Народно благостање — додатак

vodić, trgovac, Milorad T. Milenković, direktor banke, Бока]. Vranjkić, industrijalac, Nikola M. Stojiljković, trgovac, Aca.

H. Kostić, izvoznik, Čeda M. Todorović, krojač, Stevan Živković, trgovac. Nadzorni odbor: Pretsednik: Gavra S. Stamenković, industrijalac. Članovi: Mihajlo H. Đorđević, rentijer, Pera T. Đorđević, industrijalac, Stevan S. Си коме, rentijer, Dr. Dušan ]. Radaković, lekar, Milan Stamenković, industrijalac.

„РОТМКР DRUŠTVO ZA SAOBRAĆAJ PUTNIKA i TURISTA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI, A. D. BEOGRAD*)

Sa svojim radom i postignutim uspehom u 1930. godini može biti društvo „Putnik” više no zadovolino. Ova je godina bila za upravljače „Putnikom”, kao posledica burnih događaja iz 1028. i 1929. godine, nekakva probna godina. „Putnik” je tu

probu sjajno izdržao i pod promenjenim i otežanim okolnostima

rada dao dokaza ogromne životne snage.

„Putnik” ima dve zadaće: jedna je komercijalna, naime prodaja voznih karata (domaćih i inostranih) u tu- i inozemstvu a druga, opšte korisna, je turistička propaganda u inostranstvu. Zbog toga ima preduzeće i poluzvaničan karakter. Propaganda nikada ne može biti dovolino intenzivna; smatramo da je nepotrebno nabrajati iznose, kojima su dotirane odgovarajuće ustanove inostranstva; ako međutim pogledamo skromna sretstva, kojima raspolaže „Putnik”, i ako analiziramo izvore tih sretstava onda treba priznati, da je postignuti uspeh bio uslovljen velikim idealizmom i požrtvovanjem upravljača „Putnikom”.

Poteškoće, o kojima je malo pre bilo reči, iznikle su u glavnome iz nedovoljne saradnje i nedovoljnog razumevanja merodavnih krugova, iz formalno pravnih i iz razloga Нпапsijske prirode. Tu postoji pre svega ugovor за državom, odnosno Ministarstvom saobraćaja, kao najvećim poslovnim kontrahentom, koji je bio zaključen, kao što smo to ranije već imali prilike da napomenemo, u novembru 1926. godine; sankcionisan u finansijskom zakonu od 28. marta 1928. godine, dobio je samo privremeni karakter i bio izmenjen novim ugovorom od početka 19209. godine. Taj je ugovor nesumnjivo jedan od glavnih uzroka krize, kroz koju je prošlo društvo 1929. godine. Zasnovan je na jednoj zabludi, koja je nedogledno otežala položaj društva, na mesto da ga olakša. Jedan vanredni prihod u 1929. godini uzet jie za redovan i zbog toga je napravljena pogrešna kalkulacija rentabiliteta, koja je služila za bazu tome ugovoru i prema kome su provizije znatno smanjene. |

____Ali je 1930. godina imala tu dobru stranu, da je uprava znala što može da očekuje i prema tome imala mogućnost da podesi svoj napon. U toj godini donesen je naročiti zakon O regulisanju poreza društva „Putnik”; kao drugu važniju promenu freba istači predlog uprave, koji je usvojila ovogodišnja glavna skupština, da јој зе smanje dnevnice i da se ograniči dividenda, koja se daje turističkim društvima u propagandne svrhe, na visinu kamatne stope Narodne banke. Time je najsjajnije manifestovan altruistički karakter društva. Dalje je u prošloi godini usavršena unutarnja reorganizacija pojedinih odelenja centrale, regulisani su odnosi sa zastupništvima, otvarane su u zemlji nove filijale, tako da skoro više nemamo većeg i važnijeg kraja naše države u kome ne postoji agencija odnosno biletarnica ili filijala „Putnika”.

„Putnik” ne uživa nikakvih subvencija. Ideja, da mora od svog komercijalnog rada — prodaje karata — finansirati i sam snositi ogroman feret turističke propagande za celu zemlju, u principu nije loša — već i u pogledu koncentracije posla; ali u tome pogledu imaju nadležni i tu dužnost, da što više omoguće povećanje tih prihoda, da vode računa o dobivanju novih sretstava, a ne da njihov priliv otežavaju odnosno smanjuju. Na ovo pitanie imamo docnije da se vrafimo.

