Народно благостање — додатак

nih rashoda. Na osnovu regulisanja činovničkog pitanja озпоуаna je mesto pensionog fonda prinudna štednja činovnika, u koju је svrhu dotiralo društvo 120 hiljada dinara. Dalje je zbog regulisanja poreskog pitanja izmirena poreza iz ranijih godina od okruglo 170 hiljada dinara. Po naređenju naših železnica moralo se poništiti oko 1.8 miliona kupona karata stare emisije i štampati nove, šio je izazvalo irošak od oko 130.000 dinara. Kad se saberu ove sume i ekstra utrošena suma 2а ргоpagandu, od oko 200 hiljada dinara, dolazimo približno do sunie prošlogodišnjeg gubitka. Na ime 'poštarine, telefonskih troškova i ostalih državnih dažbina plaćalo je društvo državi okruglo pola miliona dinara, što iznosi blizu četvrtinu sume koju је primalo od države za komercialni posao prodaje voznih karata. ! u posledu fih troškova društvo bi moralo uživati olakšice, iz sledećeg razloga: da nije oštećeno novim ugOVOrOm i SVimi OVIHI državnim dažbinama, društvo ne bi došio do gubitka, već bi sem toga još i preko dva miliona dinara novih sreistava moglo upoirebiti za unapređenje našeg turizma.

U upravnom odboru „Putnika” se nalaze sledeća gg.:

Pretsednik: Dušan Miličević, Beograd; Potpretsednik: Milan Milić, Zagreb; Članovi: Dr. Ćiril Žižek, Beograd; Dr. Dušan Jeftanović, Sarajevo; Borisav Jovanović, Beograd; Dr. Toma Milić, Vrnici; Dr. Milan Hristić, Beograd; Рт. Меко Стопја, Dubrovnik; Dr. Fran Šter, Rogaška Slatina.

Nadzorni odbor: pretsednik: Dragutin Vojinović, Beograd; Članovi: Dr. Ivo Tartalja, Split; Dr. Ignjat Pavlas, Novi Sad; Dr. Srećko Maisac, Beograd.

„МОСТЕР" ТВОРНИЦА ЛАКА И БОЈА Д Д. ЗАГРЕБ

Прошле године, анализирајући билансу „Мостер“ творнице лака и боја у Загребу навели смо да је оно, иначе наше највеће предузеће за фабрикацију боја и лака, склопило ангажман са светском фирмом И. Г. Фарбениндустри А. Г. у Франкфурту, по коме ће оно искоришћавати у Југославији патент И. Г. Фарбениндустрије гледе фабрикације лакова за лакирање хладним начином.

Ове године можемо навести да је склопљен аранжман са великом француском творницом боја и лакова Драјфус у сврху фабрикације специјалитета дотичне творнице. У првом реду долазе у обзир боје и лакови за авијацију.

Прошурење делокруга нарочито аранжманом са творницом Драјфус учинило је потребно проширење творнице. Радови око проширења творнице већ су започели и они ће претстављати већу инвестицију. Изгледа да ће се, Мостер" у будуће у јачој мери ослањати на француске интересенте. Сам власник творнице Драјфус боравио је ових дана у Загребу да све уреди око што уже кооперације са творницом „Мостер> као и да прегледа радове око њеног проширења. Нашим властитим сретствима тешко да би у данашњим приликама могли помислити на подизање специјалних творница већих димензија. Једино у кооперацији са страним капиталом можемо очекивати интензивнији развитак наше индустрије. Ми оскудевамо како стручним снагама тако и у капиталу. За сада су најповољнији услови ослањање наших творница на велике стране концерне као што је то случај са „Мостером“.

Биланса за 4 последње године овако изгледа:

Актива 1927 1928 1929 1930 Благајна, 321 35 55 310 Ефекти 83 83 96 105 Земљиште = 229 229 229 Зграде 4.992 4.167 4.167 4.163 CrpojeBH 3.345 3.420 3.420 3.420 Инд. пруга 139 139 139 139 Инвентар 330 338 338 338 Дужници 4.658 4,821 3.985 5.035 Менице 224 80 26 12

| па повишењу главнице.

161

Залихе 6.550 5.471 6.251 4.306 Губитак 104 51 =— Паснва :

Дионичка главница 4.500 4.500 4.500 4.500 Резерве 78 78 86 86 Амортизација 2,176 2.959 3.141 4.524 Повериоци 13.503 6.230 10.364 6.352 Акцепти 536 5.101 561 2.999 Добитак _— ___ 81 116 Укупна биланса 21.202 19.477 19.341 18.663

Укупна сума билансе је концем 1930 године нешто преко пола милијона мања од укупне суме концем 1929 године, На смањење укупне билансе деловала је чињеница да је залиха робе од 6.2 милиона концем 1929. опала на 4,3 милиона концем 1930 године, или за скоро 2 милиона динара. То би значило, у колико продукција није редуцирана, а то није био случај, да је пласирање ишло живљим темпом него других година. Но услед тога дужници су порасли за преко милион динара.

Све инвестиције заједно са ефектима износе нешто испод 10 милиона динара. Амортизације билансира са 4,5 милиона. Према томе све инвестиције стварно су билансиране са нешто преко 5 милиона динара. Данас с обзиром на чињеницу, да су творнице ушле у састав саме вароши, непокретности много више вреде него што су у биланси исказане све инвестиције заједно.

Код пасиве пада у очи да су повериоци редуцирани од 10 милиона 364 хиљада концем 1929., на 6 милиона 352 хиљаде динара концем 1930. године. Равно за. 4 милиона динара. Међутим акцепти су порасли од 0,6 милиона на 3 милиона динара. |

Прошле године постигнут је чисти добитак од нешто око 100 хиљада динара. Тај добитак наравно не може још омогућити исплату дивиденде. Ну будући да је санација већ радикално проведена и да се приступа повећању продукције, вероватно је да ће у најкраће време и ово наше водеће индустријско подузеће своје бранше приступити исплати одговарајуће дивиденде.

Амортизација прошле године износила је око 800 хихада динара или око 15% инвестиција, рачунајући ту и земљишта која имају све већу вредност. Фонд амортизације далеко је већи него што је износ са којим су билансирани стројеви. Према томе они су готово потпуно отписани а исто тако и део зграда. Да је амортизација била вршена у чеднијим границама, већ и за прошлу годину било би могуће исплатити мању дивиденду. Међутим с обзиром да су акције у чврстим рукама рађе се је наставило интензивном амортизацијом него да се је приступило исплати дивиденде. Ради тога ситуација ће у будуће бити у толико повољнија.

Чланови управе су следећа гг. Роберт Лајбенфрост, Људевит Плахте, Максо Антић, Др. Бранко Пливерић, Туна Перковић, Др. Сигфрид Кауфер, Артур Гвоздановић и Златко Пуклер. Директор г. Јулије Донер.

СРПСКА ПРИВРЕДНА БАНКА Д. Д. — ЗАГРЕБ. Ових дана Српска привредна банка у Загребу пристуОд 3 на 3 и по милиона динара. Износ за који се повисује главница није бог зна како велик. Али је карктеристично да се под оваковим привредним приликама приступа ма и само малом повишењу. Новчане заводе који су код нас у ово последње време приступили повишењу главнице могли би набројати на прсте. Значи, да група људи која се купи око завода има пуно поверење у његов просперитет кад улаже нова властита средства. А друго да та средства могу и уложити.

Српска кредитна банка основана је 1922. године. Она је донекле имала за задаћу да око себе прикупи српски елеменат Загреба и околине који се није могао сместити око