Народно благостање — додатак

наших новчаних завода који из године у годину показују "такав развитак како је то случај са Крањском хранилницом.

Улошци на књижице износе 88 милиона или 19 милиона динара више него 1929. године. Пораст је готово двоструки. Ол како постоји бановина развитак је још много бржи него раније.

Повериоци су порасли од 32 на 56 милиона динара. Године 1927. износили су само 6 милиона динара. Кроз 4 године скоро удесетостручени износ. Под повериоцима мора се у првом реду подразумевати расположиви износи бановине и општина, који се претежним делом концентрирају код бановинске штедионице.

У активи хипотеке су остале исте. Потражња је слаба а добрим је делом покривена · комуналним штедионицама. Заостале тражбине су знатно порасле, што показује да је и у том погледу настало погоршање прилика, што захтева већу опрезност приликом подељивања нових зајмова.

Комунални зајмови порасли су за преко милион динара. Износе готово 20 милиона динара. Како се не ради о зајмо-= вима великих општина овде се најбоље види да могу Бановинске шттедионице и у том погледу да успешно врше једну велику мисију: финансирања наших, нарочито мањих OT штина. Државна хипотекарна банка не показује интереса за мале комуналне зајмове од 100—209.000 динара. Међутим Бановинске штедионице за такве послове управо су предестиниране. Ефекти су опет у порасту. Од 5 на 9 милиона динара. Изградњом јавно-правних новчаних институција наше тржиште капитала, у првом реду оно за државне папире, боље би функционисало. Ове установе могле би временом да апсорбирају знатне“ износе тих папира и то са тенденцијом да тамо и остану. То би много значило по развитак курса државних и осталих пупиларно верних папира. |

Дужници су порасли од 414 милиона на 81 милион, Дакле скоро на двоструко. Под дужнике морамо у првом реду подразумевати новчане заводе. Један део уложака и вајвећи део повериоца треба тако пласирати, да се у свако доба могу реализирати. Реализација државних папира није тако лака, ако се неће приступити ломбарду. Институција приватног дисконта у који би новчани заводи јавно-правног карактера могли пласирати своје резерве ликвидности није код нас још: изграђена. Не остаје дакле друго него пласи“ рати "расположива сретства у прима новчане заводе. Та чињеница била је у знатној мери одлучна кад се је помоћу Бановинске штедионице у љубљанске комуналне штедионице провела национализација Кредитног завода. Концентрацијом расположивих сретстава свих јавно-правних новчаних завода Словеније на једно место добијају се велика сретства, Изгледа да ће расположива сретства јавно правних новчаних завода Дравске'бановине бити концентрисана код Кредитног завода.

У биланси за 1930. годину наилазимо на једну пози» цију које раније није било. А то је есконт меница. С озбиром на округли износ од 16 милиона динара вероватно је да су то менице преузете од једног новчаног завода или које веће институције. Временом ће, нарочито кад дође до промене у кредитној политици Народне банке, и есконт меница играти зватну улогу код биланса јавно-правних новчаних институција. Наравно у првом реду у сврху ликвидног пласирања краткорочних ангажмана.

ГРАДСКА ШЕТЕДИОНИЦА У НОВОМ САДУ. Нривредне прилике Војводине у најновије време пису повољне. Ниске: цене житарица највише погађају тај крај

у коме је "продукција житарица главна привредна делатност.

Криза пољопривреде а о њој може се говорити у пуном смислу речи одразује се и на трговини. Ни у једном крају наше земље није у трговини било толико и тако значајних потреса као што је то био случај у Војводини, Број стеча-

јева у Војводини је у порасту док у другим крајевима или:

231

стагнира или чак и показује тенденцију опадања. Индустрија није бог зна како развијена. Млинска индустрија која је главна индустрија Војводине у кризи је већ неко-

|дико година и тешко да ће тако скоро из ње да изађе. Мања "индустријска подузећа као и занати, који су у првом реду,

подмиривали потребе села, проживљавају наравно исту суд бину коју проживљује и сељак.

Битно погоршање опште привредне ситуације у Војводини наравно да је морало неповољно деловати и на новчане заводе. У првом реду на стање уложака. С обзиром на привредну ситуацију, нових уложака било је мање него раније. А стари у многим су случајевима отказали. Ни у једном крају наше државе новчани заводи нису прошле године лошије прошли него у Војводини. Укупно стање уложака свих војвођанских банака није у прошлој години забележило већи пораст А код знатног броја завода, нарочито мањих, улошци су осетљиво опали, тако да је то стање за извесне заводе могло постати-и судбоносно. Поготово што су и дужници, с обзиром на мању прометну вредност земље постали слабији. Новчани заводи додељивали су пре неколико година по јутру далеко веће зајмове pero што им је данас цена. У новчарству Војводине мораће у скоро време доћи до знатних промена. Ликвидације и фузије биће на дневном реду. Док је Војводина пре 10 година имала готово потпуно неовисно новчарство, за десет година биће тамо вероватно само филијале водећих завода Загреба, Београда и Љубљане. Погоршање привредних прилика убрзаће тај процес, који је и иначе неизбежив. Ту фазу у развитку новчаних завода проживељи су сви народи западне Европе, и ето сада је ред на нас.

Развитак Градске штедиовице у Новом Саду сасвим је други од осталих новчаних завода Војводине. Ма да тај завод постоји само 3—-4 године он се развија у институцију већих димензија. Улошци овде нити опадају нити стагнирају већ напредују јаким темпом.

Биланса за три последње године, од како наиме завод постоји, изгледа овако :

Актива : 1928. 1929. 1930, у хиљадама динара

Благајна 512 1.051 1.308 Банке 8.121 6.758 10.541

јенице 63756. 15423 | 11130 Дужници 1.026 3.908 BU

Пасива : Улошци 13.616 22.541 29.357 Текући рачуни 3.074 4.274. 7.831 Добитак 43 252 514 Укупна биланса 16.821 21.301 38.160

Укупна биланса порасла је од 21,3 на 38,2 милиона денара или за око 40%. Мало је код нас новчаних завода који могу показати такав развитак. За две године биланса је порасла од 16,8 милиона на 38,2 милиона или више него на двоструко.

Улошци су порасли од 22,5 на 29,4 милиона динара што је с обзиром на прилике Војводине ванредно значајно. Изгледа да су сеиу Војводини дизали улошци код мањих банака и улагали код комуналних штедионица. Ако узмемо у обзир и улошке по тек. рачуну, пораст износи преко 10 милиона динара.

У извештају се наводи како су пласирана сретства са којима завод располаже. Ту је подела прегледнија и детаљнија него што је исказано у самој биланси. Концем пр. год. на менице и текуће рачуне било је пласирано Дин. 45.598.663.12 или за преко 10 милиона више него 1929. а преко 20 милиона више него 1928. године. (Од ове суме,

према занимању дужника било је пласирано ;