Народно благостање — додатак

-_ Neosiguranje Ove erane pokazuje sledeču sliku:

Godine. Brato premije Neto premije u 7 u hiljadama dinara 1928. 2.519 281 11.14 1929. , 2.173 311 14.31 1930. 2.544 406 15.96 Godine Bruto štete = Мејо 5теје ч % 1928. 1.410 116 8.22 · 1929. 1.805 11 9.88 1930. 1792 117 6.53

Vidimo, da je učešće reosigurača u prihodima od premija svake godine manje, a kod šteta je 1930. godine čak i povećano. Kada u ovim dvema tabelama upoteaimo procenat od ukupnih premija koje je „Vardar zadržao za sopstven iačun, sa procentom ukupnih šteta, koje je „Mardar” snosio na sopstven teret, onda vidimo, da je uprkos ogromnog učešća reosiguranja imao pomoću reosiguranja svake godine sve VEĆU uštedu na štetama; u 1928. godini ušteda iznosi 2.90%, u 1929. godini 4.5%, a u 1930. godini već i 8.037.

Sada, da prelazimo na najvažniju granu osiguranja ,,Vardara”, na osiguranje Života. Sledeći podatci mogu da nam pOkazuju razvoj tog posla: bilo je na snazi:

sa glavnicoii i hiljadama dinara

Mrajeni godine broj nolisa

1927. 1.866 71.006 1928. 2.151 82.164 1929. 2.386 89.265 1930. 2.673 104.633

Povećanje produkcije je dakie neverovatno jako. Pi tome pak ireba imati u vidu, da je bilo svake godine i siorna, isteka, otkupa i slučajeva smrti. Tako na primer je interesantno podvući, da je saldo nove prošlogodišnje produkcije svega 5.37

miliona dinara; međufim vidimo iz izveštaja. društvenog, da je , u toku 1930. godine izdato 957 novih polisa sa osiguranim Ка-

pitalom od 40.37 miliona dinara; da nije dakle bilo šteta zbog smrti, otkupa i 1. d. ukupan osiguran kapital iznosio bi 129.63 miliona digara. Ovako obilna produkcija u 1930. godini najbolji je dokaz uspešnog rada „Mardara”.

Upoređenje neto premija sa neto štetama izgleda ovako:

Godina remije Štete u % u hiljadama dinara

1928. 2.302 403 17.50

1929. 1.932 565 29.24

1930. 2.255 441 19.55

Isplata šteta, odnosno njihova visina je faktor, koji leži van domašaja čovečjeg predviđanja, postoji račun verovatnoće, koji važi kao baza kalkulacije za veliki broj godina i ljudi; tako vidimo, da je u 1028. i 1930. godini odnos šteta skoro nepromenjen — vrlo povoljan, a da je u tome pogledu 1920. godina bila nešto malo lošija; štete su u toj godini porasle za 10% na 20.24%. |

Godina Bruato premije Neto premije. a % u hiljadama dinara

1928. 3.975 2.302 57.91 1929. 4.228 1.032 75.609 1930. 4.990 2.255 45.19

Godina · Bruto štete Neto štete u % 1928. 818 403 40.26 1929. 1.267 565 44.59 1930. 837 441 52.68 ' Pre svega pada u oči, da је učešće teosigurača u toj grani mnogo manje no i elementaru — što u ostalom leži u

prirodi posla. Elementarna osiguranja se obnavljaju svake gOdine, a Životna se sklapaju na rokove od više decenija. Bruto premije su u porastu; neto premije su od 10928. na 1929. godinu malo opale, ali su u 1930. godini znatno povećane. Neto ai bruto štete odnosno isplate pokazuju naročito u 1931. godini

235

vanredno povoljnu sliku, tako, da ima „Vatdar” na toj grani

| upravo najveću Čistu zaradu.

sve ostale grane manje su važne, jer njihova produkcija ne zauzima veći obim, Što, se lepo može da vidi iz jedne Od prvih šablicča. |

В. Касип (ттаупацја.

Aktiva 1928. 1929. 1939, u hiljadama dinara

Blagajna 595 465 419 Gotovina kod novčanih zavoda 4.681 3.321 3.864 Hartije od vrednosti 5.94” 5.911 3.378 Zajmovi na životne polise 861 1.205 1.942 Tekući računi 916 1.183 321 "Tekući računi kod filijala 2.139 2.599 3.701 Razni računi 234 117 = Inventar 235 183 130 | Nepokretnosti — 1.450 1.685 Hipotekarni zajmovi — 168 158

Pasiva Glavnica 3.000 3.000 3.000 Rezervni tond 100 158 215 Tekući računi : 3.229 1.285 1.440 Rezervna premija života 9.149 11.038 14.171 Rezervna premija elementara 413 488 513 Rezervna šteta 242 444 587 Dobitak 15 192 316 Razni računi — — 418 Zbir bilanse 16.210 16.604 20.660

iako iz ranije objavljenih računa gubitka i dobitka, tako isto vidimo i iz računa izravnanja povećanje volumena poslova a naročito u 1930. godini: od 16.6 miliona u 1929. godini, povećao se zbir bilanse na 20.66 miliona ili za preko 4 miliona dinara; to znači povećanje u ioku jedne godine od punih 20%.

Gla-nica je ostala nepromenjena a rezerve Se snažno dotiraju. Vrlo interesantno je napomenuiti, da su tekući fačuni kod osiguravajućih i reosiguravajućih društava prema 1928. godini za preko polovine smanjeni; io Su bruto ili neto premije, koje je društvo ranije podržavalo kod svojih korespondenata i koje ie poslednjih godina povuklo. „оте па suprot znatno Su ромеćani iznosi rezervne premije; kod života su porasle od 9.15 miliona u 1928. godini na 14.17 miliona u 1930. godini, a kod ele mentara za 100 hiljada na 513 hiljada dinara. Kod rezervnih premija života ubrojene Su i rezervne premije reosigurača, koje ovaj stavlja društvu, da bi time pojačavao njegovu сатапстопи glavnicu.

Odnos tuđih prema sopstvenim sretstvima je sledeći: (pri tome treba napomenuti, da ubrajamo u iuđa sretstva sve tekuće pasivne račune, rezervne premije, rezervisane štete i razne

'Tačune, a u sopstvena sretstva odnosno čistu imovinu glav-

nicu, rezerve i dobit).

1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara Sopstvena sretstva 3.175 3.347 3.583) "Tuđa sretstva 13.035 13.253 17.129 Ukupno 16.210 16.600 20.660 U procentima

1928. 1929. 1930.

Sopstvena sretstva 19.6 20.1 17.1 "Tuđa sretstva 80.4 79.9 82.9 Ukupno 100.0 100.0 100.0

Pošto su se tuđa sretstva u mnogo većoj meri povećala od sopstvenih — jer mi smo u „tuđa sretstva” ubrojili i rezervne premije, koje zapravo ne pretstavljaju tuđa sretstva u pravom smislu reči — izgleda, da su sopstvena sreistva u opadanju: ona su u 1928. godini iznosili 19.0%, a 1930. godine 17.1% od ukupnih raspoloživih sretstava.