Народно благостање — додатак

174

dine i iznos šteta u procentima primljenih premija. Kao Što VIdimo najgora je bila godina 1927., ode su štete iznosile 56,4% sviju premija, a najbolja 1929. kad isti procent iznosi svega 37.9%. Za 1930. godinu penje se na 45,5%.

HReosigtiranje elementara.

godina Bruto premije Neto premije u % u hiljadama dinara -

1927 18.864 1221 '39.4

1928 20.803 8.897 42.7

1929 22.589 9.826 43.9

1930 22.814 9.616 42.1

Gornja tablica nam pokazuje kretanje bruto premija

koje je inkasirala Jugoslavija, upoređene sa neto-premijama t. ј. premijama za osiguranje koje je ona za· sebe zadržala. Iz-nje vidimo da je ona stalno u elementaru zadržavala manje od polovine ukupno osiguranih suma. Ta suma se kreće između 391/,% i 44%. U 1930. godini ona iznosi 42,1%. Drži se od prilike na istoj prosečnoj visini za poslednje četiri godine. Sasvim je prirodna stvar da kod ovako lepo razvijenog posla i dobrih prihoda „Jugoslavija” izbegava da se i suviše angažuje u poslu, koji u vreme privrednih depresija pokazuje najveći rizik.

Godina Brtifo štete Neto štete 11 % u hiljadama dinara

1927. 11.264 4.071 36.3

1928 10.308 3.614 35.0

1929 8.373 3.720 44;2|

1930 11.417 4.374 38.2

Gornja tablica pokazuje učešće „Jugoslavije” u ukupnim Štetama, koje je ona isplatila. Ukupne štete, koje su od 1927. godine iznosile 11,2 mil. dinara i zatim stalno opadaju do 1929. софтпе па 8,37, a 1930. godine skočile su ponova na 11,4 mil. i dostigle rekordnu visinu za poslednje četiri godine. Istu tendenciju pokazuje i kretanje neto-šteta koje je platila ,Jugoslavija”. Procentualno izračunato ona je imala najmanje učešće u bruto štetama 1928. godine: 35% bruto štete. Dok je 1028. godina bila najpovoljnija, najnepovoljnija je bila 1929. godina, |er je njeno učešće u premijama bilo 44% a učešće u štetama 44.2%. Mnogo je povoljnija 1930. godina, gde je učešće u premijama 42,1%, a učešće u šteti 38,2%.

Ušteda na štetama u elementaru putem reosiguranja iznosi u 1930. godini 3,09%. To je svakako povoljan pojav, pošto je, kao što vidimo, bilo godina kad je imala i gubitka.

U analizi lanske godine mi smo istakli pretpostavku da „lugoslavija” ima kvotni ugovor sa reosiguračem.

Požar.

Pošto je požar nesrazmerno važniji od sviju ostalih Srana elementara to smatramo da je potrebno da ga izdvojimo od ostalih osiguranja i da ga specijalno proučimo, jer je on od rešavajućeg uticaja na rezultat rada u elementaru u opšte.

Godina Premije Štete štete u % u hiljadama dinara 1927 5.082 3.094 60.6 1928 6.149 2.196 35.4 1929 6.053 2.656 38.5 1930 7.196 3.420 415 Reosiguranje požara. Godina Bruto premije Neto premije u % u hiljadama dinara 1927. 14.502 5.082 35.0 1928. 16.237 6.149 91.9 1929. 17.274 6.953 40.1 1930. 17.957 7:196 40.2 Godina Bruto štete Neto štete m % u hiljadama dinara : 1927. 9.375 3.094 32.9

1928. :: 7,802 2,196 20,0. 1929. 6.360 2.656 42 || 1930. 9.688 3.420 39.2

Gornja tablica nam pokazuje da bruto premije stalno rastu za poslednje četiri godine. Neto premije takođe rastu za svo vreme. Bruto štete na protiv dokazuju ravnomernu liniju, zbog toga je učešće ukupnih sopstvenih šteta u neto premijama 1927. god. bilo 60,6%, zatim je palo u 1928. na 35,4%, zatim se popelo u 1929. na 38,5%, a u 1930. na 47.5%. Kao što vidimo, kretanje šteta u ukupnim neto-premijama od požara je potpuno paralelno sa istim ciframa kod elementara u opšte, što potvrđuje naše tvrđenje, da je požar rešavajući za rezultat poslova u elemenftaru. Na ukupan prihod osiguravajućeg posla u 1930. godini od 40,1 milion dinara (prema 39 u pr. godin), — mislimo naravno od prihoda premija i dažbina zajedno, — najveći deo pada na osiguranje od požara: 22 miliona dinara.

Veoma interesaninu sliku dobijamo, ako bacimo pogled na kretanje zarade (u pogledu preduzeća to je, razume se, bruto zarada) kod pojedinih grana. Prema strukturi posla, najvažnije je osiguranje požara. Kod ove grane zarada je izgledala ovako: |

Prihodi 1927. 1928. 1929. 19030. u hiljadama dinara Premije 5.082 6.150 6.953 7.196 Dažbine 2.957 1.901 2:610 2.580 · 'wkupno 7.339 8.051 9.563 9.776 Rashodi Štete 3.094 2.197 2.656 3.420 Prov. i trošk. 3.588 3.337 3.913 4.490. 'xU Ukupno 6.682 5.534 6.569 7.910 Zarada 657 2.517 2.994 1.866

Vidimo, da su prihodi od požarnog osiguranja u snažnom porastu; od 7.34 miliona u 1927. godini na 9.77 miliona u 1930. godini. Tome na suprot štete su u 1928. i 1929. godini bile manje od onih u 1927. godine, a u 1930. znatno su povećane. To se vidi i iz kretanja zarade. Najveća je u 1929. godini sa 2.09 miliona dok je u 1930. godini, zbog većih šteta, smanjena na 1.86 miliona dinara.

Kod ostalih grana elementara — naime kod provalne krađe, loma stakla, nesrećnih slučajeva, grada, osiguranja stoke ı

transporta — zarada pokazuje sledeće kretanje: Prihodi 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara Premije 25130 2:148. |2.873 2.420 Dažbine 621 760 708 636 IUkupno 2.158 3.508 3.581 3.056 Rashodi Štete : 977 1.398 1.065 955 Proviz. i trošk. 736 1.096 960 819 Ukupno 1.713 2.494 2.025 1.774 Гагаде 1.045 1.014 1.556 1.282

Kod ovih grana zarada je bila najveća u 1928. godini, dok je u 1930. godini, zbog smanjena prihoda (ali su istovreme-

"по smanjene i štete) opala ma 1.77 miliona dinara.

Život. Godina Premije štete Štete u % У u hiljadama dinara 71927. 4 3.724 743 20.0 1928. 0 5249 647 19.0 1929. i) 4.302 1.118 26.0 1930. 5 4.796 1.256 26.1 | Reosiguranje života. Godina O. Bruto premije Neto premije u. i u hiljadama dinara 1927. || 8.298 3.724 44.9 1928. OD i 9.217 3.449 37.3