Народно благостање — додатак

dinara. Investicije u godini 1930. iskazane su sa manjim iznosom nego 1929. godine. Međutim u bilansi za 1930. godinu nemamo pozicije „amozrtizacija investicija”. Izgleda da su za taj iznos smanjene investicije u aktivnoj strani bilanse.

Investicije pretstavljaju vrednost nepokretnosti plus uređaj od 3 miliona 545 hiljada dinara pak su po tome po izvršenom povišenju glavnice potpuno pokrivene vlastitim sretstvima.

Verovnici iznose oko 7 miliona dinara. Za dva miliona manje nego godine 1929. Roba i dužnici bilansirani su inclusivno blagajna i rimese isto sa / miliona dinara. Po tome ovde je princip: Investicije su pokrivene vlastitim sretstvima a obrtni kapital kreditima.

Prošla godina završena je sa dobitkom. Ali samo nešto preko 2 hiljade dinara. S obzirom na činjenicu što su akcije u rukama tt. Maks Fischer i što, ta firma ima samoprodaju svih produkata Karlovačke tvornice parketa i pilane lako je moguće da poduzeće tako i bilansira da pokaže minimalni dobitak. Cene uz koje ona svoje produkte prepušta ti. Maks Fischer mogu biti tako iskalkulirane, da omogućuju dobitak od samo par hiliada dinara.

MU OR JI ДА

BHHHHKH, Д. Д. ЗА ПРОМЕТ И КОНФЕКЦИЈУ КРЗНА У ЗАГРЕБУ.

Виницки, д. д. за промет и конфекцију крзна у Загребу основано је као акционарско друштво 1928. године. Фирма Виницки постојала је у Загребу већ дуго година раније. Поред крзна она се је бавила и трговином мушких шешира. Године 1928. долази до реорганизације. Шешири се напуштају и читаво пословање концентрирано је на конфекцију и продају крзна. Поред централе у Загребу, подузеће поседује и властите продавнице у Београду и Осијеку.

Код подузећа је од 1928. године заинтересован у знатној мери индустријалац крзна г. Симон Видра из Лајпцига. Он је управо данас одлучујући фактор подузећа. Раније је стајао у ужој вези са тт. Виницки, док је једног дана, како се то много пута догађа, преузео фирму и претворио у властиту афилијацију. Веома често до таковог преузимања појединих раније самосталних подузећа долази и ради тога, јер је то једино начин да се спасе потраживања,

Конфекција крзна развија се и код нас последњих година. Раније смо ми у знатној мери добављали крзна са стране, а нарочито бечка конфекција је доминирала на нашем тржишту. Поготову за време катастрофалног пада аустријске круне, готово сва наша потреба на крзну подмиривала се непосредно у Бечу. Разлика у цени код наси у Бечу била је таква да се је већ и за обични крзнени огртач исплатило путовање у Беч.

Са стабилизацијом валутарних прилика и увођењем нове царинске тарифе прилике се битно мењају. Домаћа конфекнија може успешно да се афирмира и у погледу самог начина израде као и у погледу цене. Перпарирање крзна у глевноме врши се још на страни. Коже од наше дивљачи извозимо у иностранству, у првом реду у Лајпциг, да се тамо препарира а онда је опет увозимо. Сад барем конфекцију у главноме вршимо код нас, док смо раније увозили у највећој мери већ израђена и конфекционирана крзна.

Конфекционирање крзна нарочито се је ово неколико година развило у Загребу. Ту постоји већ неколико већих подузећа која се баве конфекцијом крзна. Своје продукте не пласирају само у Загребу и његовој ближој околини него

5

по свим деловима државе. Међусобна конкуренција води рачуна о начину израде као и о ценама.

Биланси за две последње године пружају следећу слику:

Актива 1929: r. 1930: ri у хиљадама динара

Благајна 58 82 Дужници 2.402 3.196 Крзна и прибор 5.182 4.695

Пасива Главница 1.000 1.000 Веровници 1.342 2.600 Воровници у страној валути 1.608 1.354 Прихвати 3.118 2:955 Добитак 24 64 Укупно 1.593 7.915

Подузеће нема никаквих инвестиција. Конфекција крзна и не тражи нарочитих инвестиција. Нарочито не стројева. Ради тога подузеће не мора имати већу дионичку главницу. Милион динара је за подузеће овакве врсте већ знатна главница. Поготову кад се зна да стоји иза њега јака фирма, која је у стању да га издашно финансира.

Залиха робе и прибора која је 1929. године прелазила 5 милиона динара, прошле је године редуцирана на 4.1 милиона динара. Ну за то су дужници порасли за 800 хиљада динара. Изгледа да је пословање у развитку. Питање је како | ће данашња депресија да делује на крзнарске радње. Можда и повољно, јер многи из бојазни да би касније могла настати и још гора времена, гледају да сада подмире и неке потребе које нису тако неодложиве.

Повериоци су исказани у две позиције. Динарскии у страним валутама. У данашње време валутарних пертуроација, било би пожељно кад би сва подузећа исказала у биланси своја потраживања и своје дугове и у страним валутама. Јер тек онда могла би се дати тачна слика стања подузећа као и поставити прогноза за ближу будућност.

Повериоци у динарима су у току прошле године подвостручени. Они у страној валути су редуцирани за 250 хиљада динара. За подузећа која се баве конфекцијом и трговином крзна ништа не смета ако имају и 1—2 милиона обавеза у страним монетама. Они за такве обавезе имају покриће у крзну које као увозни артикал у својој цени одмах реагира на сваку валутарну промену. Акцепти су опали за 700 хиљада динара. То нам изгледа у вези са порастом динарских поверилаца.

Године 1929. получен је добитак од 24 хиљаде динара који је пренесен на 1930. годину. Године 1930. получен је чисти добитак од 40 хиљада динара. Заједно са преносом из године 1929. добитак износи 64 хиљаде динара. Главна скуг штина за годину 1930. закључила је да се тај износ пренесе на 1931. годину иако би се могло платити дивиденда од 5 од сто. Међутим изгледа да одлучним факторима подузећа није толико до дивиденде колико до развитка и солидности подузећа. Ако ове године и подбаци, ту је резерва која је кадра да покрије евентуални слабији пословни успех 1930. године.

Виницки д. д. за промет и конфекцију крзна данас је наше највеће подузеће те струке.

аапипиптвошпвосшне инахисшасосеплвшлслипванвивнинлноилвразизлокијнаанвошцпавенивашошсокелапвавзаранаовоснацазопзоминовасвввопадашпваи

Читејте не

сте анализе Опмлеанса

ипвприпппивининсаних | у ваненнишианипиквипшнининипвисивислнлнисиццикњи пидипизипкеввниихакваинитнни ишпвинливенацапвсвнсовипмшницацнпв