Народно благостање — додатак

се у повољној ситуацији. Редукцијом кредитирања дотично пословања веровници се могу готово сасвим елиминирати. То је нарочито важно у периоду кризе.

Чисти добитак износи 409 хиљада динара. Од тога пренос из прошле године 144 хиљада динара. По томе, чисти добитак прошле године износио је 265 хиљада динара. Готово 20% деоничке главнице. То је већ врло леп резултат. Ако привредна депресија не поремети даљни развитак наше индустрије медикамената, „Кемика“ би била у стању да стално исплаћује знатну дивиденду. Нарочито што ће за 2—3 године амортизација морати престати јер ће све инвестиције бити амортизиране. А то опет значи повећање чистог добитка за скоро даљних 200 хиљада динара.

псмста теешаа-а

RUMSKA ŠTEDIONICA — RUMA

Rumska štedionica je jedan od najstarijih novčanih zavoda Srema uopšte, ako ne čak i najstariji — osnovana je 1871. godine, što znači, da je navršila šesdesetogodišnjicu svoga poslovanja. Tako starih novčanih zavoda, koji raspolažu sa tradicijom i iskustvom od punih šest decemija, imamo kod nas vrio malo.

Godine 1871., kad je osnovana Rumska štedionica, iznosila je početna glavnica svega GO hiljada kruna, što pokazuje, da su naši novčani zavodi počeli sa vrlo skromnim sretstvima. Međutim, glavnica se relativno brzo povećava, i to na specijalan ali po akcionare vrlo lukrativan način: 1904 godine glavnica je povišena na 180 hiljada — iz rezervnih fondova, a 1912 godine na 360 hiljada, opet iz rezervi. Uzimajući u obzir samo valutarne promene, morala bi današnja glavnica iznositi najmanje 4 miliona dinara. U 1919. godini sprovedeno je povišenje ma 600 hiljada kruna, 1920. godine na 1.62 miliona, 1921. godine glavnica se pretvori u 405 hiljada dinara; 1922. ona se povisuje na 1.22 miliona, 1923. godine na 1.62 miliona a 1928 godine na 2.25 miliona dinara i to novom emisijom od 5600 komada novih akcija po ceni od 112.50 dinara. U 1929. godini odlučeno je poslednje povišenje glavnice na 4.5 miliona, novom emisijom od 20.000 akcija po ceni od 112.50 dinara po komadu. Za uplatu ove emisije predviđen je zbog {eških privrednih prilika jedan duži rok — a do kraja 1930. godine uplaćeno je na ime glavnice 2.812.500 dinara, sa koliko je u bilansu iskazana glavnica.

Razvoj bančinih poslova veoma je solidan i povoljan. Da bismo mogli dati što tačniji i detaljniji pregled sastavili smo u donjoj tablici sve glavne pozicije najvažnijih računa bančinih za poslednje četiri godine, koji izgledaju ovako:

Račun izravnanja.

Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Blagajna 548 1.252 539 537 Potraživanja kod novč. zavoda — — — 1.939 Hartije od vrednosti 122 122 147 172 Метсе 13.659. 14.378 14.960 12.816 Dužnici 666 17 999 734 Hipotekarni zajmovi 1.177 1.293 1.411 1.416 Zajmovi na zaloge 1 1 0.6 Nepokretnosti 125 125 125 125

Рача

Glavnica 1.620 2.250. | 2250. 29125 Rezervni fond 242 278 325 373 Pensioni fond 198 249 270 309 Fond za povišenje glavnice 178 215; 257 35 Rezerva za dubioze 1 1 1 1 Ulozi 11.833. 12.072 12.820, 13.144 Poverioci 13 14 10 9 Reeskont 1.131 356 922 Prenosna pasiva 716 486 845 486 Čista dobit 365 369 480 601 Zbir bilansa 16.200 17.189... 18.182. 17741

Račun gubitka i dobitka. Rashodi

Kamata 1.056 1.087 920 939 Porezi 324 343 301 269 Troškovi 189 193 190 235 Dobit 365 369 480 601 Prihodi Prenos dobiti 8 — 5 8 Kamata 1.926 1.992 1.888 2.037 Zbir prihoda ili rashoda 1.934 1.992 1.893 2.045

Refleksije, koje omogućuju gornji podaci, vrlo su interesantne. Zbir bilanse pokazuje u 1930. godini minimalno smanjenje, tako da bismo zapravo mogli konstatovati, da je ostao nepromenjen. Uprkos tome situacija je krajem 1930. godine relativno uzevši, povoljnija mo krajem 1929. godine jer se kod smanjenja obrtnog kapitala (koji je analogan zbiru bilansa) povećala sopstvena sretstva.

