Народно благостање — додатак

138

Актива 1927. r. 19288 77: 1929: г. || 19305 у хиљадама динара

Готовина 16.974 18.547 29.494. 30.577 Балуте и девизе 3.744 1725 3.706 3.130 Менице 51.107 68.518 92.475 96.369 Хартије од вредн. 9.617 28.141 20.972 34.597 Дужници 253.184 275.450 336.995 372.928 Инвентар 859 697 542 384 Непокретности " 6.058 5.972 5.840 5.662

Пасива Главница 12.000 12.000 12.000 12.000 Резервни фонд 3.243 3.740 4.019 4.192 Пензиони фонд 153 953 853 1.020 Улози на штедњу 79.009 81.950 93.904 109.517 Улози по тек. рач. 132.498 192.709 221.673 253.570 Повериоци — новчани

заводи = 6.349 11.460 21.512 Остали повериоци 111.572 100.026 140.817 137.721 Чиста добит 1.326 1.420 1.440 1.829 Збир билансе 341.044 399.089 490.025 543.648

Рачун губитка н добитка.

Расходи Камате — — 31.749 35.686 Плате и додатци 4.389 4.971 5.146 5.634 Управни трошкови 1.950 1.554 1.398 1.633 Порези и прирези 1.065 667 366 602 Отписи 291 285 287 290 Добит 1.326 1.434 1.456 1.830

Приходи Пренос добити 16 14 6 25 Камате 3:385 955 34.654 39.535 Принос хартија од

вредности —— === — 2.199 Принос непокретности —— —— —— 348 Банчини послови,

провизије 5.671 5.144. 5.743 2.968 Збир прихода и

расхода 9.022 8.913 40.404 45.675 Дивиденда 9% . 9% 9% 9%

Билансна сума Задружне господарске банке порасла је у последњој години са 53.6 милиона динара на 543.6 милиона, а њезин невероватно нагао полет најбоље илустрира упоређење са 1927. годином: из њега видимо, да је билансна сума у току последњих четири година порасла за преко 200 милиона динара. То је чак и за словеначке прилике веома много.

Туђа сретства, којима банка располаже, достигла су у прошлој години 522 милиона динара — а према 1929. години порасла су за скоро 55 милиона, дакле за мало више но што је порасла укупна пасива. Ако упоређујемо пораст за последње четири године, онда видимо, да су за исти извос, за који је порасла сума билансе, наиме за 200 милиона, порасла и туђа сретства, којима банка располаже. Банчина пасива, у висини од 543.6 милиона динара подељена је 1930. године на следеће позиције: 12 милиона износи главница; банчини резервни фондови 4.19 милиона (а према 1929. години већи су за 173 хиљаде динара). Пензиони фонд износи 1.02 милиона динара.

Улози на штедњу исказани су са 109.62 милиона дикара; према 1929. години порасли су за 15.7 милиона динара односно за 16.6%. Овако. велики износ улога на штедњу управо изненађује, јер се код Задружне господарске банке не би могло очекивати толиких улога на књижице. На то смо чињеницу већ једном указали. Морамо имати у виду, да је она банка главног дела словеначког задругарства и према томе заправо не може и несме правити конкуренције појединим задругама у погледу прикупљања уложака. Удошци ситних људи, нарочито сеоског живља, морају се кон-

центрисати код разних задруга. А те задруге долазе и пласирају своје вишкове у виду текућих рачуна код Задружне

| господарске банке. Због тога вреди нарочито подвући, да

ти улози на штедњу не долазе из словеначких села — од задругара — већ пре свега и скоро искључиво од варошких штедиша. На ту је чињеницу Задружна господарска банка веома горда — с пуно разлога. А сем тога може се претпоставити, да су и њезине филијале ван Словеније у погледу прикупљања уложака веома активне, и ако то баш није њихова главна задаћа.

Банка билансира своја страна сретства веома детаљно и прегледно: дели их на улоге и на повериоце. Улози опет су подељени на улоге на штедњу и улоге по текућим рачунима. Ови последњи износе у 1930. години 253.57 милиона динара; то су улози словеначких задруга. Они чине пословну базу Задружне господарске банке; они су у ствари Сили повод за њезино оснивање; њихова концентрација у једној снажној руци невероватно је унапредила и разгранала задружни покрет — и у њима лежи снага словеначког задругарства. Према прошлој години ти су улози порасли за 32 милиона односно 14.4%. Према претходним годинама, ова позиција показује највећи пораст; у 1927. години износили су још 132.5 милиона, што значи, да су за три године псрасли за преко 121 милион динара. .

Други извор страних сретстава су повериоци. И они су врло правилно и целисходно подељени у повериоце новчане заводи и остале повериоце. Кредити новчаних завода износе крајем 1930. године 21.57 милиона а према 1929. години већи су за 10 милиона динара. Године 1927. још нису засебно исказани; 1928. године износе 6.3 милиона а 1929. године 11.5 милиона. Остали повериоци, међ којима се вероватно налазе предузећа, која припадају концерну Задружње господарске банке и сви пословни пријатељи, који се служе њезиним банкарским услугама, износе 1377 милиона динара. Према 1929. години смањени су за 3 милиона динара. Ова је позиција била рекордна у 1929. години, са 149.8 милиона, кад је према 1928. години порасла за скоро 41 милион динара. Томе концерну Задружне господарске банке припада више мањих локалних новчаних завода, једно осигуравајуће друштво и више разних индустријских предузећа, која су сва веома просперна и активна, што им омогућава, да подржавају велике готовине код свог новчаног завода.

Однос сопствених сретстава (17 милиона) према туђим (523 милиона) је као 1:31, али то у овом случају не значи много, кад се има у виду нарочити састав и порекло већине страних сретстава; због тог односа ни питање евентуалног повишења главнице није сувише интересантно ни актуелно.

Пласман свих сретстава (сопствених и туђих) нам показује банчина актива: далеко највећа позиција су дужници, који крајем 1930. године достижу 373 милиона динара. То су кредити дати задругама, чланицама Задружне звезг. На основу ове позиције тек се правилно може оценити значење и улога Задружне господарске банке, која показује, да је она збиља и у правом смислу речи — банка задруга. Према прошлој години ти су кредити порасли за 33 милиона; највећи пораст имали смо 1929. године, кад је према 1928. години износио завидну цифру од 62 милиона динара. За последње три године порасли су за 120 милиона, односно за исти износ, за колико су порасли и улози задруга по текућим рачунима. Од. укупне цифре дужника отпада у 1930. години на новчане заводе 43.44 милиона а 329.48 милиона на остале дужнике. . |

Друга највећа позиција су менични кредити, који су према 1929. години порасли за непуна 4 милиона и који износе 904 милиона динара. У тој позицији мора да имају највеће учешће филијале Задружне господарске банке ван