Народно благостање — додатак

| RAČUN GUBITKA I DOBITKA

~ Rashodi. 1928. 1929. 1959. Prenos cubit. Vranjevačke centrale — — 55 Pogon. troškovi kod osvet. i snage 7.011 5.418 = Pogonski troškovi kod tramvaja 3.783 3.077 Računi instalacija 1.143 1.000 Elektro. radionica — 13 – Pogonski troškovi: 'Subotičke centrale — — 12.418 Kupalište Palić — = 1.803 | Vranjevačke centrale — — 604) Novobečejske. centrale — — 314 Račun kamata 2.136 1.424 Ukupni dobitak 2555 « 2.152 2.108 | Prihodi Prenos dobitka 63 88 225 Prihodi od prodate struje 11.079 8.744 Prihodi od električne železnice 4.216 3.354 Prihodi od instalacija 1.266 1.059 Prihodi od kamata hart. od vred. 4 — Prihodi od Subotičke centrale — — 14.887 Prihodi od Kupatila Palić — — 1:230 Prihodi od Vranjevačke centrale — — 576 Prihodi od Novobečejske centrale — — 329 Gubitak Vranjevo i Palić — — 656 Zbir prihoda n rashoda 16.629 13.245 17.904

Glavnica iznosi 8.08 miliona dinara, koja se svake 20dine amortizira putem izvlačenja; krajem 1930. godine amortizovano je 476 hiljada dinara, tako da iznosi Slavnica svega 7.6. miliona. Fondovi preduzeća su veći od same glavnice; iznose 9.47 miliona dinara, a dobiveni su prilikom valorizacije vrednosti i investicija u 1927 godini. Ukupno, sopstvena sretstva iznose krajem 1930. godine 19.6 miliona dinara (zajedno sa dobitkom poslednje godine). Medjutim vidimo, da su sva ova sretstva ipak nedovoljna; preduzeće ima ogromne pofrebe kapitalom, Što nam dokazuje pozicija poverioca, koja krajem 1930. godine dostiže 33 miliona dinara.

Još krajem 1928. godine iskazani su sa 17.34 miliona, što znači, da je za posledje dve godine bilo u preduzeće invesftirano punih 14 miliona {tudjih sretstava. Iz pozicije bilansne aktive primećujemo, da su ova nova sfetstva ufrošena u povećanje investicija, za finansiranje dužnika (što će svakako biti opštine, pošto se privatnim potrošačima električna struja ne kreditira) i za povećanje maferijala na slagalištima.

Investicije iznose 39.42 miliona dinara a prema 1928. godini porasle su za 6.55 miliona dinara. U ranijim bilansima iskazane su u sumarnim iznosima, a u bilansu za 1930. godinu detaljirane su prema centralama; iz specifikacije vidimo, da le u Subotici investirano 32.37 miliona, u kupalištu Palić 2.96 miliona, u Novobečejskoj centrali 2.2 miliona. a u Vranjevačkoj centrali 1.44 miliona dinara. Ostale zgrade za stano-

vanje i t. d. i zemljišta iskazana su u vrednosti od 484 hiljada dinara.

Vrlo pregledno je u bilansu sastavljen i račun gubitka i dobitka. Tako vidimo, da nisu sve centrale odbacile dobi{ke. Subotička centrala i tramvaj dali su u 1930. godini čistu zaradu od 2.47 miliona, a zajedno sa prenosom dobiti iz 1927. godine, iznosi 2.60 miliona dinara. U Novom Bečeju je postignuta dobit od 14.391 dinara; ali je u kupalištu Palić krajem 1930. godine izkazan gubitak od 573 hiljade dinara a ı Vra} njevu gubitak od 28 hiljada, dok je iz 1929. godine preostao

| 279 :gubitak od 55 hiliada dinara. Dve centrale iskazuju dakić gubitak od ukupno 656 hiljada dinara a dve su postigle dobit od 2.60 miliona, tako da je preduzeće per saldo moglo iskazati dobit od 2.05 miliona dinara.

Pozicija „dužnici” je poslednje dve godine znatno DO- rasla: od 2.2 miliona krajem 1928. godine na 9.28 miliona. krajem 1930. godine. Vrednost robe u magacinima je od 1.85 . miliona 1929. godine porasla na 2.099 miliona; u 1930. godini. malo je smanjena a iznosi 2.83 miliona. Pošto su kablovi i "ostali električni material zbog smanjenja cene bakra prilično pojevtinili, mora da je zaliha u robi ipak veća no ranije godine.

Račun gubitka i dobitka je vrlo pregledno sastavljen, ali se 10930. godina ne može uporediti sa ranijom, pošto je račun gubitka i dobitka u poslednjoj godini sastavljen prema rashodima i prihodima pojedinih centrala, a ranije prema tro\škovima odnosno prihodima od osve{lenja i prodate energije, |od framvaja i t. d. Ipak vidimo, da je 1929. godina bila slabija od 1928. i 1930. godine. Podbacili su rashodi kao i prihodi;: | zbog toga je i bruto dobit bila manja. U 1930. godini iznose bruto prihodi skoro 18 miliona dinara; uprkos tome je posti| опша доб и 10930. godini manja od one u 1928. i 1929. go| Фа; 1 60 uprkos ogromno povećanih investicija, odnosno baš zbog njih.

Novi sopstvenici subotičkog preduzeća, švedski Elektro invest trest združio je svoje jugoslovenske interese u Beocradu u Domaćoj banci, koja je u fu svrhu bila reorganizovana i povisila glavnicu.. Danas lHigurira. kao holdmg intere- . sa jedne električne grupe, koja je u našoj državi najmoćnija.

„УГАР“ ШУМСКА ИНДУСТРИЈА Д.Д. У ТУРБЕТУ.

Прошлу годину закључио је „Угар“ са губитком од 2 и по милиона динара. Године 1928 и 1929, биланца је закључена са добитком од милион динара. С обзиром на промену коњунктуре индустрије дрвета, ова промена у пословном резултату потпуно је разумљива.

У извештају за прошлу годину управа констатира, да се губитак није могао избећи. Интересантно је што управа. сматра, да је подузеће мање трпело од-многих других. Угар је наиме, по изјави управе, правовремено провео све мере ограничења производње и штедње.

Да се прилагоде продукциони трошкови ниским ценама које данас владају за дрво, редуцирана су берива намештеника а један број је отпуштен. Подузеће наводи да је снижење радничке наднице компенсирано нижим трошковима животних намирница тако да радништво и даље може одржати свој стандарт живота.

У погледу пословања подузећа, у извештају се наводи, де су продаје и цене у првом семестру још задовољавајуће. Погоршање наступа тек у другом семестру. А у последњем кварталу ситуација је такова да се слична не памти већ неколико година.

Поред опште привредне кризе, као узрок лошег стања шумске индустрије, управа „Угара“ наводи повећање извоза дрвета из Русије. Као даљни разлог набраја и конкуреццију између продуцената појединих земаља, у првом реду између Југославије и Румуније.

Поред знатно смањење продаје цене су под крај године знатно попустиле, и то од 2 до 4 долара по кубичном метру. То изнаша неколико хиљада динара по вагону.

У марту ове године одржана је у Мин. шума и руда анкета о шумској индустрији, на којој је са стране шумске индустрије било изнесено низ предлога. Међутим једна од изнешених идеја наиме картелирања, већ је приведена у

дело, а остали су предлози озакоњени 4. 0. M,