Народно благостање — додатак

182

Dobijamo sledeću sliku:

Grana. = = = = = 5 с а да с =o оде =

1928. бод 1929. вод. 1930. вод

u hiljadama dinara

Požar 10.018. 3.823 10.484 3.985 10.403 4.047 "Transport 102 28 ı 51 14 34 12 Grad 2.935. 697 1.900 315). 130 170 Nezgode 869 335 905 304 975 386 Ukupno 13.326. 4.884 13.679 4.679 12.813 4.616

lako je zbir bruto ili neto premija u opadanju, ipak vidimo, da je osiguranje požara u porastu (od 3.82 miliona u 1928. godini na 4.05 miliona u 1930. godini za neto premije); isto tako primećujemo manji porast kod prihoda osiguranja nezgoda. Transportna grana, kao ı osiguranje grada nalaze se na pragu likvidacije — 1 to će po društvo biti veoma dobro, jer se ono fime oslobađa poslovanja u kome nema zarade.

Kod šteta pojedine.su grane participirale ovako:

Grane

mx = Сб за =o m =x0o

1928. god. 1929. god. 1930. god.

u hiljadama dinara

Požar 4.291 1457 4529 1.638 5.607 | 1.754 "Transport 119 12 11 2 2 05 Grad 1.500 309 762 117 622 91 Nezgode 303 94 393 129 243 99 Ukupno 6.214 1.874 5.607 1.886. 6.544 1.945

Kako su premije od požara u porastu, što dokazuje, da se volumen požarnog osiguranja povećava, onda je sasvim prirodno, da moraju i štete biti veće — ali izgleda da je porast šteta veći od porasta premija — o čemu ćemo docnije imati prilike da se uverimo. Upoređujući visinu neto šteta kod transporta i grada, može se konstatovati, da ove dve grane zapravo više i ne broje; tako su štete koje je „Herceg-Bosna” imala da plati iz osiguranja transporta u 1930. godini iznosile svega još 500 dinara prema 12 hiljada u 1928. godini, što je prilikom likvidacije ove grane veoma povolina stvar.

Upoređenje neto premija sa neto štetama i izračunavanje

procentualnog odnosa šteta u premijama, pokazuje efekat osiguravajućeg posla. Kod elementarnog odelenja situacija је

sledeća: Godina Premije štete u % i u hiljadama dinara 1927. 7.216 4.526 62.8 1928. 4.884 1.874 38.4 1929. 4.679 1.887 40.3 1930. 4.616 1.946 42.1

Pada u oči, da je u 1927. godini, i ako je u toj godini vVOlumen poslova bio veći od ma koje naredne godine, konsštatovan najnepovoliniji procentualni odnos: štete su iznosile 62.8% od premija. To je stanje, koje naročito kod elementara, impera-– tivno traži revizije, Do toga je već u narednoj godini došlo, sa uspehom, da je odnos štefa smanjen za 24.4% i tako doveden na normalan i snošljiv nivo, na 38.4%. Reorganizacija ne može biti sprovedena preko noći; za to je potrebno više godina ako je odnos šteta u poslednjim dvema godinama nešto malo pogoršan, onda je {o u vezi sa još neizvršenom reorganizacijom, d u velikoj meri i posledica pojačane privredne depresije. Ali se odnos od 42.1% mora smatrati kao povoljnim.

Ništa manje interesantan je procentualni odnos učešća teosigurača u premijama odnosno štetama:

А»

Godina

Bruto premije Neto premije i % u hiljadama dinara

1928. 13.326 4.884 36.7 1929. 13.340 4.670 35.0 1930. 12.813 4.616 36.0 Godina Bruto štete Neto štete и% 1928. 6.214 1.874 30.1 1929. 5.697 1.886 33.1 1930. 6.544 1.945 29.7

Kod premije nalazimo u toku poslednje iri godine vrlo male promene; pokazuje se izvestan stabilitet, naime: „HercegBosni” pripada od naplaćenih premija oko 36%, a reosiguraču ostalih 64% — varijacije dostižu jedva 1%. Kod šteta odnos je analogan: reosigurač ima da snosi 70% u 1928. godini, 67% u 1929. godini i 70.3% u 1930. godini. Iz ovog upoređenja dalje izlazi, da je putem reosiguranja „Herceg-Bosna” imala u štetama elemenfara ušteda i to u 1928. godini od 6.6%, u 1929. godini od 1.9%, a u 1930. godini od 6.3%. To je svakako povoljan znak. Па .

Osiguranje požara. Osiguranje požara je, kao što smo videli, najvažnija grana elementara; zbog toga smatramo, da je potrebno, da je izdvoljimo i zasebno analiziramo.

· Godina Premije Štete u % ч u hiljadama dinara

1928. 3.823 1.457 38.1

1929. 3.985 1.638 41.1

1930. 4.047 1.754 43.3

Premije su u malom, ali stalnom porastu; a kako je porast šteta brži, to se i procentualan udeo šteta u premijama postepeno povećava. Prosečno uzeto, štete su za poslednje 11 50dine iznosile 40.5%; u 1928. godini manje, a u 1930. godini više, naime 43.3%.

"To je odnos, koji nalazimo kod svih prvoklasnih osiguravajućih društava. U pogledu šteta požarnog posla uprava „Herceg-Bosne” u svome godišnjem izveštaju podvlači, da se visina šteta može smatrafi- kao potpuno zadovoljavajuća, a naročito u pogledu direktnog posla, jer je prosečni procenat šteta bio vflo povoljan i možemo reći, da je jedan od najpovolinijih, koji su uopšte postigla društva, koja rade u našoj državi.

U pogledu reosiguranja požara slika je |oš povoljnija:

Reosiguranje požara.

Godina Bruto premije Neto premije u % u hiljadama dinara

1928. 10.018 3.823 38.1 1929. 10.484 3.985 38.0 1930. 10.493 4.047 38.5 Godita Bruto štete Neto štete #% 1928. 4.291 1.457 33.9 1929. 4.530 1.638 36.1 1930. 5.677 1.754 30.8 PProcentualan odnos učešća „Herceg-Bosne” u premi-

jama iznosi 38%. Drugim rečima, to znači, da je od ukupnih naplaćenih premija otpalo 38% na „Herceg-Bosnu”, a 62% na reosigurača. Taj procentualan odnos је зКого potpuno nepromenjen, što nam dozvoljava pretpostavku, da potiče iz dugoročnih ugovora sa reosiguračem. U koliko ima varijacija kod šteta, to one dolaze otuda, što se društvo bavi i direktnim poslom.

Kao kod reosiguranja ukupnog elementara, tako 1560 у dimo i ovde, da je društvo putem reosiguranja imalo ušteda na štetama. Pošto je požar glavni sastavni deo elementara, to mora međusobno upoređenje tih ušteda dati interesantan rezultat. Videli smo, da |e ušteda na štetama kod elementara u 1928. godini bilo 6.6%, a kod požara 4.2%; u 1929. godini iznosila je ušteda 1.9%, a kod požara takođe 1.9%; u 1930. godini u elementara iznosi 6.3%, a kod požara 7.7%. Iz toga jasno izlazi, da je