastao od 39,2 na 42,8 milijuna dinara prema
ovakvih tražbina budu pokazivali gubitci, mi ćemo ih potpuno · 1929. godini, verovatno iz razloga što. se preko: te pozicije može
·otpisivati. Tako smo i za prošlu godinu morali otpisati ргораlih potraživanja u sumi od 1,853.224 dinara. Ovo je učinjeno iz
! bolje da kontroliše. kreditna. sposobnost dužnika. Druge dve pozicije u aktivi su: nepokretnosti 29,3 mi-
čiste dobiti bančine za prošlu godinu a fondovi su ostali ne~ liona dinara i hartije od vrednosti 20,2 miliona. dinara. Nepo-
Posle ovoga uvoda moglo se unapred pogoditi razvijanje | posla Izvozne banke u toku 1930. godine — što nam pokazuje |
i gornja tablica. Glavna karakteristika. bilansa: je. opadanje tuđih sretstava'i to uložaka na štednju za 4 i po miliona dinara, a tekućih računa za 24 miliona dinara. Tuđa sretstva, dakle, opala su za 28 i po miliona dinara, dok su sopstvena, i to 30 miliona dinara. plavnice i 33,3 miliona rezerve ostala nepromenjena. Ulozi ra. štednju nisu nikad igrali važnu ulogu kod Izvozne banke. Njihov maksimalni iznos u 1929. godini zaostao je za 30% od same glavnice a iznosio je samo 33% ukupnih sopstvenih. sretstava. Sasvim drugojače: stvar stoji sa tekućim računima. To je glavni izvor tekućih sretstava kod Izvozne banke, tu se verovatno nalazi resskont kod Narodne banke koji bi inače tre> bao biti iskazan u zasebnoj poziciji u pasivi. Smanjenje ih sretstava Sasvim je prirodno i logičko s obzirom: na. ono što smo napred rekli. Uprava Izvozne banke Sšužavala je volumen poslova u želji, da smanji procenat rižika, odnosno: gubitaka. Ona: ne miože preko noći da izvrši preorijentaciju a. na teritoriji ma kojoj ona radi, ne mogu. se naći plasmani koji: bi upravu okuražili na povećanje obrtnog kapitala.
U aktivi četiri grupe. poslova podelila se među sobom сео obrtni kapital: tekući račun i eskont su gotovo u paritetu (prvi u iznosu od 1 а Grai 42 8 miliona dinara). _Текис! та-
вофпе 34 пинопа dindra. Na teret te pozicije Раса voljna i ne~ voljna likvidacija ranijih plasmana,
kretnost se nešto povećala iz razloga, koji je napred naveden, naime usled preuzimanja. pri javnim ргодајата. Hartje od vrednosfi su. se takođe povećale za skoro milion dinara. IJ izveštaju se ništa. ne kaže kakvih vrsta papira banka ima u svom portfelju, ali se zna, na primer, da je. jedan veliki. stok akcija Narodne banke unutra.
·Bruto prihodi opadaju od 1928. godine, a u 1930. god. prema 1929. godini pad iznosi 4,36 miliona odnosno 25%. Pad bi bio mnogo manji da nije iz dobiti izvršen otpis od skoro 2 miliona dinara. Pozicija. kamate ukazuje pad od 3 miliona dinara, provizija od 1 i po miliona dinara, dok zakupnina nepokretnosti pokazuje jedan. mali višak. Prema kretanju pojedinih pozicija prihoda, a s obzirom na to da je skoro 2 miliona otpisano, trebalo bi očekivati jasno smanjenje čiste dobiti. Što to nije bilo slučaj, ima se zahvaliti smanjenju rashoda za + 1 ро milion dinara, a troškova. za 1,900.000' dinara, od 5,57 na 3,67 miliona dinara, za nepunih 30%. Zahvaljujući tom. snažnom. zamahu u smanjenju rashoda i smanjenju amortizacije, uprava je uspela da otpiše skoro 2 miliona dinara pa da ipak podeli dividendu od 8,33% kao i Ianske godine.
Na kraju da istaknemo da se iz računa gubitka i dobišia Izvozne banke nalazi dokaz o jednoj činjenici, o kojoj se sve češće piše ı poslednje vreme kod nas u javnosti, naime o stagnaciji rente od nepokretnosti u centru Beograda. U izveštaju Izvozne banke se. kaže, da je zakupnina od nepokretnosti pala za poslednjih 6: godina za 45 do 50%, a u prošloj godini za 10%. Sa tih 10%. dostigla se ukupna kvota od 50% i mi mislimo, da će: a tom pogledu za Izvoznu banku biti mnogo prijatnija ova godina.
