Народно благостање — додатак

202

robi znatno bili veći i da je vrednost sirovina koje mora ртеduzeće imati na lageru u osetljivoj meri smanjena. Zbog toga i zbog brže naplate potraživanja moglo je preduzeće smanjiti i stavku svojih kreditora.

Sopstvena sretstva jedva pokrivaju vrednost zemljišta i zgrada; sva postrojenja, alat, pribor, zalihe, dužnici i t. d. finansirani su sa poveriocima. Ali kako su ovi identični sa dOsnjvačima. i akcionarima, fo je ovo pitanje za preduzeće bez ikakvog značenja. Bruto dobit iskazana u računu gubitka i dobitka potvrđuje, da je preduzeće znatno moralo povećati volumen svoje proizvodnje; ona je prema prošloj godini veća za skoro 50% odnosno 900 hiljada dinara i to uprkos tome, da je vrednost sirovina znatno opala, zbog čega su i cene gotovih proizvoda znatno snižene. Odgovarajuće tome primećujemo u rashodima povećanje poslovnih troškova. Ovogodišnja amortizacija znatno je veća od prošlogodišnje .i iznosi 580 hiljada dinara; i kamata plaćena za povučene kredite je veća prema prošlogodišnjoj za 290 hiljada a iznosi 787 hiljada dinara.

lIntenziviranjem proizvodnje povećana je i Čista dobit, na 187 hiljada dinara, koja dozvoljava, da se pristupi — prvi put — isplati 5% dividende odnosno 50 dinara po akciji; 5% dotirano je rezervnom fondu, 10% na ime tantijeme upravnom i nadzornom odboru, a ostalih 8943 dinara preneto je na novi račun.

Fabrika kabela zaposluje preko 100 radnika; ona ima u Beogradu u Deligradskoj ulici svoju sopstvenu prodavnicu, koja je u 1930. godini znatno proširena, tako da se najveći deo fabričnog robnog prometa obavljao u. Beogradu.

U upravnom odboru Novosadske fabrike kabela nalaze se g. g.: Dr. Stevo Adamović, Dr. Georg Zapš (K6in), Reinhold Wicar (Budimpešta), Bencion Bully (Beograd), Hichard |J. Knaur (Beč), Josef Neumann (Zagreb), Dr. Felix Stransky (Beč).

СРПСКА КРЕДИТНА БАНКА — ВУКОВАР»)

У бившој сремској области је Српска кредитна банка, Вуковар, била једна од најјачих новчаних завода; сада, у Дринској бановини због промењене територијалне поделе, то више није случај. Али је она ипак одржала доминирајући утицај у Вуковару и његовој широј околини, па чак и преко бановинских граница.

Према. волумену послова Српска кредитна банка припада реду наших средњих провинцијских завода, који у своме миљеу обављају једну надасве важну привредну функцију. У тој улози их провинцијски филиали великих банака

викад неће моћи заменити. Ове последње претстављају не- |

какве резервоаре и канале за прикупљање уложака, које оне упућују својим централама. И самостални провинцијски заводи прикупљају улошке али са том разликом, да та сретства опет у своме крају пласирају и тиме у много већој мери допринашају економском подизању провинцијске радиности, сељаштва, заната и трговине, једном речју ситног привредног елемента.

Ми смо већ имали прилике да истакнемо, да је Српска кредитна банка била основана пре 32 године из политичких разлога, као економско залеђе нашег националног покрета у Срему. Природно је, да се је после уједињења ова функција морала уклонити чисто природним интересима, али

игра национални моменат још и данас — и ако је прошло 13.

година од како постоји наша држава — у Срему увек још једну важну улогу која се никако

те своје дужности.

%) За 1929. годину биланс је анализиран у додатку „Народног Благостања, од 4. октобра 1930. године, број 40. страна 175. j

не сме потцењивати. Управници Српске кредитне банке у Вуковару свесни су и

Како је Српска кредитна банка уско везана са судСином сељака, занатлије и трговца свог округа и пошто је познато да су њихове прилике у прошлој години биле све друго но добре, онда је разумљиво, да ни банка у 1930: години није могла показати неки нарочити полет Али је она упркос томе врло повољно прошла кроз ту годину. Напредак се одразује већ и у томе, што се волумен њезиних послова према ранијој години није смањио, као што је то био случај код већине новчаних завода Срема, Војводине и Баната. |

Упоређење главних билансних позиција за последње четири године даје следећу слику ;

Рачун изравнања

Актива : 1927. 1928. 1929, 1930. у хиљадама динара Готовина 492 539 314 299 Хартије од вредности 121 133 148 188 Вредност пенсионог фонда · 90 90 105 105 Менице 11.022. 12884 | 12.197 11:30] Дужници 7.625 5.962 5710 6.427 Оставе 9.226. 10.247 8.833 8.925 Непокретности 300 270 260 260 Пасива : | Главница 2.000 2.000 2.000 2.000" Резервни фонд 13358 1.430 1.480 1.541 Пензиони фонд 177 203 226 250 Улози на књижице 11.311 10.318 9237 10:393 Улози по тек. рачунима 1.325 1.344 1.726 581 Повериоци 1.109 1.492 1.238 979 Реесконт 938 2.431 2.045 2217 Неподигнута дивиденда 20 15 18 17 Преносна камата 245 198 148. 198 Чиста добит 586 446 546 , 469 Збир пасиве (без остав.) 19.652 19.881 18:667 18.581 Рачун губитка и добитка Расходи : Камата 681 740 741 952 Трошкови 294 212 314 408 Порез 414 747 462 395 Добит 586 446 546. 469 Приходи : Пренос добитка “ o 1 1 0.5 Камата 1.856 2.063 1.962 2.059 Разни приходи 165 111 111 :66 Збир прихода 2.026 2.236 2.074 2.126 Дивиденда 20% 16% 20% 17% Главница је остала непромењена са 2 милиона динара — све од 1923. године. Ако имамо у виду, да је пре

рата износила 300.000 круна, и да је у првим ратним годинама повишена на један милион круна (када је круна још одговарала златној) онда видимо, да је банка претрпела знатне губитке на вредности своје супстанце што је случај код већине провинцијских завода. Резерве су релативно веома високе — са преко 77% главнице, а достижу 1.54 милиона динара. Заједно са пензионим фондом и добитком у 1930. години, сопствена сретства износе 4.26 ми-

| лиона динара, а туђа 14.12 милиона.

Главни део туђих сретстава су улози на штедњу, који

| крајем 1930. године износе 10:33 милиона динара; овај по-

раст је толико интересантнији, пошто знамо, да су улошци

&