Народно благостање — додатак

'ćešu međusobnog obaranja cena drveia, nego je obustavila pogon sve dok se situacija ne pročisti. i. Bilansi za 4 poslednje godine pružaju sledeću sliku:

Aktiva. 1927. 1928. 1929. 1930. : u hiljadama dinara Е Blagajna "221 214. 233 244 Efekti 1222 222 2712 306 Dužnici · 9.832 18.978 17.802. 16.189 Investicije - 12.685 17.143 22111 18.305 Pasiva | Glavnica 6.000 6.000 6.000 6.000 Кехгегуа 600 600 600 600 Poverioci 16.531 31.295 33.545 28.076 Dobit — 354 340 379 Zbir bilanse 23.131 38291 40.485 35.055

Do prošle godine je bilansa „Croatie” bila u konstantnom

· porastu. Njezin zbir za 1929. godinu je iri puta veći od onoga krajem 1926. godine. Bilans za 1930. godinu je za 5 miliona

manji od onoga za 1929. godinu. To je i razumljivo ako imamo

u vidu da je koncem septembra obustavljena produkcija i da

je poduzeće postepeno nastojalo, da rasproda postojeće zalihe,

odnosno da inkasira svoja potraživanja. Investicije su opale za

4 miliona dinara. Pod jednom pozicijom knjiženi su u bilansu

svi šumski posedi, pilanski, mlinski i želieznički uređaj kao i zaliha robe. Smanjenje ove pozicije za 4 miliona dinara odnosi

se verovatno na smanjenje zalihe robe, jer su investicije u užem

smislu reči ostale iste. Dužnici su opali za skoro 2 miliona di-

nara, što je i razumljivo s obzirom da se nova roba ne izra-

đuje ı ne prouaje, nego je sve nastojanje upereno na likvidi-

ranje pofraživanja.

Poverioci su opali za 5 i po miliona dinara. Smanjenje zalihe robe i smanjenje dužnika imalo je za posledicu, da je poduzeću bilo potrebno manje obrtnog kapitala, pa je po tome i zaduženje kod banaka igralo manju ulogu. To je s obzirom na prilike koje vladaju u industriji drveta veoma povoljna činjenica. -

_ Čisti je dobitak veći nego ranijih godina. Poslovanje je u prvom delu prošle godine bilo još zadovoljavajuće. Uprava poduzeća se је na vreme pobrinula, da Iorsiranjem produkcije već postignute rezultate ne upropasti i da ne donese bilans sa gubitkom. O budućem razvoju prilika na svetskom tržištu biće od presudnog značaja konferencija koja će se održati u Stokholmu međ pojedinim državama izvoznicama drveta, na kojoj će se raspravljati o zajedničkoj saradnji svih interesenata. Odluke biće važne i po daljni razvoj rada „Croatie” d. d. za industriju drveta u Zagrebu.

U upravi „Croatie” se nalaze sledeća g g.: Ludwig Plachte, Dr. Miroslav Sever i Miroslav Pater; poslovodeći direktori su g. о. Emil Sever i Oskar Frohlich.

SRPSKA SREMSKA BANKA D. D. — RUMA.

Srpska sremska banka d. d. u Rumi osnovana je pod ovom firmom 1920. godine. Međutim banka je mnogo starija. Ona je ponikla iz Srpske štedionice d. d. u Rumi, koja je osnovana još 1912. godine. Kad ie posle svršetka svetskoga rata postalo aktuelno i pitanje koncentracije nacionalnog kapitala u Sremu, došlo je na inicijativu tadašnjeg pretsednika Srpske štedionice u početku 1920. godine do fuzije sa Zadružnom ban·' kom u Rumi; tom prilikom promenjena je i firma. Ovom fuzijom sledilo je brzo još i spajanje sa Srpskom bankom u Irigu, koja je istovremeno pretvorena u irišku filijalu novog zavoda.

