Народно благостање — додатак

308

реду што с обзиром на начин одвијања послова у Далмацији уопште се ретко наилази на менице. А и финансирање сељака путем есконтирања меница није у Далмацији још толико уобичајено. Лично поверење игра и у новчаним трансакцијама Далмације много већу улогу него у осталим крајевима наше државе.

Са дужницима ствар је друга. То је главна грана пословања једног далматинског новчаног завода. Дужници су двоструко већи него есконт. У прошлој години пораст дужвика износи око 4 милиона динара. За четири године износ дужника је учетверостручен. Код других позиција активе нема битних промена. Ефекти су нешто порасли ну још увек не играју веће улоге. Потраживања код банака нешто су мања него 1929 године. То значи да је било могуће расположива сретства повољно пласирати.

О порасту уложака говорили смо уводно. Код неких новчаних завода пораст уложака зна доћи и од тога што су текући рачуни дотично повериоци исказани са мањим износом. Под улошцима сви наши новчани заводи не подразумјевају исту ствар. Код Брачко-американске банке то није случај. Поред пораста уложака ми видимо пораст и код текући рачуни“ и „повериоци". Прошле године поверена су средства порасла за скоро 4 милиона динара.

Реесконт прошле године није исказан. Значи да Брачкоамериканска банка спада у ред оних наших новчаних завода који су концем прошле године одобрени реесконт сматрали као резервом ликвидитета за којим се посеже тек у моментима велике напетости новчаног тржишта. А о томе концем прошле године није било ни говора.

Чисти добитак износио је 261 хиљада или 13% део-

ничке главнице. Порастао је прошле године за 50 хиљада. То нам показује да ће и код повишене главнице бити могуће плаћати досадашњу дивиденду. Е Рачун губитка и добитка показује следећи развитак : Губитак : 1927. 1928. 1929. 1930. у хиљадама динара Камати 162 252 473 670 Трошкови 199 218 255 328 Порез 21 135 132 182 Отпис 4 = 56 54 __Добитак : Камати 435 678 964 1.275 Провидба 96 69 164 129

Ми смо већ прошле године поставили прогнозу јачег развитка Брачко-американске банке. Та наша прогноза показала се је за 1931. годину тачном. А држимо да ће то бити и у будуће.

На име дивиденде плаћено је : у 1922 години 7 динара, за 1924 и 1926 годину ништа, за 1927 до 1928 године 6 динара, за 1929 годину 7 динара.

У управном одбору се налазе г. г.: Љубо Л. Маранкунић, Др. Фр. Господнетић Др. Риналд Чулић, Петар Целегин, Јерко Дубровчић, Јанко Крстић, Дон Анто Бискуповић, Иван А. Размилић;; директор Умберто Пасиновић.

НОВОВРБАШКА ШТЕДИОНИНА Д. Д. — НОВИ ВРБАС.

Нововрбашка штедионица д. д. у Врбасу је једна од најстаријих војвођанских новчаних установа. Она је осноБана 1870. године; Она је читаво време остала оно што су замишљали њезини оснивачи: један мали, конзервативно управљами, пр »зинциски новчани завод. Раније је главница износила 135.000 аустријских круна. У 1906. години повишена је на 400.000 милион круна. Данас главница износи један милион димилион круна. Данас главница износи више милиона динара; ако узмемо у обзир валутарне промене и инфлацију, онда видимо, да је Нововрбашка штедионица у току времена због инфлације изгубила десети део своје раније главнице. То је појава коју налазимо код већине војвођанских

s

према томе има већ преко 60 година,

мањих банака. И данашња главница датира од краја 1928. године, док је све до тог термина износила -500.000 динара.

Привредне прилике у Војводини су последње две го- | дине врло тешке. Паду цена пољопривредних производа следио је и пад вредности земљишта. Задужење сељака је повећано, рентабилитет његовог газдинства смањен а дажбине и порези постали су много осетљивији: У таквим приликама ни локалне банке не могу показивати напретка. Ипак морамо констатирати, да је управа Нововрбашке штедионице умела да својим заводом обазриво и без већих Tyбитака управља. То је у годинама депресије нарочито тешка ствар.

Посматрано са финансиске стране показује. нам упоређење главних билансних позиција са каквим тешкоћама и пеприликама се је Нововрбашка штедионица имала борити. Добијамо следећу слику:

i · _ Рачун изравнања.

Актива 1928. г. 1929: r. 1930. те у хиљадама динара

Благајна 627 664 417

Потраживање код новч. завода 65 - 65 834

Поштанска штедионица 87 44 14

Хипотекарни зајмови 12 4 4

Хартије од вредности 18 104 115 Текући рачуни 5.741 6.101 5.903 Менице и обвезнице 8.735 8.291 7.554 Непокретности — = 65 Вредност пензионог фонда —— __— 58

Пасива Главница 1.000 1.000 1.008 Резервни фонд 534 552 592 Фонд за смањење вредности 2 2 2 Спец. фонд 15 19 15 Пензиони фонд OE ____ 58 Улози на штедњу 11.492 10.946 11.433 Повериоци по тек. рачуну 1.224 2.119 1.082 Преносне камате 218 290 388 Миста добит 171 339 319 Збир биланса 15.348 15.274 14.960

Рачун губитка и добитка.

Расхеди Порез 60 63 97 Општински прирез 35 42 Путни трошкови 3 4 3 Болнички прилози 6 5 5 Додатци на скупоћу 131 45 Плате 24 11 157 Принос пензиономе фонду 5 5 5 Управни трошкови 38 34 Зи Чиста добит 171 339 379

Приходи | Од хартија од вредности 1 2 Од провизије 9 88 55 Од камата 460 561 | 655 Збир расхода и прихода 471 652 111

На први поглед пада у очи да се збир биланса за последње три године постепено смањује. Разлика је управо минимална — али она ипак постоји. То је симтоматична појава. Збир биланса је крајем 1928. године износио 15,3 милиона према 14,96 милиона крајем 1930. године.

Као што рекосмо главница износи милион динара. Редовни резервни фонд 592.000 односно 60% од главнице. Према 1928. години сви су фондови порасли за !16.000 динара од чега отпада 58 хиљада на увођење новог пензиовог фонда. Сопствена сретства износе крајем 1930. године свега 1,67 милиона динара.

Улози на штедњу показују крајем 1928. године стање од 11,5 милиона динара. Крајем 1929. године смањени су за 600 хиљада на 10,9 милиона динара. То опадање улога је