Народно благостање — додатак

5d 3 miliona dinara za suzbijanje Štetočina u šumama. Ба (ова. 9 miliona dinara i to ! kretanja pojedinih grana, pridržali smo i mi tu podelu, pošto ona

nije bilo, čista bi dobit bila iskazana sa ie prema prošloj godini povolino, ako uzmemo u obzir pad cena drveta na svetskom ИУ.

Čista dobit podeljena je na sledeći način: : 296.750.54

1) rezervnom fondu ~ 2) potpotnom itondu 201.594.33 3) pensionom fondu 200.700.4) akcionarima na ime dividende 17.5% koja ie suma predata državnoj blagajni 3,500.000.—

5) Vrbaskoj banskoj upravi za podizanje

škola i ostale prosvetne potrebe 800.000.6) za humane i dobrotvorne svrhe 200.000.7) za isplatu nagrada činovništvu 170.000.—

Ostatak od 636.281.12 stavljeno je na raspoloženje glavno| skupštini.

U upravi se nalaze: Pretsednik: Grujić Panta, general. u penziji, Beograd; Potpretsednici: Marinković Svetislav, pukovnik u penziji, Beograd, Raketić Svetislav, pukovnik u penziji, Beograd; Članovi: ing. Havliček -Aleksandar, načelnik Ministarstva šuma i rudnika, Beograd; Piletić Spasoje, ministar u penziji, Beograd; ing. Pavlović Milan, inžinjer, Beograd; ing. Leonila Franić, pomoćnik gen. direktora dr. želez. u penZ., Beograd; Boško Zeliković, trgovac, Bos. Krupa; Dr. Milisavljević Svetislav, san. brig. general u penz., Kragujevac. A u Nadzornom odboru 5. 8.: Preisednik: Ćrđić Vasilj, gl. sekretar „Prosvete”, Sarajevo; Članovi: Teodorović Miloš, inspektor Min. šuma i rudnika, Beograd; Vlaho Žarko, direktor Hrv. kat. štedionice, Mostar; Dr. Hacin Josip, advokat, Ljubljana.

„HERCEG-BOSNA”, OPŠTE OSIGURAVAJUĆE DRUŠTO BEOGRAD.*) „Herceg-Bosna” pripada redu onih osiguravajućih društava, koja se uglavnome bave osiguranjem našeg poljoprivrednika, putem osiguranja požara, grada, transporta, nezgoda i života. Kako je on u prošloj godini prošao mnogo gore no гаnije, zbog depresije cena agrarnih proizvoda — to su зе роsledice ovih prilika morale osećati i kod osiguravajućih društava. Akvizicija novih poslova je pod ovim okolnostima bila veoma otežana; a tome treba dodati, kao otežavajuća okolnost, još i dejstvo konkurencije. Uzimajući u obzir sve ove momente, uprava „Herceg-Bosne" sa zadovoljstvom konstatuje, da je 1930. godinu uspešno završila — prihodi od premija 5и роуеćani — izuzevši onih osiguranja grada.

Da je „Herceg-Bosna” uspela, da i u toj poslednjoj gOdini privredne depresije ne samo da održi volumen dosadašnjih osiguranja, već da ih je i znatno povećala, najbolie dokazuje kretanje njenih garantnih fondova.

1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Glavnica 2.500 2.500 2.500 Rezervni fond 847 867 897 Ртетујзка rezerva 20.603 ·:24.806 28.189 Premijski prenosi 1.686 1.766 1.893 Rezerva za štete 851 1.027 1.176 Ukupno 26.487 30.966 35.256

Porast je očigledan; i što je važno, on je konstantan; od 26.48 miliona u 1928. godini ti su se fondovi povećali do kraja 1030. godine na 35.25 miliona, odnosno za 8.77 miliona; od toga otpada 50% na porast u 1929. godini, a 50% na 1930. godinu.

*) Za 1929. godinu bilans je analiziran u dodatku „Narodnog Blagostanja” od 22. novembra 1930. godine, br. 47, 511. 200, a za 1928. godinu u 20. broju od 22. juna 1929. g., str. 325.

n a

„Herceg-Bosna” je pojedine grane osiguranja podelila u dve grupe: u elementarno i u životno odelenje. Za analizu

najbolje odgovara podeli poslova. A. Elementarno odelenie.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1927. 1928. 1929. 1930.

a u hiljadama dinara Štete sa trošk. procene 4.256 _ 1.874 1.887 1.946 Prenos gubitka ЈИ — — Provizije 929 707 695 637 Upravni troškovi 3.406 3.435 3.931 3.126 Porezi 575 346 172 130 Otpisi 83 82 127 221 Rez. za neisplać. štete 539 (059 902 1.007 Premijske rezerve 2.639 2.183 2.165 2.836 Dobit 82 246 348 355

Prihodi "Prenos dobiti = ТА 15 63 Ртепијоке гехегуе 2.489 1.323 2.183 2.166 Rezerve za neisplaćene

štete iz pr. godine 820 539 157 902 Prihodi premija 7.216 4.885 4.679 4.616 Kamate 354 374 583 419 Dažbine 2.080 2.437 2.550 2.107 Zbir prihoda ili

rashoda 12.961 9.634 10.830 10.933

Zbir prihoda ili rashoda elementara je bio u 1927. godini rekordan; u 1928. godini znatno je smanjen, zbog napuštanja indirektnih poslova, naročito u pogledu transporta i osiguranja grada. Smanjenje prema 1927. godini iznosi 3.33 miliona dinara. Međutim vidimo, da u narednim godinama pa sve do kraja 1930. godine zbir prihoda odnosno rashoda pokazuje stalno povećanje — do 10.93 miliona u 1930. godini, i ako još ne dostiže visine iz 1927. godine.

Reorganizacija poslovanja još nije dovršena; i [0 ima, razume se, odjeka na priticanje premija. Prema zbiru svih premija elementara izgleda, da su poslednjih godina u opadanju. Ali samo kod osiguranja grada i transporta oni stvarno opadaju, dok su prihodi premija od požara, najvažnije grane i nezgoda, druge najvažnije grane elementara, premije u čednom porastu.

U prihodima računa gubitka i dobitka pada u oči, da su premijske rezerve kao i rezerve za neisplaćene štete iz prošlih godina u stalnom porastu; kamati i dažbine su poslednje gOdine malo smanjeni; međutim su u rashodima učinjene znatne uštede, što je bilo odlučno po iskazanu čistu dobit, koja je veća no u jednoj od ranijih godina. U toj se činjenici najtačnije pokazuje dejstvo reorganizacije.

Povećana dobit mogla se postići time, što Su smanjeni rashodi po provizijama, i što je svakako još važnije, pošio su smanjeni rashodi po upravnim troškovima. Smanjeni su i izdatci za poreze, dok su otpisi povećani za skoro dupli iznos, 510 dokazuje, da je uprava „Herceg-Bosne” potpuno svesna teških prilika i da svim snagama nastoji, da Što pre izvrši potpuno reorganizaciju. .

Pošto zbir prihoda od premija ili rashoda od šteta elementarnog odelenja .ne daje pravilne slike društvenog stanja u pogledu kretanja pojedinih grana, to smo u narednim dvema tablicama pojedinačno nabrojili grane elementara, kretanje bruto premija i neto premija kao i bruto i neto štete. Bruto premije ili štete su iznosi koje prima odnosno isplati društvo i u kojima se podrazumevaju i svote koje pripadaju reosiguraču, odnosno koje ima poslednji da snosi.

>