" JPre fuzije iznosila je glavnica Zadružne banke 1.6 miliona kruna, a prilikom spajanja sa Srpskom štedionicom odlu_сепо је povišenje glavnice na 12 miliona kruna, od čega je odmah uplaćeno svega 4 miliona kruna. U 1921. godini je glavnica povišena na 7.2 miliona — time, da je sa rezervnog fonda preknjiženo 2.06 miliona na račun glavnice — kojom je prilikom izdato 10.300 komada gratisakcija i nova emisija od 5700

komada po 200 kruna. Posle toga je odlučena konverzija akcija na dinare a istovremeno je povišena glavnica na 3 miliona, podeljena na 30.000 komada od po 100 dinara — što je potpuno izvršeno tek u 1930. godini, kad je izdato poslednje kolo od 1750 novih gratisakcija, za koje je upotrebljen odgovara-

'jući iznos fonda za povećanje glavnice.

Ро kraja 1929. godine imala je Srpska sremska banka d. d. u Rumi tri filiale: u Glini, Iloku i Irigu; u Irigu je fiHala osnovana prilikom preuzimanja Srpske banke u Irigu. I u tome pogledu je u 1930. godini došlo do izvesnih promena. Na želju bančinih poslovnih prijatelja i veza je uprava odlučila, da napusti Hlijal u Glini i da ga pretvori u nov novčani zavod pod firmom Jugoslovenska privredna banka d. d. u Glini. Ona ima osnovnu glavnicu od 500 hiliada dinara, a Srpska sremska banka preuzela je jedan izvestan paket njezinih akcija.

Srpska sremska banka je jedna od naših manjih ргоvincijskih novčanih ustanova, ali veoma lukrativna. Ža ilustraciju njezifog rada u toku poslednjih jedanaest godina skupili smo nekoliko markantnih podataka: tako je ona od 1920. do 1930. godine iskazala 27.8 miliona bruto prihoda, kod glavnice od' 750 hiljada i 3 miliona dinara (koja je potpuno uplaćena tek 1030. godine). Iz ove bruto dobiti dotirala je fondovima preko 1.57 miliona dinara. Kao čistu dobit"iskazala je u to vreme 3.74 miliona dinara, od čega je 3.07 miliona dinara isplatila na ime dividende. U svojim godišnjim izveštajima, uprava bančina stalno'se žali na i suviše visoke poreske {erete; sma- · framo da je ta žalba bila veoma opravdana, jer smo izračunali, da je banka u poslednjoj dekadi isplatila na ime poreza i priteza ogromnu cifru od 3.8 miliona dinara, dakle više, no što iznosi iskazana čista dobit. Od 1924. pa do uključivo 1928. godine porezi svake godine znatno premaše postignutu dobit. Njihov teret biva upravo nesnošljiv u 1928. godini, kad je plaćala banka 655 hiljada dinara poreza kod dobiti od 460 hiljada. Znači, da je te godine platila preko 70% više na javne dažbine nego Što je iznosila dobit. Poslednje dve godine |e zbog poreske reforme ovaj odnos postao nešto povoljniji.

U narednoj tablici uporedili smo glavne bilansne pozicije za poslednje četiri godine; da bismo našim čitaocima mogli dati potpunu sliku o kretanju bančinih poslova, dodali smo tim podatcima još bilansne pozicije iz 1924. godine, koja je bila peta od kako postoji Srpska sremska banka. Dobijamo sledeću sliku:

Račun izravnania.

Aktiva 1924. 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Blagajna 794 1.404 1.528 1.622 1.604 Menice 6.172 14:407 14.910. 13.877 10.246 Hartije od vrednosti 419 714 1.019 552 685 Efekti penz. fonda 58 54 54 54 54 Dužnici 6.847 8.692 9.216 6.198 6.639 Hipotekarni krediti 202 683 394 462 436 Lombardni krediti 1 20 73 63 33 Nepokretnosti 95 490 490 490 598 Nameštaj jedan dinar Razna aktiva 599 195 — 153 —

Pasiva 8 Glavnica 2.500 2.825 2.825 2.825 3.000 Rezervni fond 301 503 523 543 564 Fond za ојаутси 245 340 360 386 211 Penzioni fond 281 367 432 475 473 Ulozi na knjižice 8.618 15.759 16.990 15.509 14.349 Ulozi po tek. rač, 1I.JJO 2.411 1.908 1.125 515 Ulozi po priv. rač. — — 600 31 315 Reeskont 1.248 3.210 2.663 1.624 _ Lombard 356 520 723 296 296 Neispl. dividenda 31 46 48 26 13. Prenosna kamata” 110 207 206 194 199 Čista dobit 412 451 460 495 419 Zbir bilansa 15.107 26.663. 27.686 · 23472 20.298