Народно благостање — додатак

162

Српске банке. Она је у првом реду имала окупити мање обртнике, трговце, чиновнике и припаднике слободних звања који тешко могу начи покриће својих кредитних потреба код великих завода. Она је донекле имала задаћу да попуни извесну празнину која је у том погледу постојала.

Развитак завода првих година био је повољан. Прве две године дивиденда је износила 8%. Године 1925/28 JJMBHденда је износила 6%. Међутим 1929. година дала је слабије резултате пак је исплаћена дивиденда од само 4%. Та је дивиденда задржана и за 1930. годину.

Биланса за 1929. годину показивала је знатно назадовање завода. Улошци били су попустили за нека 2 милиона динара Реесконт је исто био знатно редуциран. У активи, дужници који су концем 1928. године износили преко 8 милиона динара редуцирани су концем 1929 на испод 4 милиона, дакле на мање од половине. Сви су знаци показивали да се завод налази у извесној кризи. Али она је пребродена.

Позиције билансе за 1930. годину много су повољније од позиције у 1929. години. Нарочито код уложака а то је један важан фактор за просуђивање развитка једног новчаног завода. Повишење главнице од 3 на 3,5 милиона динара најбоље показује да је криза потпуно елиминирана и да се завод налази на новом путу развитка. А искуство последњих година добро ће доћи за будућност.

Биланса за 4 последње године показује ову слику:

Актива : 1927. 1928. 1929. 1930. у хиљадама динара

Готовина 912 594 574 472 Ефекти 239 35 65 61 Менице | 3.025 3.152 3.168 2.668 Зајмови на ручни залог 2.236 2.857 2.597 3.077 Дужници 5.941 8.318 3.869 3.188 Пасива :

Главница 3.000 3.000 3.000 3.000 Ресерве 281 306 334 349 Улошци 5.617 5.874 3.898 4.497 Веровници 881 475 272 376 Реесконт 1.702 2.920 1.874 1.216 Добитак 254 260 147 150 Укупна биланса 12717 15.459 16.029 14122

Укупна сума биланса не даје исправну слику развитка у појединој години. У последње време у биланс су унешене и „оставе“ дотично „остављајући остави“, што су прелазне позиције.

Како се види 1929. године све су позиције биланса битно слабије него ранијих година, Прошле године међутим већ наступа консолидација и опажа се знатан напредак. Улошци су порасли за пола милиона динара. Међутим реесконт је ослабио исто за пола милиона. Према томе заводу су стајала на концу године на расположењу иста сретства као и 1929. године. Смањење реесконта у 1930. години има се приписати опрезности завода који није хтео улазити у веће ангажмане него је највећу пажњу посветио ситнијим пословима који знају бити и уносни.

Улошци не играју знатну улогу. А то је и тешко. Поред Српске банке тешко да се у Загребу може појавити један новчани завод који би могао рефлектирати на веће улошке са стране српског елемента. Српска банка делује као нека центрипедална сила —— све се концентрира у њеној благајни. Тешко да је код нас један новчани завод у којега би се имало више поверења него што је поверење српског дела нашег народа из централних и западних делова наше државе у Српску банку. O |

Менице су прошле године опале за пола милиона динара; оне код Српске привредне банке никада нису играле већу улогу.

У биланси Српске привредне банке налазимо једну позицију која је ретка код других новчаних завода. То су зајмови на ручни залог. Српска привредна банка од 1926, године има и залагаону. Ово заложно оделење подељује мање зајмове уз залог драгоцености, делова гардеробе и сличних ствари. То зна бити уносан посао. Међутим у Загребу постоји још један завод који се бави тим пословима у много већем опсегу него Српска привредна банка. И Градска штедионици има намеру да оснује залагаону.

Рачун добитка и губитка даје следећу слику:

Добитак 1927. |. 1928: 1929. 1939. у хиљадама динара

Камати 1.169 1.355 1.315 1.078 Провидба 599 698 532 314 Разни приходи 160 217 130 63 Губитак: ;

Камати 611 799 631 489 Трошкови 814 1.039 943 653 Порез 221 148 170 57 Отписи 28 34 96 115

Последње две године отписи су доста знатни. То је у првом реду и деловало да је дивиденда редуцирана на 4%. Међутим је боље 2—3 године редуцирати дивиденду и отписати све оно што је дубиозно него неколико година имати нереалан биланс. Отписи изгледа да су дефинитивни, тако да је за очекивати и већа дивиденда.

У управи Српске привредне банке а. д., Загреб налазе се следећа г. г.: Претседник: Јован Максимовић, Загреб. Потпредседник: Спасо Узелац, Загреб. Чланови: Илија Р. Дракулић, Загреб. Илија Дучић, Загреб. Др. Душан Борђевић, Загреб. Андро Калојзић, Сушак. Владимир Ковачевић, Загреб. Др. Милош Мартић, Београд. Ђуро Микашиновић, Загреб. Фрањо Шелер, Загреб. Иво Бранетић, Суња. У надзорном одбору калазе се г. г. Претседник: Јован Теодоровић, Загреб. Чланови Константин М. Југовић, Загреб. Илија Ралић, Загреб. Гаврило Омчикус, Загреб. Др. Владимир Варичак, Загреб. :

DRUŠTVO ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ A. D. „AEROPUT” BEOGRAD.*)- Za pisca ovih redaka koji se već dugo godina bavi pitanjem saobraćaja i njegovog istoriskog razvića, lektira izveštaja društva „Aeroput” bila je povod da se vine u prošlost i izvrši kratku rekapitulaciju istorije transportnih sretstava mehaničnom motornom snagom. Dok veliki deo čovečanstva smatra još uvek aeroplan kao jedan kuriozitet tehnike, a pilota za cirkuskog: žonglera, t. |. čoveka koji je izabrao najgori poziv s obzirom na platu i rizik, dotle je aeroplan faktički postao prenosno stetstvo u masi i stao potpuno u red, kao najmlađi član, s ostalim prenosnim stetsvima sa mehaničkom pogonskom snagom. Svakodnevno raste progresivno broj ljudi, koji su železnicu i parobrod zamenili aeroplanom,koji se ukrcavaju u aeroplan sa onoliko isto hladnoće sa koliko su se doile ukrcavali u železnicu ili parobrod — oprobana saobraćajna sretstva u pogledu sigurnosti. Savety first! Sigurnost pre svega! bila je prirodno centralni problem "kod avijatike. Saobraćajni stručnjaci su dokazivali da nikada aeroplan ne može pružiti onu sigurnost, koju pružaju parobrod i železnice usled velike razlike u statističkoj bazi; međutim naše su generacije potpuno zaboravile, da su železnica i parobrod, a

*) Za 1929. godinu analizirano u 29. broju od 19. jula 1930. godine, strana 130.