Народно благостање — додатак

4

може продати млину јер одмах добива протувредност. Ради тога радо продаје млину и уз нижу цену од оне по којој преузима Извозно друштво. Мањи млинови који пшеницу доорим делом добивају уз цену, која је за половину нижа од оне коју плаћају велики млинови извозном друштву, у стању су, да брашно продају далеко јефтиније него што је цена коштања великих млинова. Из тих разлога су велики млинови, који се не могу упуштати у криумчарење, данас у далеко лошцијем положају него икад раније.

„Мостонга“ на срећу није само млин него и творница шкроба. Млин се налази у Српском Милетићу. А творница шкроба у Загребу. Мостонга спада у интересну сферу концерна познатих индустријалаца браће марић. Мало која од наших фирма има тако распрострањену и тако разноврсну делатност као Браћа Марић.

Поред петролеумске бранше сни имају и творницу свећа и фабрику гвоздене буради и лимене роре. Поред тога сарађују још код разних других трговачких и индустријских подузепа. А имају и властито оделење за трговину колонијалном робом. Бидимо да су ангажовани и у млинској индустрији односно да имају и фаорику шкроба. Ангажирањем у подузећима разне струке ризико се дели. Сва подузепа Hehe у исто доба лоше да стоје. увек ће бити једно или друго које бе и код највеће депресије добро радити.

Биланси „Мостонге“ за 4 последње године овако изгледају: 1928. ni 1929. 6 1930. pi

Актива 1927. г. у хиљадама динара Благајна —— 85 298. 51 Дужници 549 1.059 980 1748 Роба 2.474 2.387. 2.215 1.206 Материјал 48 42 29 37 Вреће 426 405 402 178 Сандуци 1 13 9 19 Уређај 4.025 4.053 4.055 4.124 Некретнине 2.250 2.265 2.212 2.360 Губитак 82 47 79 131 Џасива Главница 250 1.000 1.000 1.000 Повериоци 9.620 9.369 9.333 7.854

Подузеће се је звало до 1922. године Бачки паромлин и творница шкроба. Дионичка главница износила је 250 хиљада динара. ! одине 1928. повишена је на 1 милион динара. Инвестиције износе 6.5 милиона динара па су тек делимично покривене властитим средствима. 10 знатно отежава ситуацију подузећа, будући да камати терете пословање и погоршавају изгледе на просперитет.

У прошлој години залиха робе знатно је редуцирана. Готово на половину. То је у вези са слабијим пословањем млинске индустрије уопште. А и дужници су у току прошле године редуцирани. Исто тако и још неке мање позиције. Услед тога је било могуће редуцирати и повериоце од 9.3 на 7.9 милиона динара. Тиме се је ситуација битно поправила.

Пословни резултати нису могли задовољити. Губитак се вуче већ неколико: година. Године 1928. успело је снизити губитке од 82 на 47 хиљада. Године 1929. већ се пење на 79 хиљада. А прошле године чак на 131 хиљада. Млинови носе данас само губитак. Ето, осијечки Унион млин, наш највећи млин, ликвидира. А одељење за шкроб не може да покрива дефицит млина и да даје поред тога још и чисти добитак. Нека подузећа за израду шкроба у Војводини налазе се у потешкоћама и биће приморана да обуставе рад. Она која издрже ову кризу моћи ће просперирати, јер конкуренције неће бити тако знатна. Што се тиче финансијског залеђа,. „Мостонга“ је у најбољем положају. Наслоњена на моћни концери Браће Марића може лако да издржи још више година док не дође до повољних прилика.

| ТУОКМСА РАВКЕТА 1 РЖАМА D. D. U KARLOVĆU.

| Pregovoti oko zaključenja kartela svih važnijih producenata parketa u našoj državi trajali su dosta dugo. Poteškoće su bile znatne i pregovori su se morali nekoliko puta prekidati. Glavna a na kraju jedina teškoća dolazila je od strane Tvornice parketa i pilane d. d. Zagreb-Karlovac. Ona je postavljala takve zahteve, koje druge tvornice nisu mogle prihvatiti jer bi

i to značilo izuzetan i privilegisan položaj samo za jednoga. A

| karlovačka tvornica parketa, bolje rečeno njeni vlasnici, nisu hteli otstupiti od svojih zahteva. Tako se na kraju krajeva stvo. rio kartel i bez karlovačke tvornice. Karlovačka ivornica ra. Čuna da će mimo kartela bolje proči. Pogotovo što nema izgleda da bi novostvoreni kartel pa i za neko vreme inaugurirao

da mu se priključi ili da napuste posao. Taj kartel je osnovan u prvom redu da digne cenu. Karlovačka tvornica parketa ra. čuna da, držeći svoje cene ispod onih kartela, da će bolje proći, jer će u punoj meri moći iskoristiti svoj kapacitet, odnosno da će joj kartel na kraju krajeva priznati izuzetan položaj kojeg oma zahteva. ,

Karlovačka tvornica parketa i paropila poduzeće je većeg kapaciteta. Zaposluje oko 250 radnika. Ima motore sa 250 konj= skih sila, 4 gatera i tri garniture mašina za pravljenje parketa. Izrađuje parkete iz hrastovine i bukovine te razno rezano drvo. Pored toga ima i tvornicu sanduka.

iPoduzeće je osnovano godine 1919. pod imenom Tyvornica parketa i industrija drvene robe. Dionička glavnica iznosila je 5 miliona kruna. Godine 1921. glavnica je pretvorena u dinare i povišena na 1,750.000 dinara. Godine 1925. sledi povišenje na 3.5 miliona dinara. Po zaključku glavne skupštine iz godine 1927. dionička je glavnica snižena za 75% da se na taj način olpiše ranije nastali gubitak. U isto vreme izdanjem od 10.500 akcija a 250 dinara dionička je glavnica ponovno povišena na 3.5 miliona dinara. Ovde smo imali jedno tipično saniranje. Najprvo otpis dioničke glavnice, da se otpišu gubitci, a odmah zatim povišenje glavnice da se poveća obrtni kapital, odnosno da se reduciraju skupi bankarski krediti koji su mnogo puta bili i razlog velikog gubitka.

Godine 1930. je poduzeće prenelo sedište u Zagreb, dok je tvornica i dalje ostala u Karlovcu.

Poduzeće je danas potpuno u interesnoj sferi g. Maksa Fischera koji je sudelovao kod mnogo šumskih poduzeća a poslednje vreme imao odlučnu reč i kod „Nihaga”. U ravnateljstvu poduzeća, koje se sastoji od 6 osoba, sede 5 Fischera naime Maks kao predsednik i Oto, Paul, Ante i Leo kao članovi.

Poduzeće svoje produkte ne prodaje izravno nego preko firme Maks Fischer iz Zagreba.

Bilansa za dve poslednje godine ovako izgleda:

Aktiva 1929. 1930. u hiljadama dinara

Nekretnine 2.049 1.804 Mašine 1.635 1.638 Pokretnine 217 102 Кођа 4.165 3.942 Dužnici 1.704 2.658 Blagajna 10 130 Kimese = 142 Gubitak 2.625 =

Pasiva Glavnica 3.500 3.500 Amortizacija ___405 = Verovnici 9.091 6.917 Dobitak = 2 Ukupno 13:007 10.420

Gubitak koji je krajem 1929. godine iznosio 2 miliona 625, hiljada dinara eliminiran je redukcijom dioničke glavnice

od 3.5 miliona na 875 hiljada ili ravno za 2 miliona 625 hiljada

politiku niskih cena da poduzeća, koja su van kartela prisili ili