Народно благостање — додатак

novnika, što sve je imalo za posledicu povećanie stalnih troškova. 1930. godine u tome je pogledu prva (sem druge polovine 1929. godine) i jasno je, da se efekat tog novog rada još nemože pokazati u punom svetlu. Uprkos tome, postignuti rezultati premašuju očekivanje; to nam dokazuje sledeće upoređenje:

Godina Prih. od prod. |ugoslov. kar. Ostali prihodi u hiljadama dinara 1928. 3.321 1.007 1929. 2.389 1.307 1930. 2.248 1.768

Prihod od prodaje jugoslovenskih karata (razlika između naplaćene i isplačene provizije) je poslednje, 1930. godine, uprkos maksimalnog obrta, naimanji, a prema 1928. godini za čitav 1.07 miliona manji i iznosi 2.25 miliona dinara. Vidimo dakle, da su se prihodi od prodaje naših železničkih karata, koje bi u principu i prema konstrukciji „Putnika” imali da budu glavni izvor prihoda, u 1930. godini prema 1928. godini smaniili za punih 48%, dok su oni ostalih raznih prihoda povećani za 70%. Ovo poslednje je svakako jedan veoma lep uspeh. Proporcijonalno upoređeno, prihodi „Putnika” kretali su se ovako:

Godina Od jugoslov. karata Ostali prihodi u procenfima 1928. 14 23 1929. 65 35 1930. 56 44

Iznalaženje novih prihoda, već i po prirodi posla, kod „Putnika” nije laka stvar. On ima u tome prilično vezane ruke. Njegovi izvori novih prihoda mogu biti: prodaja stranih putničkih karata kod nas, priređivanje grupnih i paušalnih putovanja, ekskurzija, prodaja poštanskih dopisnica, fotografija, izdavanje turističkih knjiga i t. d. Ali su to sve više manji poslovi sa sitnim prihodima. Njegova je glavna zadaća propaganda, davanje obaveštenja, informacije — i sve to su usluge, učinjene našoj zemlji — koje se ne mogu naplaćivati.

Smatramo, da je izlišno da na ovome mestu nabrajamo

koristi koje ima naša država i privreda radom „Putnika” kao i i

sve one brošure ,reklame, informacije, konferencije, izložbe i t. d. it. d., koje je učinilo društvo u pogledu povećanja interesa stranaca za našu zemlju. To sve 'je nenaplativo. |

U suvim ciframa, direktni izdatci za propagandu bili su sledeći:

wodina u dinarima 1926. 34.819 1927. 166.?12 1928. 977.480 1929. 1,516.529 1930. 2,328.857

To su iznosf, koji, naročito poslednjih godina, gotovo premašuju kapacitet „Putnika” — ali ako imamo u vidu ogromnu zadaću, koja se tim iznosima ima da obavlja, onda treba da se prizna, da su ta sretstva više no nedovoljna. Kako može „Putnik” sa tako siromašnim sretstvima da učestvuje u inostranstvu i konkufiše sa neprimerno bogatijim ustanovama drugih evropskih zemalja? |

Merodavni krugovi morali bi pokazati mnogo veće razumevanje za to pitanje, i u tom pogledu potpuno se solidari- | šemo sa upravom „Putnika”, da je bezuslovno potrebno, da mu

se olakšaju finansijske žrtve. Snažnim povećanjem izdataka za propagandu je u 1930.

godini postignut veoma Jep, za „Putnika” ogro,'an moralni, uspeh. Ali da su svi ti učinjeni napori — Zbog nem.inja finan- | 'sijske mogućnosti ostali nedovoljni, dokazuje činjenica, da је društvo u 1930. godini rasturanjem propagandnog materijala, podmirilo jedva 38% od onoga, što je bilo traženo. (U inostranstvu je bilo rasprođato svega 151.850 brošura i nekoliko de-.

setina hiljada plakata).

Finansisko stanje „Putnika” pokazuju nam upoređenja.

glavnih bilansnih pozicija za poslednje četiri godine:

Račun izravnanja.

Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Blagajna (dinari i strane valute) 54 116 142 414 Hartije od vrednosti 92 97 6 6 Novčani zavodi 7.583 53710. 2.902 4.761 Dužnici — Кирот 7а ргодаји 8.305 9.511 7514 10.010 Кођа za prodaju 476 618 487 860 Razni računi 634 630 2.973 3.763 Inventar 62 60 300 532 Gubitak — = — 588

Pasiva Glavnica 600 600 600 600 Fondovi 182 599 3.542 3.700 Poverioci – kuponi za prodaju 11.175 9.404 5.249. 12.281 Roba u komisionu — 614 984 838 Razni računi 4.700 603 3.891 3.356 Čista dobit 503 4,979 383 Zbir pasive 17.207 16.804 14.327 20.998

Račun gubitka i dobitka

Rashodi Troškovi upravni 1.574 1.949 2.342 2.132 Propagandni troškovi 167 977 1.516 2.379 Državne dažbine — — 276 531 Isplaćene provizije 5.496 4.457 4.972 Otpisi 16 15 14 57 Čista dobit 503 4.979 382 —

Prihodi Provizije = 8.268 7.947 3.072 Razni prihodi 519 787 859 Карјасепа ргоу. 17 тап. god. — 3.590 — Valorizacija inventara — — — 129 Propagandno odelenje — — — 588 Gubitak — — — 588 Zbir prihoda ili rashoda 7.126. 12.318 9.571 5.109

Zbog intenzificiranja volumena poslova porastao je u роslednjoj godini zbir aktive i pasive za preko 6.5 miliona na 20.99 miliona dinara. Glavnica iznosi 600.000, a zajedno sa fondovima, koji se svake godine izdašno dotiraju, sopstvena sretstva dostižu 4.3 miliona dinara. Pozicija poverioca — čije kupone „Putnik” prodaje — veća je prema pretprošloi godini za preko 7 miliona, na 12.3 miliona dinara, od čega otpada na potraživanie Generalne direkcije državnih železnica 10.25 miliona i na ostale inostrane komitente nešto preko 2 miliona. Roba u komisionoj prodaji iskazana je za 146 hiljada manje no u 1929. godini i iznosi 838 hiljada dinara; ovo smanjenje dolazi verovatno od intenzivnijegz obrta.

U aktivi „Putnika” je zbog povećanja poverioca moralo doći do većih promena: dužnici za prodaju kupona (biletarnice u zemlji i inostrani korespondanti, prodavaoci karata) porasli su od 7.5 miliona na 10.01 milion a društveno potraživanje kod novčanih zavoda od 2.9 miliona na 4.7 miliona dinara.

Interesantan je također pogled na kretanje računa gubitka i dobitka. Upravni troškovi su u 1930. godini manji za preko 200' hiliada dinara, a iznose 2.13 miliona — dokaz rigorozne štednje. O povećanju propagandnih troškova već je bilo govora. Državne dažbine su prema prošloj godini u znatnom porastu; provizije su bilansirane per saldo, a otpisi sa 57 hiljada dinara. U prihodima društva vidimo saldo naplaćenih provizija, koji iznosi 3.07 miliona dinara. I o toj proviziji je već bilo govora. Razni prihodi iznose 859 hiljada dinara (kamate i 1. d.); naplaćene. provizije, koje su iskazane u 1928. godini sa 3.59 miliona dinara, pretstavlja dug Ministarstva saobraćaja, likvidiran u toj godini i upotrebljen za pojačanje rezervnih fondova. Valorizacija inventara propagandnog odelenja dala je višak od 588 hiljada a isto toliko iznosi i društveni gubitak.

Taj gubitak rezultira u glavnome iz velikih nepredviđe-