Народно благостање — додатак

Словеније, пре свега у Војводини, пошто знамб, да у Словеначкој меница као кредитни инструмент није тако уобичајена но у другим нашим провинцијама.

Пласман у хартијама од вредности је исказан са 34.6 милиона динара; према ранијој години већи је за 13.5 милиона, што у главноме отпада на куповину домаћих државних хартија од вредности, пре свега доларских папира. И ова је позиција у билансу специфицирана на приватне и државне хартије од вредности. Последње износе 31.6 милиона односно 92% укупног портфеља, а хартије приватних предузећа 2.97 милиона динара. Непокретности банчине билансиране су после отписа са 5.66 милиона (банчине палате у Љубљани, Марибору и Сплиту, као и једна вишеспратна кућа за становања) а оне претстављају много већу реалну вредност. У тој позицији налазе се знатне тихе резерве банчине. Готовина (благајне, жиро-рачун код Народне банке и Поштанске штедионице) као и девизе и валуте износе крајем 1930. године 33.6 милиона динара.

Ликвидитет Задружне господарске банке је више но одличан. Управа банчина подвлачи у своме извештају, да претстављају готовина, девизе и валуте, државне хартије од вредности, менични портфељ као и а виста потраживања код банака око 295. милион динара, што чини преко 40% свих туђих сретстава. Укупан обрт банчин је у последњој години порастао за преко 12%.

На крају свог извештаја управа подвлачи, да је укупан донос банчиног напора упркос интензивирању пословања и повећања промета нешто мањи но ранијих година. Ова је констатација у толико интересантнија, што се она из рачуна губитка и добитка нипошто не може приметити. На против; видимо, да је бруто добит за 5,2 милиона динара већа но 1929. године (а износи 45,67 милиона динара). Са ранијим годинама не може се упоредити, јер се раније практиковало књижење само салда камата, међутим, та је пракса у 1929. години напушетна, што је веома похвално.

Видимо даље, да су расходи по каматама у 1930. години према 1929. години порасли од 31.75 милиона Ha 35.68 милиона а да су паралелно томе порасли и приходи од камата од 34.655 милиона на 39.53 милиона динара. Ова релативно мала маржа има своје образложење у томе, да се Задружна господарска банка стриктно придржава своје примарне и најважније задаће, наиме, да настоји, да своје задруге снабдева што јефтинијим кредитима.

Чиста је добит исказана у 1930. години са 1.83 милиона динара — за 374 хиљада више но 1929. године. Подељена је на следећи наћин: 5% (91.484 динара) дотирано је резервном фонду, 8% (1.080.000) је дато на име 9% дивиденде, 10% управном и надзорном одбору, 150 хиљада дотирано је пенсионом фонду а 44.384 динара пренето је на нови рачун. |

Дивидендна политика Задружне господарске банке је у току последњих десет година била оваква: 1920. и 1921. године плаћано је 19%: од 1922. до 1924. године 12%; затим долази смањење у 1925. години на 8%. У свим наредним годинама дивиденда се стабилизирала на 9%, колико се плаћа и за 1930. годину.

Акције Задружне господарске банке не котирају на берзи; у колико се појављују У слободном промету, а то је веома ретко, тражња је увек веома велика.

Управни одбор Задружне господарске банке састављен је из следеће господе: Председник: Др. Јакоб Мохорић, Љубљана. |. подпредседник:: Др. Јосип Басај, Љубљана. !1. подпредседник: Др. Јосип Дермастиа, Љубљана. Др. Антон Брецељ, Љубљана. Франц Храстељ, Марибор. Јанко Јован, Љубљана. Иван Забрет, Бобовек.; а Равнатељство Централе: Др. Иван Слокар, генерални директор, Кристијан Диц, Франц Гогала, Др. Јошко јЈанеж, директор.

1327.

„SRBIJA” PRVO SRPSKO DRUŠTVO ZA OSIGURANJE U BEOGRADU — BEOGRAD*) |

Osiguravajuća društva se poslednjih godina, počev sa 1926. godinom, ne mogu da pohvale.

