Народно благостање — додатак

336

Mi smo već nekoliko puta imali priliku да родуцсето važnost politike plasmana i to naročito kod osiguravajućih društava. Dva su postulata merodavna: održavanje likviditeta plasiranih poverenih iznosa i pitanie sigurnosti kod tih plasmana.

“Sigurnost plasmana je kod „Vardarta” van зуакоо рtanja, već i u pogledu na odlične veze koje ima. A u pogledu likviditeta, odnosi su sledeći: «

1928. 1929. 1930.

= u hiljadama dinafa Likvidni plasmani 11.225 9.697 12.700 Nelikvidni plasmani 861 2.822 3.786 Ostala aktiva 4.124 4001 | 452

Ukupno 16.2 210 16.000 « 20.660

U procentima.

1928. 1929. 1939. Likvidni plasman : 69.2 58.4 61.5 Nelikvidni plasman 5.4 171 18.3 Ostala aktiva 25.4 24.5 20.2 100.0 100.0 100.0

Џ Пана plasman mi smo ubrojili: potraživanja код поуčanih zavoda, gotovinu u blagajni i hartije od vrednosti; u nelkvidni plasman: nepokretnosti, zajmove na Životne ронзе 1 Hipotekarne zajmove, a ostale mposicije sabrali smo u rubrici „ostala aktiva”.

Ртета iznosima u dinafima, likvidni je plasman u 1930. godini bio najveći; ali pošto je u toku poslednjih godina povcćan volumen poslova, to je porastao i nelikvidni plasman, koji le mnogo rentabilniji od likvidnog. To povećanje nam vcoma lepo pokazuje procentualni udeo plasmana; likvidni plasman i ostala aktiva se smanjuju ti korist nelikvidnog plasmana. To dolazi pre svega otuda, što se u 1929. i 1030. godini kupilo nepokretnosti u Zagrebu, što se pristupilo u 1929. godini davanju hipotekarnih kredita; sem toga znatno su porasle pozicije hartija od vrednosti kao i zajmovi dati na sopstvene polise života. Vilo je pohvalno, da „Vardar” svoj portelj hartija od vrednosti detaljno objavljuje.

Likviditet je više no odličan, jer je preko 60% svih sretstava iplasirano u arigažovanje, Koji se svakog momenta mogu realizovati — možda je ovakva predostrožnost i suviše YTigorozna. Iz tablice upoređenja glavnih bilansnih pozicija vidimo, da je: čista dobit u poslednjim godinama u lepom porastu, i da u 1930. godini iznosi 316. hiljada dinara. „Vardar? je tek u 1929. godini pristupio isplati dividende; sve postisnute dobiti ranijih godina dodavao je fondovima i time jačao sopstvena sretstva.

U 1930: godini plaća se ista dividenda kao i pretprošle godine, naime 4%; 10 je jedan veoma mudar potez iprave „Vardara”, jer se fime daje mogućnost, da u izdašnoj meri i dalje akumulira sopstvena sretstva. „Vardar bi kod dobiti od 360 iljada dinara lako mogao da isplati akcionarima i 10% dividendu; međutim, odlučeno je, da se dodeli 172.5 hiljada dinara rezervnom fondu, koji time dostiže 400 hiljada dinara; 120 hiljada utrošeno je na dividendu, a 24 1 аде ргепејо је па novi račun.

