Народно благостање — додатак

278

SUBOTIČKA ELEKTRIČNA ŽELEZNICA ı! OSVETLENJA · | A. Đ: SUBOTICA |

Subotička električna železnica i elektrana, Subotica, jedno je od najstarijih električnih preduzeća Vojvodine. Osnovano je još 1807. godine od strane jedne subotičko- peštanske finansiske grupe, koja je zaključila sa tadašnjom subotičkom upravom koncesioni ugovor za podizanje tramvaja, električne cen-

rale i snabdevanje Subotice osvetlenjem i električnom strujom, |

na GO-godišnju eksploataciju, nakon čega prelaze postrojenja u svojinu opštine.

Pošto su kod ovakvih M potrebne ogromne investici|e, koje osnivači nisu mogli da izvrše, Subotička električna železnica nekoliko godina pre svetskoga rata prešla je u ruke jedne belgijske grupe. izgleda, da ni ova nije raspolagala dovoljnim sredstvima, da bi obezbedila preduzeću potrebna tehnička postrojenja, koje su mprilike zahtevale. Sem toga buknuo je i rat, koji je imao za posledicu, da se je belgijski koncesionat na čitavom preduzeću dezinteresirao, iražeći prilike, da se izvuče i da svoje angažmane likvidira. Taj je posao u prvom redu imao da interesira subotičku opDštinu; ali ona u prvim posleratnim godinama za To, nije imala volje, nit para. Ali su Belgijanci imali sreću; zainteresovali su za koncesiju g. Mc. Daniela, čoveka, koji je verovao u konsolidaciju naših prilika i kao prvi stranac uneo u пази zemlju “znatna sretstva. .

Preuzimanje subotičke električne železnice mije bio iak posao. Sva stu postrojenja bila istrošena, „u ratnim godinama upropašćena i skoro neupotrebljiva. Ра Di. se preduzeće moglo uspostaviti za pogon bile su potrebne ogromne nove investicije u vidu proširenja električne mreže, cestne Železnice, povećania kapaciteta elektrane i t. d. Bilo je potrebno montirati nove modefne mašine, nabaviti nova tramvajska која, nove električne naprave, ukratko, to 510 је uradjeno, kad je 1920. godine amerikanac — Mc. Daniel postao subotički koncesionar, više je ličilo osnivanju novog preduzeća nego preuzimanju postojećeg. Jedino, što je ostalo od ranije stato i neizmenjeno to je koncesioni ugovor sa subotičkom opštinom.

Novi koncesionar imao je dva preimućstva: bio je stručnjak sa velikim iskustvom na polju elektrifikacije a istovremeno je raspolagao i velikim sretstvima. U težnji za što većim proširenjem preduzeća i racionalizacije, ZDOg smanjenja produkcionih troškova i t. d. on je uspeo, da рак ис! 5уојој interesnoj sferi nekoliko električnih centrala: tako je u sastav subotičkog preduzeća ušlo kupatilo Palić, 1925. godine električna centrala Vranjevo, a 1929. godine centrale u Senti i Novom Bečeju.

Moderne potrebe gradova i razvojne potrebe industrije i zanata zahtevale su sve veće količine jevtinije električne energije. To je medjutim kod nas veoma teško izvodljivo, pošto postoji sistem centrala, gde svaka varoš i svako selo ima svoju sopstvenu kaloričnu centralu, drugačije organizovanu, Sa Taznovrsnim pogonskim materijalom, drukčijom strujom, raZznovrsnim kapacitetom i t. d. Svaka Tacionalizacija le u tome

pogledu veoma otežana. Mc Daniel je težio za tim, da u Vojvodini sadašnjoj Dunavskoj banovini sprovede koncentraciju električne energije, što bi bilo od velike koristi za opštinske i iavne interese, za potrošače kao i za koncesionata. Ovde leži i ključ po pitanju pojevtinjavanja električne struje, jednog od veoma važnog ekonomskog postulata u električnoj industriji.