U upravnom odboru su g .g.: pretsednik: Milan M. Jovanović, potpretsednik: Ljub. M. Mihailović, članovi: Aca N,
· J. Popović, Voja Pavlićević, Dobrivoje Т. Lazarević, Živ. M.
taknuti.” Račutn izravnanja.
Акђуа 1927. 1928. 1929. 1930. | u hiljadama dinara Blagajna 3.150 6.548 4.335 5.627 Tekući računi 80.557 64.856 78.899 44.147 _Eskont menica 49.820 53.166 39.251 42.830 " Тотђага 298 118 84 522. Nepokretnosti 28.160 „28.160 20.757 29.330 | Hartije od vrednosti 21.456 16.834 19314 20,268 Nameštaj 1 1 1 1 "Репидос! сагап!. разата,
bančinih Ига 1 аксера _— — — _— 2059%
Pasiva | Glavynica 30.000 30.000 30000 #30.000 Fondovi 26.483 31.899 33.556 33.342 Pensioni fond činovnika – 2.077 2.098 1.761 1,855 Tekući računi 103.221 80.073 86.899 62.724 Ulozi na štednju 17445 „21.516 18010 18,446 Garant. pisma, banč. žira -
i akcepti m — = 23.595 Zbir bilanse 185.408. 171.861 173,362 TI68,104. Račun: gubitka i dobitka.
Rashodi Kamati 5.192 7.089 5,630 4,129 Troškovi , 7.421 6.214 5.573 3.671 Amortizacija: 400 100. „ 300 il Dobit 6.250 6,250 3125 3.125. Otpisi dubioza – — 2,510 1,842
Prihodi Kamata 12.847 14.420 10.462 7.464 Provizije 2.087 586 2.804 1.368 Prih. od drž. hart. od vr. 1.716 1.885 1.330 1.300 Prihodi od zakupnine 3.275 2.807 2.579 2.658 Naplata sumnj. poliraž. 39 9 4 39 Zbir prihoda 19.954 19.710 17.181 12.829 Dividenda 16.66%. 16.66% 8.33% 8.33% |
Janković, Jezdimir L. Đokić, Jovan Maričić, Milan Maksimović, Pera T. Milanović, Rad. Jovanović-Resavac; u Мадхогпол 04 boru g .g.: pretsednik: Stevan V. Gajić, potpretsednik: Đura Paunković; članovi: Dr. Milan. S. Protić, Nedeljko K. Savić, Milovan. ]. Matič, Nikola. Stanarević i Mihajlo Lukarević.
PROMETNA BANKA — BEOGRAD.*)
U ranijim dvema analizama bilansa Prometne banke mi smo detaljno proučili njezinu istoriju i njezinu poslovnu strukturu. U posledniem pogledu banka u prošloj poslovnoj godini nije pretrpela nikakve izmene; ona je u glavnom obavljala iste vrste poslova kao i prethodne godine, samo sa velikom razlikom u infenzivnosti pojedinih grana delatnosti. I (0 је ono što će biti predmet ove analize, A da bismo io izvršili kako treba, potrebno je da imamo stalno pred očima sledeću tablicu:
(Vidi stranu 115),.
Prometna banka radi sa kapitalom od preko 130 miliona đinara i po fome ona spada međ najveće beogradske akcionarske banke. Od ukupnog obrtnog kapitala 1}, su sopstvena sretstva, a dve tuđa. Od 85,6 miliona tuđih sretstava 48,5 pada na tekuće račune, 27 na uloge na štednju i 10,2 na reeskont kod Narodne banke. Odmah da napomenemo da je gotovo redovna pojava poslovnih banaka delimično isškorišćavanje kredita kod Narodne banke, dok su efektne i depozitne banke odavno prestale da čine upotrebu od toga izvora srefstava. Tekući računi stagniraju već tri godine. A to je vrlo dobar znak. To znači da st to depoziti na dugo vreme, kojima banka može da raspo-
*) Za 1929. g. bilans je analiziran u dodatku „Narodnog Blagoštanija” od 12. aprila. 1930. g., br. 15, str. 66; a. za 1928. g. u 27. broju od septembra 1929. godine.