*) Za 1929. godinu društvo je analizirano u dodatku „Narodnog Blagostanja” od 13. septembra 1930. godine, :broj 37, strana 159.

159

Društvenim posredništvom i pomoću novih veza (i 'toku prošle godine sklopljeni su ugovori sa 13 novih biroa) u mostranstvu prodavale su se naše karte u 1930. godini u 625 gradova širom čitave zemaliske kugle — dok ih je u 1929. godini bilo svega 560. o 7

Godina u zemlji. i inostranstvm | Ukupno u hiljadama dinara

1924. 4.569 9.232 13.802 1925. 20.508 48.695 78.204 | 1926 31.543 55.907 87.4501927. 35.574 69.573 105.113 1928. 39.138 75.239 "014.378 1929. 40.026 · 83.932 : „123.958. · 1930. 47.988 85.847 113.835

Ukupno 228.346 428.375 · 656.740 |

IU 1930. godini porastao је dakle broj prodatih jugoslovenskih karata za 10 miliona dinara na 133.83 miliona dinara. Iz veoma pregledno sastavljenih i informativnih grafikona, kojima obiluje izveštaj uprave „Putnika” vidimo, da je od fih karata bilo prodato u zemlji 24.50%, a 75.41% i inostranstvu, od toga 19.32% u Austriji, 11.22% u Mađarskoj, 8.99% u Italiji, 8.297% u Nemačkoj, 7.25% u Čehoslovačkoj i t. d.

Stranih kupona je bilo prodato u 1930. godini za 34.19 miliona dinara prema 32.46 miliona u 1929. godini. |

Uprkos svestranom napretku, smotrenoj akciji i ekspeditivnosti, društvo završava 1930. godinu sa gubitkom. Već i u bilansu za 19209. godinu moglo se naslutiti, da su kod ovog društva nastupile promene, nepovolinog dejstva po njezino lnansisko stanje, koje su međutim došle do punog izražaja fek u 1930. godini. ;

Sledeća dva upoređenja nama će objasniti razloge kao i dejstvo tih promenjenih uslova:

Godina Prodate karte Od države na- Isplaćena proćena provizija : Vizija · u hiljadama, dinara 1928. 114.378 7.223 3.902 1929. 123.959 6.557 4.168 1930. 133.823 6.583 4.335

Dejstvo novog ugovora.sa državom, koji je stupio na snagu u drugoj polovini 1929. godine očigledno je: uprkos tome, da je u 1930. godini prodato za 10 miliona karata više no u 19209. godini, je provizija, koju je primilo društvo za tu prodaju, bila veća za jedva 26 hiljada dinara. Prema 1928. godini, kad je važio stari ugovor, još je veća razlika: karata je bilo prodato za 19.05 miliona manje no u 1930. godini, a uprkos tome naplaćena provizija bila je u 1928. godini veća za 604 hiljade dinara. Da је stari ugovor ostao na snazi efekat od prodaje jugoslovenskih putničkih karata bio bi sledeći (kod istog broja prodatih karata):

Godina Naplaćena provizija Isplaćena provizija u hiljadama dinara

1928. 1.228 3.902 «4 1929. 7.816 4.581 1930. 8.406 4.582

Znači, da je društvo na osnovu novog ugovora pretrpelo štetu od punih 1.82 miliona dinara. U tome pitanju kulminiraju sve teškoće „Putnika”. Uprava je u svome izveštaju kritična, i prema sebi samoj. Napominje, da joj se može prigovoriti, da Su se posledice novog ugovora mogle predvideti, i da je ona SraZmerno tome imala da smanji troškove. Na oko to „Je jedno vrlo prosto rešenje — a u stvari problem sudbonosan ipo najvažniju zadaću „Putnika” — po našu propagandu oko unapređenja {iurizma. Uprava nije klonula glavom, već prinuđena ovako teškom situacijom, (u pitanju je bio sav dosadašnji propagandistički rad) pristupila iznalaženju novih izvora prihoda. Kako 12 bilansa vidimo, imala je i u tome nadasve srećnu ruku.

U tražnji novih prihoda morala su se stvarati nova odelenja, povećati postojeće organizacije pa sledstveno i broj či-