U preciznom ı veoma lapidarnom izveštaju „Srbije”, Drvog srpskog društva za osiguranje u Beogradu, koje je bilo osnovano još 1905. godine (dakle pre 25. godina) iznešeno je veoma pravilno gledište, da se to teško, neredovno stanje, koje već godinama vlada, ne može objasniti uobičajenom frazom „privredne krize”; uzroci leže mnogo dublje; da napomenenio nekoliko od njih: konkurencija ne bira sretstva, pa čak i puteni podtariliranja otežava posao solidnim preduzećima. Premijska stopa ne sme biti proizvod samovolje osigurača, kao Što је 10 često slučaj, već mora da bude produkat kalkulacije rizika. Sem toga postoji kod nas i neravna konkurencija sa stranim preduzećima, koja imaju mogućnost sklapanja osiguranja u stranoj valuti, što se uvek još praktikuje i ako je zakonski zabranjeno. U tome pogledu naša domaća osiguravajuća društva nesftpljivo očekuju novi zakon O osiguravajućem poslu kao i zakonsku stabilizaciju dinara.

Il postojeća privredna kriza otežava posao u toliko, što se premije, naročito kod života, neredovno uplaćuju, polise otkupljuju a nova osiguranja, u životu kao i u elemehtaru, u sve таnjoj se meri zaključuju.

Takve su prilike iziskivale, da skoro sva naša osigurava– juća društva sprovedu internu reorganizaciju, odnosno poslovnu . preorijentaciju.

„Srbija” je u tom srećnom položaju, da je ušla u 1930. godinu sa skoro potpuno izvršenom reorganizacijom, kojom је bila započela 1928. godine. Zbog toga je i bila u stanju, da za 1930. godinu postavi devizu: povećati obim poslova uzimajući u obzir sve potrebne mere predostrožnosti.

'Koliko je ona u tome nastojanju uspela, pokazuje nam sledeća tablica kretanja društvenih poslova: | 1929.

1927. 1928. 1930.

u milionima dinara Odelenje života 29.1 32.1 32.0 47.2 Odelenje požara 2149.3 2251.6 2466.9 2690.1 Odelenje nesr. slučaj. 4,5 4.9 19.5 30.1 Uzgoredne grane 513 97.6 60.6 218.4 Ukupno 2240.2 2386.2 2579.0 2985.8

Povećanje iznosa polisa je dakle više no očigledno; prema 1927. godini iznosi 745.6 miliona dinara, a prema poslednjoj SOdini čitavih 407 miliona odnosno za 16%. Sve su grane U porastu: odelenje života ie prema 1929. godini, u kojoj |e prema ranijoj godini ostalo stacionarno, poraslo za 15 milona na 47.2 miliona dinara, odnosno 47%. Odelenje požara pokazuje višak od 223.2 miliona dinara, odnosno 9% prema porttelju 1920. godine;

'oisek nesrećnih slučajeva povećan je za 54% a sporedne grane

osiguranja, naime lom stakla, provalne krađe i autokaska povećane se za čitavih 260% ili 157.8 miliona dinara. U pogledu transportnog osiguranja ukupan iznos polisa nije označen; ali se u izveštaju napominje, da je zbog pada cena zemaljskim proizvodima, koji sačinjavaju pretežni deo transporitnog osiguranja bilo za preko 800.000 dinara manje premija no u 1929. godini. (Ostale grane osiguranja, kojim se je „Srbija? još 1929. godme bavila, naime zakonska dužnost jemstva i narodno OSiguranje napuštene su u 1930. godini. |

I. Račun gubitka i dobitka.

Prihodi 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Prenos dobiti iz ran. god. 26 92 11 113

Premije 3.817 4.288 8.518 4.389

*) Za 1929. god. bilans je analiziran u dodatku „Narodnog Blagostanja” od 8. novembra 1930. godine, broj 45.,strana 197.; a za 1928. godinu u broju 10. od 13. aprila 1929. godine, straпа 151,