Народно благостање — додатак

#29

"1 uđa sretstva iznose krajem 1929. godine 9,2 miliona a | prema 1928. godini manja su za čitavih 3,7 miliona. Ovo sma- | njenje tuđih sretstava ne dolazi kao posledica odliva poverioca već kao posledica smanjenih kredita koje je banka odobravala. Zbog toga ona je bila u mogućnosti da smanji svoje Dpoverioce. Ova strana sretstva potiču iz sledećih izvora: na prvom mestu malaze se ulozi na štednju koji su sve tri godine ostali nepromenjeni na preko 6,9 miliona dinara. U 1929. godini porasli su prema 1928 za 140 hiljada, a u 1930. godini nešto su malo manji. Važno je da su ostali stacionarni. Ostali izvori su znatno ieducirani; poverioci po tekućim računima smanjeni su krajem 1930. godine za skoro 1,2 miliona na 800 hiljada, akcepti iznose svega još 850 hiljada, dok je reeskont koji je 1928. godine bio iskazan sa nešto preko 2 miliona u 1929. i 1930. godini otplaćen i u bilansu više se ne pojavljuje. On pretstavlja i danas znatnu gvozdenu rezervu banke. Novo je u 1930. godini iskazana pozi·cija od povučenog žira — sa 500 hiljada dinara.

iMi smo napomenuli da je banka u znatnoj meri reducirala ·date kredite odnosno smanjila dužnike, što nam pokazuje aktiva bilansa. Krediti dati dužnicima u obliku konto-korentnih kredita, menica i zaloga a koji su krajem 1928. godine iznosili 13,4 miliona dinara, iznose u 1930. godini svega još 10,1 milion dinara. · Zajmovi po menicama smanjeni su od 6,95 miliona u 1928. godini na 5,7 miliona u 1929. godini, dok su u 1930. godini ostali stacionarni. DDužnici po tekućim i privremenim računima smanjeni su od 6 miliona na 4,1 milion a zajmovi na zaloge reducirani su za svega 100 hiljada dinara na 280 hiljada. Đanka је u poslednjoj godini znatno povećala i svoj portielj hartija od vrednosti; to su pre svega državni papiri. Oni su porasli za skoro 700 ЕШада dinara na 2.05 miliona dinara. Ovaj porast ћат- | tija od vrednosti je u 1930. godini tipičan i primečujemo ga kod svih novčanih zavoda. Banke su tome poslu pribegle zbog visoke rendite državnih hartija od vrednosti ı Zbog osustva тоgućnosti ulaženja u veće kreditne operacije. Nepokretnosti ban- , “ine snažno se otpisuju a tako isto i bančin nameštaj. Vrednost, "prvih je poslednje godine olpisana za 80 hiljada na svega 35. hiljada, a vrednost nameštaja smanjena je od 56 hiljada na | 1 dinar koji se vodi po knjigama radi sećanja. Ove pozicije pret- | “stavljaju prilične tihe rezerve. |

Interesantan je pogled na račun gubitka i dobitka. Kamata koju je banka isplatila poveriocima i ulagačima je posled- | njih godina rapidno smanjena — zbog smanjenih poverioca. ! Opšti upravni troškovi su prema 1929. godini manji (sprovođe- | nje radikalne štednje) a isto tako su smanjeni i porezi. Najin- | 'teresaninija pozicija bančinih rashoda svakako su otpisi. U 1928. | godini oni su iznosili 19 hiljada dinara, 1929. godine 480 hiljada | a 1930. godine 413 hiljada dinara. Ovako ogromni otpisi па | pravo iznenađuju, jer imaju smanjujuće dejstvo na čistu dobit. | Ali su sa druge strane 'dokaz velike bančine predostrožnosti i! rigorozne poslovne politike. Tako vidimo da је u 10929. godini otpisano 460 hiljada uluženih menica a u 1930. godini za 194 hiljade dinara. Da od tih iznosa nije sve izgubljeno pokazuje nova pozicija u prihodima bančinim za 1930. godinu, iz koje se | vidi, da je od već olpisanih menica naknadno naplaćeno 110, hiljada dinara. Oni su bili otpisani kao gubitak u 1929. godini, | a u 1930. godini pretstavljaju čist prihod.

