Народно благостање — додатак

Додатак „Народном Благостању“

ГОДИНА Ш

БЕОГРАД, 16, МАЈ 1931.

Садржај:

„jugoslavija” opšte osiguravajuće društvo Здлружене папирнице Вевче, Горичане и

Хрв. слав. банка за парцелацију и колони зацију д. д. — Загреб

Сједињене творнице стакла на дионице

„JUGOSLAVIJA” OPŠTE OSIGURAVAJUĆE DRUŠTVO A.D. — BEOGRAD.

Istorijski prvo je bila Srbija pa onda Jugoslavija. Kao što je Jugoslavija u neku tuku čedo Srbije, tako i opšte osigurava– juće društvo „Jugoslavija” je u ličnom odnosu čedo оогбие“. „Srbija” je bila posle Beogradske zadruge najstarije domaće osiguravajuće društvo, koje je odmah u početku uzelo veliki polet. „Jugoslavija” je Mila mlado društvo. „Srbija” je bila sadašnjost, a „Jugoslavija” budućnost. -

Danas su zadovoline i „Srbija” i „Jugoslavija”. „Srbija” razvija i dalje svoj posao, a „Jugoslavija” je isto tako jedno od naših najvećih domaćih osiguravajućih društava, koje se bavi gotovo svima oblicima osiguranja.

I ako je „Jugoslavija” jedno od naših najvećih osigurava– jućih društava, ipak je ona još i danas kirajdžija u tuđoj kući, što je malo čudnovato s obzirom na to da velika osiguravajuća društva svoje velike gotovine obično plasiraju .u nepokretnosti. "To se smatra u neku ruku za fradicionalnu dužnost prema domicilu samoga preduzeća. Osiguravajuća društva se obično utrkuju, koje će imati velelepnu zgradu. „Jugoslavija” je napredovala kao što cifre kažu, sjajno i bez svoje zgrade. Ali ipak nije mogla da odoli i dalje pozivu tradicije i, kao što iz izveštaja vidimo, a kao što i Beograđani mogu da se uvere prolazeći Terazijama, „Jugoslavija” je na putu da ukrasi Beograd petospratnom palatom. Kako je zidanje zgrade već počelo, to će se i struktura. aktive Jugoslavije na kraju ove godine znatno izmeniti prema istoj krajem 1930. godine.

Račun gubitka i dobitka.

Rashodi 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Štete elementara 3.614 3.720 4.374 Štete živofa 647 1.118 1.257 Provizije 1.969 2.364 2.432 (Opšti troškovi || 4.905 4.335 5.141 Ргеп. 1 гех. ртет. Жу. ха (ек. 9. 13.260 17.558 22.101 Ртеп. 1 гех. ртет. ејет. ха tek. 6. 2.587 3.396 3.514 Hezervne štete života 313 154 508 Кетегупе Теје elementara 1.500 1.866 2.835 Kamata 581 184 = Otpisi 948 184 65 Lekarski i veterinarski honorari 205 168 180 Osiguranje društvenih činovnika 21 ol. 277 Razni rashodi 40 8 1.4 Dotacije 874 728 913 Dobit 77777] _ 1.970 2.080

БРОЈ 20

a. d. — Beograd Медводе д. д. — Љубљана д. д. — Загреб

Рићоф | Premije elementara 8.897 9.826 9.616 Premije života 3.450 4.302 4.196 Dažbine 2.745 3.399 3.292 Kamate | 1.537 1.484 2.038 Pren. prem. elem. iz ran. god. 2.205 2.587 3.395 Pren. prem. živ. 17 гап. god. 11.203 14.134 18.265 Rezervisane štete elem. iz гап. 9. 899 1.585 2.866 Rezervisane štete živ. iz ran. 9. 190 313 754 Prihod od nepokretnosti 509 312 632 Razni prihodi . 43 200 482 Prenos dobiti iz ranije godine 20 0.8 293 Zbir rashoda ili prihoda 31.699 38.203 45.431

Ukupni prihodi „Jugoslavije” za poslednje tri godine porasli su od 31,7 miliona dinara, na 45,4. Može se reći da koelicijent porasta bruto prihoda iznosi 7 miliona dinara godišnje. Rezultat više no zadovoljavajući. Porast prihoda dolazi od porasta sviju izvora prihoda. Tako su u porastu premije zajedno sa dažbinama a to je dokaz da raste volumen poslova, ali isto tako u porastu su i kamate kao i prihod od nepokretnosti. Što se tiče prihoda od premija najviše je porastao onaj kod života od 3,45 od 1928. godine na 4,8 1930. godine. Premije od elementara takođe su porasle od 8,9 na 9,6 mil. din. za 1930. гоdinu, a dažbine od 2,7 miliona na 3,3 miliona.

Kao što vidimo prihodi bujno rastu. Isto tako naglo raste i čista dobit od 770 hiljada od 1928. godine na 1,07 и 1929. i 2 miliona u 1930. godini.

Po sebi se razume da su i štete morale rasti ali ne tolikim snažnim tempom kao premije. Štete od života popele se od 647.000 u 1928. godini na 1.25 mil. din. u 1930. godini ,a kod elementara od 3.6 na 4.37 mil. -dinara. Porast šteta kod elementara posledica je velike privredne depresije, koja kao što znamo, ima uvek za posledicu da se kod izvesnih oblika osiguranja poiavljuju mnogo veće štete. „Jugoslavija” je imala preko 1000 šteta od požara godišnje, odnosno tri požara dnevno! I provizije su porasle od 1.07 na 2,43 mil. din. Istim tempom su rasli i opšti troškovi.

Da vidimo sada rezultat kod pojedinih grana osiguranja.

Elementar (bez reosiguranja)

Godina у Ргепије Štete štete u % = u hiljadama dinara 1927 LO 7091 4.071 56.4 1928 00 8,807 3.614 40.6 1929 9.826 3.720 37.9 1930. 9.616 4.374 45.5

Gornja nam tablica pokazuje kretanje premija od elemen{fara s jedne, a štete s druge sfrane za розједпје сен 20-