Народно благостање — додатак

'Kretanje zbira bilansa je upravo simpatično za naše privredne prilike: do 1928. godine je u porastu, a zatim postepeno opada. U 1928. godini dostiže 27.68 miliona dinara — što je u istoriji Srpske sremske banke bio rekord, kao što je i čitava 1928. godina u svakome pogledu bila rekordna — izuzevši čistu dobit; apsolutno uzevši ona je bila veća u 1922., 1923. i 1929. godini. Krajem 1929. godine je zbir bilansa za 4.2 miliona manji no prethodne godine a u 1930 godini on se smanjuje na 20.3 miliona dinara odnosno za 7.4 miliona prema 1928. godini. Ovo postepeno smanjenje zbira bilansa ima svoj naročiti razlog, a dolazi pre svega kao posledica smanjenja bančinih dužnika odпозпо роуеноса.

Sopstvena sretstva bančina iznose krajem 1930. godine 4.25 miliona, prema 4.23 miliona u 1929. godini. Pri tome nesmemo zaboraviti, da e u 1930. godini povišena gilavnica od 2,825.000 na 3 miliona dinara. Fondovi su u 1930. godini kod 1.25 miliona za skoro 200 hiljada dinara manji no prethodne godine, što dolazi od tuda, da je povišenje glavnice za 175 hilada dinara sprovedeno delomičnom upotrebom Ionda Za povišenje glavnice, koji se tom tranzakcijom smanjio od 386 hiljada na 190 hiljada dinara. Novom, ovogodišnjom dotacijom iz čiste dobiti ponovno se poveća na 211 hiljada dinara.

Tuđa sretstva crpi Srpska sremska banka iz sledećih izvora: iz uloga na štednju i po tekućim i privremenim računima, iz reeskonta i pomoću lombardiranja hartija od vrednosti.

Ulozi na štednju su 1928. godine rekordni — sa 17 miliona dinara; krajem 1930. godine oni iznose 14.35 miliona, marnji su aakle za 2.65 miliona dinara. Međutim ima ovo opadanje jedan naročiti razlog: ono dolazi od tuda, što je banka rukovala znatnim ulozima opštinskih i pupilarnih fondova

koji su ovih godina bili podignuti zbog njihove koncentracije u Državnoj hipotekarnoj banci, ili pak su upotrebljeni za izvesne , javne radove. Ima činjenica, koje dokazuju, da su ulozi pri-., vatnih štediša i dalje u porastu. Evo jedan primer: u 1929. соdini je kod Srpske sremske banke i njezinim posredništvom upisano 5193 komada akcija Privilegovane agrarne banke U nominalnom iznosu od 2.6 miliona dinara; one su uplaćene u ratama tokom poslednjih dve godina — a toliko isto iznosi smanjenje uloga; znači da je novi priliv uloga bio jednak iznosima koje je opština podigla kod banke.

U 1929. i 1930. godini privredne prilike se osetno pogoršavaju. Uprava bančina, svesna novih teškoća njezinih mu-– šterija — u prvom redu seljaka — pristupila je triranju i redukciji aktive — zbog čega je smanjivala i povučene kredite. Ulozi po tekućim računima, koji su još 1927. godine iznosili 2.48 miliona, a 1928. godine 1.9 miliona dinara, iskazani su krajem 1930. godine sa 515 hiljada dinara, polozi po privremenim računima reducirani su na polovinu — od 600 hiljada na 315 hiljada, a reeskont, najskuplji izvor stranih sretstava, reduciran je od 3.22 miliona u 1927. godini na nulu — krajem 1930. godine nije uopšte više iskazan. Reduciran je fakođer i lombard hartija od vrednosti, kojim se banka u toku poslednjih godina koristila da dođe do novih sretstava, od 723 hiljade u 1928. godini na 296 hiljada; ova je pozicija poslednje dve godine ostala nepromenjena.

Ukupna strana sretstva, koja su dakle 1928. godine iznosila još 22.9 miliona smanjena su do kraja 1930. godine na 15.5 miliona, odnosno za 32%. Smatramo, da je ova redukcija volumena poslova dokaz, da je uprava bančina pravilno razumela njezine dužnosti i da je svojom rigoroznošću осиуаја banku velikih neprilika, koje bi u protivnom slučaju morale nastupiti.