Uprkos smanjenja prihoda bančinih koji su prema 1929. godini manji za skoro 400 hiljada dinara i pored vrlo velikih otpisa, i znatnog smanjenja volumena poslova, ipak je čista dobit veća no u fanijim godinama. To je jedna pojava koja je kod naših banaka u 1930. godini vrlo retka. Čista dobit iznosi 508 hiljada dinara, što je za 50 hiljada više no u 1929. godini; dostiže 25% glavnice. | to je kod naših banaka jedna vilo retka ; pojava.

U upravi Užičke trgovačke banke se nalaze sledeća g.g.: Pretsednik: Viliman T. Jovanović, !го.; potpretsednik: Petar J. Kostadinović, knjigovođa; članovi: Ljubomir T. Smiljanić, penz. školski nadzornik; Lazar Jovanović, trg.; Milutin O. Tošić, #16; Jovan Vulović, trg.; Dobrosav J. Jevremović, trg. i industrijalac.

i |

У:

Nadzorni odbor: Preisednik: Milutin V. Simonović, #19.: članovi: Srećko Đ. Tripković, advokat; Gavrilo Rakić, trg.; Velimir L. Trifunović, hotelijer; Ilija Bošković, 2.

„ELIN” JUGOSLAVENSKO DRUŠTVO ZA ELEKTRIČNU INDUSTRIJU D. D. — ZAGREB

Ukupna suma bilance „Elin” jugoslavenskog društva za električnu industriju d. d. u Zagrebu, koja je svake godine”pokazivala tendenciju porasta za prošlu godinu beleži znatno opadanje. Preduzeća električne industrije usko su vezana sa privredom. Kriza u industriji koja se je osećala već i prošle godine, nije dozvoljavala veće radove na polju elektrifikacije. A finansijska situacija naših opština kao i nemogućnost ostvarenja većih komunalnih kredita nisu dozovoljavale intenzivan rad na polju uvođenja električnog osvetlenja u pojedinim opštinama. Kod licitacija za javne radove, polućene cene mnogo puta onemogućuju svaki prolit. Pogoršanjie konjunkture ne samo što je imalo za posledicu smanjenje rada u električnoj industriji, nego je i polučeni profit u većini slučajeva mnogo manji no ranije.

Povoljnije perspektive za elektrotehničku industriju nastaće tek onda, kad se intenzivnije pristupi elektrifikaciji naše zemlje. Onda će biti intenzivnog rada ne samo za ona poduzeća koja budu vršila velike radove nego i za sva ostala poduzeća budući da će biti dovolino posla za sve. Pogotovu kod priključenja manjih mesta na glavne vodove dotično oko elektrifikacije pogona pojedinih tvornica u rajonima i kojima će se vršiti elektrifikacija. Elektrotehnička industrija razvija jaku деlatnost ı svima naprednim državama. U buduće kod jače privedne delatnosti, njen će prosperitet biti mnogo veći nego što je danas. U očekivanju te jače delatnosti na polju elektrifikacije, mnoga poduzeća, a naročito zastupstva stranih koncerna, nastavljaju rad i pod današnjim nepovoljnim prilikama, jer nitko neće da izgubi već stečene pozicije. Naročito kad su troškovi osnivanja već amortizirani odnosno otpisani. Danas nema više velikih dobitaka ali nema više ni znatnijeoe сибика. Места роduzeća električne struke pokrivaju sve režije, i iskazuju Čak i izvestan profit.

Bilanca za 4 poslednje godine pruža sledeću sliku:

Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Zemljište 188 138 188 188 Zgrade 546 546 546 546 Mašine 95 82 68 54 Inventar 102 88 ТА 59 Кођа 1589 1.952 1.415 1.299 Nedovršene radnje 379 332 464 Blagajna 54 19 28 33 Dužnici 4.645 5.626 6.045 5.451 Erekti 14 14 14 14 Banke i pošt. šted. 208 209 807 425 Gubitak 825 444 — —

Pasiva Glavnica 4.000 4.000 3.500 3.500 Povetioci 4,030 . 5.207 5.632 4.226 Reserve = 174 229 235 Dobitak — — 114 : 108 Ukupna bilanca 8.625 9.516 9,651 8.072

U bilanci za 1930. godinu ne nalazimo aktivnu poziciju „nedovršene radnje”. Pošto je teško verovati da koncem prošie godine ni jedan posao nije bio u stadiju izvršenja, pretpostavljamo da je ta pozicija knjižena pod „dužnike”. Opadanje bilance primećuje se kod pozicije „roba”. Slabije poslovanje ne (тад уеliko skladište razne robe pak je po tome povlačenje materija!a

i strojeva od centrale bilo slabije nego ranijih godina. A i kon-