Народно благостање — додатак

· Рачун губитка и добитка овако изгледа:

Позиција: 1927. 1928. · 1929. 1930. | у хиљадама динара Бруто добит 11.957 11.204 11.239 12.487 Управни трошкови 1097 „ 2109. 2296. 2299 Порези 2.316 2.146 1.591 113 Камате 1718 975 7154 1.197 Отписи 3.226 3.226 3.986 4.528 Чисти добитак 2.665 2.656 2.683 2.150

Бруто добитак порастао је за преко милион динара. Управни трошкови су у главноме исти. Порези су јачи за вешто преко 100 хиљада. Камати су порасли за преко 400 хиљада динара ма да су повериоци на истом нивоу као 1929. године. Значи да је пораст повериоца у 1929, години од 10,5 на 23 милиона уследио под крај године, тако да терет камата у тој години није био тако знатан. Међутим како је у 1930. години задужење константно било јаче, издатци на каматима много су већи.

На отписе зарачунато је преко пола милиона динара више. То је све имало за последицу да пораст чистог добитка износи само 830 хиљада динара тако да је дивиденда остала иста,

У управи Здружених папирница налазе се следећа Г. Г.: Претседник: Фран Бонач; потпредседник: др. Иван Боле; Чланови: др. Петар Дефранцешки, Август Јенко, др. Болбенк Климент, Иван Коренчан, Виктор Наглас, Рихард Швингер, Алојзиј Тикач, Алојзиј Водник; а у надзорном одбору г. Г.: Претседник: Ладислав Печанка. Чланови: Јосип Андрејс, Антон Шкоф.

ХРВ. СЛАВ. БАНКА ЗА ПАРЦЕЛАЦИЈУ И КОЛОНИЗАЦИЈУ JO JU — ЗАГРЕБ.

Хрватско-славонска банка за парцелацију и колонизацију д. љ у Загребу основана је 1905. године. Почетна главница износила је 1 милион круна. Године 1922. извршено је повишење па 4 милиона круна. Исте године је главница претворена у ! милион динара. Године 1923. следи повишење на 2 милиона динара. Године 1925. је главница повишена на 5 милиона динара. На концу 1927. године уследило је повишење на данашњих 10 милиона динара.

Хрватско-славонска банка за парцелацију и колонизацију основана је као афилијација Прве хватске штедионице у првом реду да изврши парцелацију већих поседа дотично да омогућује колонизацију нових интересаната. У бившој Аустро-Угарској. нарочито у Угарско-хрватској пре рата такви су послови били веома чести и новчани заводи проводили су их у знатној мери. У крајевима који су били гушће насељени где је постојала знатна тражња за земљом, новчани заводи преузимали су поседе велепоседника (у првом реду презадужених) и парцелисали их међу околишно сељаштво. Услед пренасељености, получене су цене код парцелацијие биле: далеко веће него што се је дало постићи продајом „ан блок“. У већини случајева требало је новим "интересентима кредитирати куповину. Ради тога такве послове про-

водили су у првом реду новчани заводи који -су се бавили,

хипотекарним пословима, дотично издавањем хипотекарних обвезница. Много пута такви су заводи основали и афилиране заводе, који су куповали велепоседе, обављали парцелацију, Док "ДЕ завод-матица ' играо. улогу финансијера. -На сличан начин куповали су се велепоседи ради колонизације. Из западних делова Хрватске нарочито Загорја где је насељеност становништва веома јака, сељаци су ишли према истоку, где је било више земље и где је она била јефтинија. Из Загорја. сви су путеви водили у Славонију. Код куће би се продала кућица и оно мало земље што се је имало, и' преселило се је у насеља у Славонији, Оно новца што је

177

недостајало за куповину земља, подизање зграда и куповину стоке добивало се је од новчаних завода који су се бавили колонизацијом.

Мора се признати, да је упркос томе, што је тај посао био у рукама приватних новчаних завода акционарског типа, дакле капиталистичких подузећа, веома добро функционирао. Знатан број велепоседа је на тај начин парцелисан и изведена је опсежна унутарња колонизација.

После рата ти су се послови могли обавити у далеко мањем обиму. У првом реду, због тога, што велепоседа заправо више није ни било, јер их је аграрна реформа осетљиво редуцирала. Поред тога сељак је аграрном реформом дошао до земље и према томе више не' показује онај интерес као што је то био случај пре рата. А и опадање цена аграрних производа није повољно за такве операције јер има за последицу опадање вредности земље.

Можда кроз неколико година, кад аграрна реформа буде дефинитивно спроведена, да ће овакви послови опет бити од већег значаја. Поготову ако се среде прилике на тржишту аграрних производа, нарочито у крајевима, где је потражња за земљом доста знатна и где је насељеност становништва већа.

Биланса Хрватско-славонске банке за парцелацију и колонизацију за 4 последње године овако изгледа:

Актива: 1927. 1928. 1929. 1930. у хиљадама динара

Благајна 523 468 290 314 Ефекти 62 43 43 41 Дужници 39.430 49.405 49.573 78.465 Остаци куповине 714 6.913 6.675 6.467 Доспели оброци и камате 184 1.420 2.519 3.015 Некретнине 3.830 1.968 2.200 Пасива: Главница 10.000 10.000 10.000 10.000 Резерве 168 208 287 364 Улошци 5.441 3.482 3.290 2.436 Повериоци 26.129 41.239 42.303 70.311 Прихвати 2.500 4.500 4.500 4.500 Добитак 420 810 807 555 Укупна биланса 44.763 60.247 61.323 88.334

Биланса је прошле године порасла од 61 милиона на 88 милиона. За неких 30%. Држимо да ни један наш новчани завод није у прошлој години имао тако знатан пораст своје билансе. ~

Остатци куповине, што је некад била главна позиција билансе износили су концем 1927. године 714 хиљада динара. У 1928. години извршена је већ парцелација једног велепоседа, и та позиција скаче у биланси на скоро 7 милиона динара. Каспијих година, већ према уплатама, она опет опада. Међутим са уплатама не иде баш најповољније. Концем прошле године позиција „доспели оброци и камате“ износи већ три милиона динара. То најбоље показује у којима се приликама палази сељак који је ушао у дугове ради набавке земље. Много сељака изгубиће велике паре јер су на кредит куповали земљу кад је била најскупља и данас више дугују него што им она вреди. Тај је случај у Војводини и Славонији веома чест.

Међутим код Банке за парцелацију налазимо и јаку позицију билансе „дужници“ са 785 милиона према 49,4 милиона концем 1929. године. Пораст је од скоро 20 милиона динара. Пошто је овај завод у инптересној сфери Праштедионице, те опа извесне трансакције више не проводи изравно него преко своје афилијације, којој ставља на