Upravni odbor osiguravajućeg društva „Vardar” sastoji se iz sledeće g. g.: Potpredsednik: Josip Lukmah, član uprav. odbora Кара Zavoda za frgcovinu i i OU Ljubljana. Potpredsednik: Franjo Braum bivši poverenik Narodnog Veća za finansije, generalni direktor ,,Tanina” d. d., Zagreb. Mih. Lukarević veletrecovac u Beogradu. Ernest Hope direktor u m. Opšteg osiguravajućeo društva „Feniks” u Beču. Ferdinand Majer veletrgovac u Beogradu. Viktor Rajh direktor Kreditnog zavoda: za trgovinu i industriju, Ljubljana. М. Век direktor „Alijanc i Gizelaferajna” rekfor u Beogradu, a nadzorni odbor od S

Beču. Josip Gutman bankovni di-, о,: Матко Вашег. сеп, sekretar Saveza inđustrijalaca u Zagrebu. Dr. Janko Mers=

VELI po

nik bankovni direktor u Ljubljani. Emil Sikla direktor u: Novoni Sadu. Vitomir Konstantinović gen. direktor Direkcije državnih dugova u Beogradu. Rista Ognjanović član uprave državne hipotekarne banke u Beogradu. Direkcija: Ernest Muhić, Oskar 'Maurer.

ВУРЕДИОВИЦА ДРАВСКЕ БАНОВИМЕ. (Крањска хранилнина), Љубљана.

Почетком ове године Крањска хранилница променила је назив у Хравилницу дравске бановине.. Једном фактичном стању дато је исправно име. Крањска хранилнина као новчани завод бивше љубљанске области постала је.по оснивању дравске бановине и ликвидације љубљанске области новчани завод Дравске бановине. Међутим морало је да прође више од године дана док је добила име које јој припада. Обласна штедионица загребачке области прва се је претворила у Банску шттедионицу. Затим су дошле обласне штедионице дравске бановине. Обласне штеднонице у дунвавској бановини, она у Сомбору и она у Смедереву још се увек зову Обласне штеднонице нако су области већ давно заборављене. Али сматрамо, да је то само још питање времена. Приморска бановина која је !. јула ове године отворила своју новчану институцију јавно-правног карактера, дала јој је одмах име Бановинске штеднонице Приморске бановине. . | Нн у Словенији проблем Бановинске штеднонице није потпуно расчишћен, Обласне штедионице постојале су у Љубљани и Марибору. Она у Марибору имала је чак и филијалу у Цељу. Обе институције претворене су у Банску штедионицу. Банска штедионица са централом у Љубљани може да има филшале у Марибору и Цељу како их има Бано винска штедионица. у Загребу.

Развитак Бановинске :нтедиоснице у Љубљани је ванредан. Заговорници оспивања јавно-правних штедионица по свим нашим бановинама могу у одбрану своје тезе врло лепо да се позивају на развитак Крањске хранилнице у Љубљани. Нарочито последње 3-—4 године. Улошци на књижице износили су концем прошле године 88 милиона динара,» Филијала Државне хипотекарне банке у Љубљани имала је у исто доба уложака за само 5,3 милиона динара. Кад би све наше Бановине имале своју банску штедионицу и кад би те биле вођене по више комерцијалним него бирократским принципима, у најкраће време оне би биле у стању да сакупе више уложака него многе велике приватне банке са многобројним филијалама. А о томе се ради кад се просуђује питање 60нитета централних или покрајинских новчаних институција јавно-правног карактера.

Биланса Крањске хранилнице за 4 последње године овако изгледа :

Актива : 1027. 1928. 1929. 1980. Хипотеке 7.831 7.003 12.735 | 1990% Кемунални зајмови 3.246 14.760 18.583 19.309 Ефекти 11.158 6.837 5.030 9.380 Заостале тражбине 445 189 115 547 Дужници 30.586. 43.786 41.496 81.004 Некретнине 1.598 8.963 3.323 3.294 Менице == _— 16.000

Пасива :

Улошци 50.435 60.887 69.713 87.952 Повериоци 25G , 20050 32290. . оба Добитак НЕ 168 181 221 Укупна биланса 69.783 95.367 115.168' 159.815

Укупна биланса порасла је од 115 милиона на готово 160 милиона динара. Од 1927. године кад је Крањска хранилница преузета као новчани завод области.па до 1930. године, укупна биланса више је него подвострулена. Мало је