U to doba došla je u svojoj ekspanziji preko Dunava i čuvena švedska električna industrija, Elektro-Invest, koja se poslednjih godina sve više zainteresovala u našoj zemlji. Imajući sopstvene električne centrale u "Tetovu, Leskovcu, ona је preuzela i centrale u Vladimircima, Zemunu i Pančevu i tako postala jedan važan faktor. u pogledu elektrifikacije Vojvodine, pošto je bila u stanju, da iz reorganizovanih električnih centrala izveze sve veće količine električne energije. U svojoj ekspanziji srela su se preduzeća 5. Mc Daniela sa onima iz

:šveđanske grupe i pregovori vođeni

· interesovane optšine за. jedne ili bar samo пеконко

«том! Сета, inženjerom,. рте! ах л ко:

u pogledu reguliranja. međusobnih dnteri snih

u novembru 1930. godine do sporazuma, na osnovu kojeg je Plektro-Invest preuzeo Subotičku elekiričnu železnicu i OosveЧепје a. d. da svima centralama. koje je Mc Daniel tome društvu bio priključio. | E Već i pre pregovora je bilo jasno, da је и штегези elektrifikacije naše zemlje, da mora jedna:od ovih grupa 'postati jedini. vlasnik ovih važnih centrala; da: bi se. tako ро-једпот. бри и Фоки vremena mogli izvršiti potrebni radovi spajanja centrala i kao posledica toga napajanje struj У

tričnih:centrala. Medjutim, postoji još jedna vilo važna okolnost, koja sprečava pojevtinjenje. električne struje, a to SU, SuSOVOTL, O koncesijama. То su u. većini slučajeva stari UgOVOTI,.Z kljuc čeni sa opštinama :pre 20, 30 i više godina, a Кој danas Tikako više ne odgovaraju potrebama. U Hm ugovorima, "кон su pravljeni u većini slučajeva po · jednom · "šablonu, predvi djeno je, da imaju opštine posle izvesnog roka sprvenstveno pravo otkupa koncesije. Otkup je predvidjen na. taj način, да se cena utvrdi na osnovu poslednjeg petogodišnjeg čistog dobitka· preduzeća, a po naročitom ključu, ne obziruči 5е оу tome na vrednost i visinu izvršenih investicija. O "Time se sprečava koncesionar da VIŠI. поуе“ 'mvesticije, da: modernizira preduzeće, pošto posle -izVesno тока Dip koncesije nad njim visi kao Damoklov mač. ба Pošto je švedska :grupa preuzela. subotičko па ek krajem 1930. godine, to će se uticaj novog vlasnika pokazati tek u bilansu za 1931. godinu. 1930. godina završena | | pod starom upravom. са Та poslednje tri godine završni računi izgledali su ovax0:

RAČUN IZRAVNANJA u hiljadama dinara

Investicije :

Aktiva | 1028. "1029 1036. Subotička ćentrala — Де "32.311 Kupalište Palić — = 12.955 Novobečejska centrala — — Ма 2 ЛО Vranjevačka centrala — — 1.439 Zgrade i zemljišta | = 814 РА 2 АЗА

Ukupno: 2250 | 00 39.424 Blaga'na 0 А | | 3 Polog društva 55 – "50 Hartije od vrednosti 289 229 476 Dužnici , 2200, || бола | 9215 Slagališta 1.950. 2.008 2.930 Prenosne pozicije — — 1.232

Pasiva | Osnovni akcionarski kapital 7.816 МИЛА 1695 Amortizacija glavnice 263 368. 476 Rez. lond za poviš. glav. 2.020 21070) 2.020 Amottizacije inventara 13 713 13 Fond za valorizaciju gubitka 3182" 3182: | 3182 Rezervni fond za investicije | 83 Fond za smanjenje invest. Vranjevo — — 15 Amortizacija mašina i uređaja 4.030 4.107... 1 8.808 Rezervni fond O 0 1 ан Pensioni fond 347 342 | 349 Poverioci 17.343 21 160. 33.068 Ostave ostavljača 531 _ 608. (695 Dobit sa prenosom 21558. 2. 2.152 2.052 Zbir bilansa | 38.103 44.071 53,325