Народно благостање — додатак

158

Račun gubitka i dobitka

Rashodi | Катаја | 2.660 3.066 · 3.924 3.742 "Troškovi 521 896 731 2.095 Otpisi 10 2.749 51 9 Čista dobit 2.268 — 2.956 2.238 :Poreska rezerva — 433 = "Prihodi . | LOAN _Kamafi = _____ 2 са 903.037 око 5.095 Provizija 1.947 ' 2.639 2.553 1.245 Razni prihodi 1.219 1.468 1.158 1.739 Bruto-zarada 5.459 7.144 7.664 8.079

Sopstvena sretstva, glavnica i rezerve iznose krajem 1930. godine 20.04 miliona dinara, od čega je 20 miliona glavnica a 941 hiliada rezervni fondovi. Ovi poslednji su prema 1929. godini veći za 100 hiliada dinara, ali ioš ne dostižu visine od 1929. godine, (kad su zajedno sa čistom dobiti upotrebljene za otpis sumnjivih potraživanja). и |

Zbir stranih sretstava veći je prema 1929. godini za nepunih 1.5 miliona dinara; to nije nikakva naročita promena; ali ako uporedimo kretanje pojedinih pozicija, koje sačinjavaju strana sretstva, ohda padaju ı oči velike strukturelne promene u pasivi: ulozi na štednju porasli su u 1930. godini za 3.81 milion na 20.23 miliona dinara, a ulozi po tekućim računima za 9.63 miliona na 16.39 miliona dinara. Taj ogroman porast upravo iZ-. nenađuje, naročito kod uloga po tekućim računima; objasniti se može jedino fime, da poslovni prijatelji Leskovačke centralne banke. plasiraju kod nje svoja raspoloživa sretstva, pošto, su bili prinuđeni, da smanje svoj poslovni volumen. Pri tome: treba napomenuti, da je uprava bančina u toku 1930. godine. znatno snizila kamatnu stopu. a

: Banka se je. u 1930 godini formalno gušila u novcu. U tome pogledu kaže uprava u svome izveštaju: „Naš zavod nije mogao naći povoljne plasmane svojim raspoloživim sretstvima, osim kod svojih poslovnih veza —. velikih novčanih zavoda, kod kojih je tokom cele godine imao na žiro-računu ogromne svOfe. Tražnja kredita bila je neznatna i pored toga, što je naš zavod snizio kamatnu stopu na predratnu, i odobravanje kredita organizirao tako, da je rešavanje kredita sa najvećom predu-

·sretljivošću učinio brzim i elastičnim. :

Usled ovako stvorene situacije, a u pomanjkanju potrebnih mogućnosti plasmana, uprava se odlučila na ijednu veoma pravilnu i radikalnu meru: ona je viškom raspoloživih sretstava likvidira oba ostala izvora tuđih sretstava: poverioce i reeskonine kredite kod Narodne banke i Poštanske štedionice. Obe ove. pozicije iskazane su krajem 1929. godine sa 12.00 miliona dinara, a krajem 1930. godine ovih pozicija u bilansu više nema., To je bio jedan potez, učinjen silom prilika, ali je bio veoma mudđar, jer:ti krediti ostaju i dalje bančina gvozdena rezerva, rezerva, koja će se moći upotrebiti, čim se privredno stanje po-

: boljša, odnosno čim se za to ukaže povolina prilika. i

Ukupna sretstva, kojima je banka raspolagala krajem 1930. godine, dostižu 57.5 miliona dinara; prema 1929. godini veča su za nepunih 1.5 miliona, dok su prema 1927. godini veća za preko 15.0 miliona dinara (od toga otpada 5 miliona na povišenje glav-

:nice). Plasman ovih sretstava je prema 1929. godini veći za 400. · hiljada dinafa: iznosi 56 miliona, a 4.28 miliona nalazi se u bla-:

gajni bančinoj i na žiro-računu kod Narodne banke i Poštanske

štedionice.

| Najveća pozicija aktive je plasman po tekućim računima: sa 31.05 miliona najveći je u poslednjim godinama. Prema. 1929. godini porast iznosi nešto preko 400 hiljada a prema 1927. godini 13.16 miliona dinara. Potraživanje bančino po meničnim kreditima, koje je u 1929. prema 1928. godini smanjeno za 3 miliona dinara, u 1930. godini ponovno je povećano za 4.2 miliona na 16.36 miliona dinara. |

| Konzorcijalna preduzeća iskazana su sa 2.74 miliona dinara, za 500 hiljada dinara, više no u 1929. godini. Tu je pre