Bančina aktiva pokazuje analognu tendenciju. Lukrativni plasmani bili su u 1928. godini sa 24.6 miliona dinara najveće; u 1929. godini smanjuju se na 20.6 miliona, a 1930. godine na 17.35 miliona dinara. Način plasmana je vrlo interesantan: dok je banka u 1924. godini dala po tekućim računima više kredita nego na menice, je u 1927. godini situacija već potpuno izmenjena. Menični krediti dostižn 14.4 miliona, a oni po tekućim

računima 8.7 miliona. Ta srazmera održana je i u docnijim g#0dinama. Zbog relativno velikih stranih sretstava i zbog sve oseiljivije privredne krize banka posvećuje naročitu pažnju pitanju njezinogz likviditeta: vidimo, da podržava na žiro-računu, kod Poštanske štedionice i u blagajnama preko 1.6 miliona dinara. Ona mora voditi naročito rigoroznu politiku, pošto je sva strana sretstva plasirala u kredite, dok tvore sopstvena sretstva rezervu likviditeta. Iskazana vrednost hartija od vrednosti, blagajne i nepokretnosti odgovara visini glavnice.

Portfelj bančinih hartija od vrednosti, koji je prema 1928. godini znatno smanjen, je prema 1929. godini opet povećan za 130 hiljada na 685 hiljada dinara. Pohvalno je, da objavljuje banka u svojim godišnjim izveštajima i tačan spisak svih efekata, koji su vrlo obazrivo bilansirani. Nepokretnosti su u 1930. godini povećane za preko 100 hiliada na 598 hiljada dinara.

Račun gubitka i dobitka.

1924. 1927. 1928. 1929. 1930. i u hiljadama dinara Rashodi Kamata 980 2.091 2.006 1.856 1.578 Troškovi 593 692 792 679 | 605 Porezi 543 455 655 400 241 Dobit 412 457 460 495 419 Prihodi Kamata 2.522 1.845 2:35! 1.926 1410 Provizije — 1.841 1562 , 1503 1.426 Prihod nepokretnosti 6 9 — 1 8 Zbir prihoda 2.528 3.695 3.913 3.430 2.844 Dividenda 10% 12% 12% 13% 10%

Razumljivo je, da mora račun gubitka i dobitka kod predostrožne politike smanjenja poslova biti manji no u godinama povoljne konjunkture; bruto dobit je prema 1928. godini krajem 1980. godine manja za 1.07 miliona dinara, a iznosi svega 2.84 miliona. Prihodi od kamata pokazuju znatnije opadanje nego provizije, a prihodi od nepokretnosti su veći. Bančini rashodi pokazuju povoljnu sfrukiuru: troškovi, plate i t. d. su u izdašnoj meri reducirani, prema 1928. godini za skoro 200 hiljada i važno je napomenuti, da su porezi smanjeni za preko 400 hiljada dinara a iznose 241 hiljadu. Svim fim smanjenjem banka je paralizirala manje prihode i bila u stanju, da iskaže čistu dobit od 419 hiljada dinara. Prema prošloj godini, manja je za 76 hiljada dinara.

Podeljena je na sledeći način: rezervnom fondu dotirano je 21 hiljada, fondu za povišenje glavnice 21 hiljada, pensionom fondu 12 hiljada, kao tantijema članovima oba odbora dato je 73 hiljade dinara, a na ime dividende isplaćeno je 291.250 dinara odnosno 10%. Ranije emisije — 28.250 komada 23 100 dinara primaju 10 dinara po kuponu, a 1.750 akcija emisije iz 1930. godine 5 dinara za prvo polugodište. |

U upravi se nalaze sledeća g. g.: Jovan Ćurišić, pretsednik; Milorad Dimitrijević, potpretsednik; Stojan Kosanić, Nikola Mileusnić, Stanimir J. Krstić, Mladen Mićašević, Anton Holman; u nadzornom odboru su g. 9.: Dr. Dušan J. Dima, Jovan V. Latinčić i Miloš Uzelaćč.

ТРГОВАЧКА БАНКА „ЛУБР", ЗАЈЕЧАР,

У 1930. години навршена је прва деценија постојања Трговачке банке „Лувр у Зајечару, која је основана почетком 1921. године са главницом од 2 милиона динара, подељеном на 2000 комада акција од по 1000— динара. Овако велике номиналне вредности акција су код наших новчених завода врло ретке, а нарочито код мањих провинцијских завода. У овоме случају то је доказ, да су оснивачи имали намеру задржати акције у својим рукама и да су они

сви већ у напред били познати, То је под извесним: околно-

слима врло важна и у погледу банчине пословне политике,