Glavnica je prema 1927. godini u 1930. godini porasla za 1.19 miliona na 2.81 miliona dinara a rezerva za oko 350 hiljada; uprkos novih dotacija u 1930. godini rezerve su prema 1929. godini nešto manje, pošto je u 1930. g. iz fonda za dopunu glavnice preneseno na račun glavnice oko 250 hiljada dinara. Ukupno, sopstvena sreistva iznose krajem 1930. godine već 3.53 miliona dinara. Kad bude glavnica potpuno uplaćena onda će banka moći da raspolaže sa sopstvenim sreftstvima od preko 6 miliona dinara, a to |e za naše provincijske banke već vrlo lepa stvar. |

Od tuđih sretstava, razume se, dominiraju ulozi ma štednju i po tekućim računima. Prema 1927. godini porasli su za preko 1.2 miliona, na 13.14 miliona dinara. U 1928/29. godini ostali su stacionarni, ali je u 1930. godini zabeležen ponovan porast, što je svakako vrlo povoljno. Biće interesantno videti, kako su se ulozi kretali u 1931. godini. Poverioci su minimalni — i postepeno se likvidiraju; oni iznose krajem 1930. godinc svega 9 hiljada dinara.

"Treći izvor tuđih sretstava je reeskont, čije je kretanje simptomatično po bančinu poslovnu politiku. U 1927. godini iznosi reeskont još 1.13 miliona dinara; u narednoj godini je reduciran na 356 hiljada; u 1929. godini zabeležen |e ponovan porast, na 922 hiljade, a u 1930. godini uopšte više nije iskazan. Ovo je dokaz, da je banka zbog znatnog priliva uloga na štednju, velike likvidnosti i predostrožne restrikcije kredita likvidirala svoje obaveze potičući iz reeskonta, koje su verovatno i. prilično skupe; ovi sada neiskorišćeni krediti tvoriće u slučaju potrebe skupocenu rezervu bančinu. Tuđa sretstva iznose да е ukupno 13.15 miliona krajem 1930. godine, prema 13.75. miliona u 1929. godini.

Obrtni kapital od 17.74 miliona podeljen je u 1930. godini na sledeće glavne pozicije: 12.82 miliona je plasirano putem meničnih kredita. U oči pada njihova restrikcija, koja je, relativno posmatrana, znatna i koja dokazuje, da je uprava pravilno procenila situaciju 1930. godine; smanjenjem zajmova ona je povećala svoj likviditet, mobilisala sretstava za još teže pnilike u 1931. godini i očuvala se gubitaka na dubioznim poiraživanjima. Prema 1929. godini ti su zajmovi smanjeni za preko 2.1 milion dinara odnosno skoro za 15%. Dugoročni hipotekarni zajmovi ostali su sa 1.42 miliona nepromenjeni poslednjih gzodina, a novi se više ne podeljuju. Smanjeni su i dužnici po tekućim računima, ali je znatno porasla pozicija potraživanja kod novčanih zavoda, koja je 1930. godine zasebno iskazana, sa 1.94 miliona dinara, a pretstavlia likviditetnu rezervu bančinu.

Zbog ovih potraživanja, koja su u izvestnoj mefi analogna i gotovini u blagajni, jer su to pofraživanja po viđenju, mogla je pozicija blagajne ostati prema 1929. godini nepromenjena, a da je uprkos tome likviditet bančin mnogo bolji no što je bio u 1929. godini.

Pozicija hartija od vrednosti povećana je prema ranijim godinama za 30 hiljada dinara na 172 hiljade, a vrednost nepo-