svega Automatski mlin Balkan, koji je Leskovačka centralna banka podigla 1923. godine u Skoplju, u ortakluku sa Braćom A. Tasić, industrijalcima iz Skoplja. Mašinerije tog mlina i njegovo uređenje je najmodernije. Taj je mlin, sa minimalnim kapacitetom od 80.000 kg za 24 sata, u relativno vrlo kratko vreme uspeo da bude amortizovan a po tome da iz sopstvenih srefstava podigne još jedan isto tako moderni i poznati mlin, pod imenom Automatski mlin „Morava” u Jagodini. Oba ova preduzeća vode se po bančinim knjigama sa 2.74 miliona dinara, а ројзебато пазе čitaoce, da je u izveštaju za 10929. godinu banka napomenula, da njihova stvarna vrednost iznosi preko 20 miliona dinara. Oba su mlina radila u toku 1930. godine, uprkos mlinske krize, punim svojim kapacitetom. Postignuta dobit ovih preduzeća bila je veoma zadovoljavajuća, ali kako je bilo i pretrpljenih šteta, usled insolventnosti njihovih konsumenata, to je znatan deo dobiti upotrebljen na otpis sumnjivih potraživanja i ojačanje fondova. Jedino pozicija hartija od vrednosti pokazuje prema 1929. godini smanjenje, za 5.45 miliona sa 5.68 miliona dinara odnosno za skoro 100%. Ovako nisko stanje nas zapravo začuđuje. Očekivali smo, da će ova pozicija, već i u pogledu na obilnost sretstava, kojima je banka u toku godina raspolagala, biti znatno veća; svakako treba imati u vidu, da je bilansirani iznos stanje 31. decembra 1930. godina, dok je ovaj račun u toku godine pretrpeo mnogo promena, kako u pogledu prodaje tako i u pogledu kupovanja hartija od vrednosti. Nameštaj i pribor bilansiran je sa istim iznosom kao i prošle godine, a nepokretno imanje iskazano je sa 675 hiljada dinara (za 553 hiljade više no u 1929. godini).

Iz računa gubitka i dobitka vidimo, da su prema 1929. godini prihodi od kamata znatno porasli, ali da su provizije smanjene za preko polovine. Razni prihodi (što su prihodi od hartija od vrednosti) porasli su na 1.74 miliona. Bruto zarada ie prema 1929. godini za 1.4 miliona veća, i iznosi 8.08 miliona dinara. Rashodi po kamatama su smanjeni, tako isto i otpisi; da nisu froškovi prema 1929. godini povećani za 1.36 miliona na 2.00 miliona, čista bi dobit u 1930. godini bila rekordna; stvarno ona je za preko 700 hiljada manja od one u 1929. god. i iznosi 2.23 miliona dinara, što dozvoljava isplatu 10% dividende. Za razvoj Leskovačke centralne banke je pitanje fuzije, odnosno pitanje preuzimanja Leskovačke kreditne banke роstalo naročito interesantno i ako je već tri godine od kako je međ upravama oba zavoda postignut sporazum, do fuzije ipak ioš nije došlo. Bili smo ubeđeni, da je fuzija bila sprovedena u prošloj godini; međutim čitamo u izveštaju, da predlog o spajanju od nadzorne vlasti usled izvesnih administrativno neispunjenih formalnosti nije bio odobren. Novim predlogom je tim formalnostima udovoljeno i u 1931. godini biće spajanje definitivno izvršeno. Leskovačka centralna banka je već ı onako vlasnik Kreditne banke, pošto raspolaže sa 47.780 akcija od ukupnih 50.000 komada, dakle sa 95.56%. Fuzija ima da se izvrši na taj način, da će Centralna banka preuzeti celokupnu aktivu i pasivu Kreditne banke, a akcije će isplatiti po vrednosti procene na dan spajanja. Glavnica Kreditne banke iznosi 1928. godine 5 miliona, rezerve 670.000, ulozi na štednju 2 miliona, po tekućim računima 2.6 miliona, a čista dobit 1.1 milion dinara. Prilikom fuzioniranja, glavnica matice, Leskovačke centralne banke, ostaće nepromeniena. j

Međ akcionarima Leskovačke cenfralne banke došlo je u poslednjoj godini do interesantnih promena: prilikom glavne skupštine za 1929. godine (zboru je bilo prijavljeno 60 akcionara sa 27.305 akcija (od ukupnih 40.000 komada) a za glavnu skupštinu za 1930. godinu (15. marta 1931. godine) 38 akcionara sa 20.889 akcija — što dokazuje, da je koncentracija akcija u nekoliko ruku dobila nov polet u toku 1930. godine.

U upravi se nalaze: Pretsednik: Gligorije Petrović, industrijalac; potpretsednik: Vasilije H. Milenković, rentijer. Člannovi: Đoka Т. Đorđević-Kukar, industrijalac, Kosta. J. Vranjkić, industrijalac, Dušan S. Đorđević, preduzimač, Milan :Cekić-Voj-