Народно благостање — додатак

46

kretnosti je ostala ove poslednje godine nepromenjena sa 125: ћијада dinara. = Касии gubitka i dobitka pokazuje porast bruto kao i

čiste dobiti, od 1.89 miliona na 2.05 miliona u 1930. godini kod bruto-dobiti, a kod čiste dobifi od 480 hiliada na 601 hiljadu dinara. |

Rashodi po kamatama su zbog smanjenja kamatne stope nešto manji no u 1927. i 1928. godini; smanjeni su i porezi, od 343 hiliade u 19209. i 301 hiljadu u 1929. godini na 269 hiliada u 1930. godini. Troškovi i plate su porasli za 45 hiljada na 235 hiljada dinara. Kao posledica ovih promena čista je dobit, zajedno sa prošlogodišnjim prenosom, dostigla krajem 1930. godine 601 hiljadu dinara; prema 1929. godini veća je za 220 hiljada dinara. |

U upravi Rumske štedionice malaze se sledeća g. g. Pretsednik Dušan Ostojić; „potpretisednik Jovan K. Dežulić; Kosta P. Mirosavljević, Jovan Pazarski, Dr. Veljko Georgijević, Stevan Trebić i Aleksandar Jovan Đurišić. Poslovodeći direktor je g. Dušan Popović.

о.:

SRPSMA ŠTEDIONICA D. D. — NOVA GRADIŠKA

Međ. prvim bankama, koje su objavile bilansu za 1931 godinu nalazi se i Srpska štedionica d. d. u Novoj Gradiški a glavna skupština akcionara održaće se 28. februara 10932. godine. Razumljivo je, da postoji za bilanse banaka za 1931. godinu naročito interesovanje, jer je nama svima vrlo dobro Doznato, kakve su teške i do sada nepoznate prilike morale prebroditi u 1931. godini, a naročito u drugoj polovini kad su banke pored feške privredne depresije imale da se bore i specijalnim teškoćama, kao što je fo bila navala ulagača it. d.

Međutim, kod pregledanja bilansa Srpske štedionice u Novoj Gradiški za 1931. godinu primećuje se već na prvi pogled, da je banka kroz sve ove teškoće sjajno prošla. Pre no što ovo maše {vrđenje detaljnije opravdamo, navešćemo nekoliko podataka iz istorije Srpske štedionice. Ona je osnovana pre 26 godina, početkom 1905. godine, inicijativom i učešćem Srpske banке dđ. d. u Zagrebu sa sktomnom glavnicom od 100 hiljada kruna. "Tek posle rata (za vreme rata je banka zbog šikana autrijskih upravnih vlasti bila zatvorena) u 1919. godini, Slavnica je povišena na 300 hiljada kruna, 1922: godine na jedan milion kruna, ali je 1923. godine pretvorena u 250 hiljada dinara. Godinu dana: docnije, glavnica je povišena na jedan milion dinara. Prvo je iz rezerve za povišenje glavnice preknjiženo na račun glavnice 250 hiljada dinara, a dotadašnje akcije su prežigosane od nominale 50 din. na 100 din.; posle ove za akcionare vrlo lukraнупе transakcije otvoren je upis novog kola od 500.000 dinara, koji su upisali mahom samo stari akcionari, tako da Je danas glavnica podeljena na 10.000 na ime glasećih akcija.

u pretprošloj godini Štedionica je otvorila nov filijal n Slavonskoj Požegi, koji je pokazao povoljne rezultate.

Zajedno sa bilansom, objavljuje uprava Srpske štedionice i opširan izveštaj u kome daje interesantne detaljne informacije o svome rađu i privrednim prilikama svoga raja. ističe se da seljaci Nove 'Gradiške, koji su se do 1931. godine dobro branili privredne krize — pomoću znatno razvijenog stočarstva — роčeli padati u oskudđicu, zbog katastrofalnog pada cena stoke, koja se wtprkos tome ne može prodavati. Ove su prilike' uticale

i na rad Srpske štedionice. Uprava konstatuje, da je usled Za. stoja ı svim poslovima mnogo manje traženo kredita nego u ramijim godinama i da su mnogi dužnici vraćali zajmove jer su privredne prilike wprisilile ih da smanjuju svoje poslove. Bančini dužnici su uprkos teškim prilikama dobro i zadovolime odgovarali svojim obavezama i u toku 1931. godine samo je jedna jedina mianja menica morala biti utužena,' posle čega je i ona brzo regulisana. Ovo mavodi banka kao dokaz solidnosti svojih komitenata — dužnika, ali napominje, za slučaj, aa ostanu cene stoci i industrijskoj robi kao i državni porezi i komunalni prirezi na sadašnjoj visini, da će privrednici

ili čak likvidiraju

u novoj godini teško moći platiti: i najmanju 'kamafu. To su Копstatacije ozbiljne prirode, preko kojih se ne sme preći.

Dalje se konstatuje da visoki porezi, koji sa u 1031. godini iznosili 205 hiljada dinara kod zarade od 302 odnosno 67./74% prema 62% u pretprošloj godini, onemogućavaju, da se snizi kamatnjak na još manju razliku sa stopom privilegisanih zavoda. Drugo su razni predlozi za retormiu bankarstva, koji će, ako se ostvare, prisiliti male novčane zavode na likvidaciju, što bi za privredu bio nesumnjiv gubitak. „Mi smo, kao i ostali mali zavodi, decenijama organizovali svoj rad u izravnom koOntaktu sa selom, razvijajući smisao za štednju na selu i suzbijajući zelenaštvo. Pored još pet zavoda u mestu naš zavod ima oko 14 miliona dinara uloga... Kad god је trebalo brzo pomoći u Sitim zajmovima poljoprivrednicima, zanatlijama i malim trgovcima, mali novčani zavodi uvek su bili prvi da pomognu, jer su majbliži i jer najbolje poznaju prilike i ljude sa kojima su u neprestanoj vezi. Nikakve nove novčane organizacije nebi mogle nadomestiti solidne male zavode i kad bi oni bili prisiljeni na likvidaciju, vratili bi se tamo gde smo bili pre 30. godina: sitnim privrednicima bi manjkao kredit, na selu bi počelo zelenaštvo, a seoske štediše bi se ponovo vratile čarapi, jer se poverenje ne stiče brzo...”

U pogledu razvijanja banke, odnosno mjezinih poslova daju nam najpreciznija obaveštenja glavne bilansne pozicije, koje smo ı donjoj tablici uporedili za poslednje četiri godine. Dobijamo sledeću sliku: |

Račun izravnanja.

Aktiva 1928. 1929. 1930. 1931. u hiljadama dinara Gotovina 529 444 425 1.039 Hartije od vrednosti 577 523 701 1.189 Menice 6.888 8.830 9.i81 10.088 Potraživanja kod novč. zav. 2.392 _ — 1.159 Dužnici po tek. računima 4.319 6.805 7.023 3.095 Dužnici po privrem. računima 51 74 102 229 Nepokretnosti — 5 5 1 Ostave 7.159 8.254 8.375 Pastva Glavnica 1.000 1.000 1.000 1.000 Rezervni fondovi 423 523 635 700 Pensioni fond 207 250 274 310 Ulozi na šted. i po tek. rač. 12.416 14127 14.742 14.079 Poverioci, privremeni 95 151 177 185 Nepod. dividenda {| 1 = 3 Prenosna kamata 300 314 305 260 Čista dobit 300 314 302 270 Zbir bilansa 22.509 24.036 „25.819 16.807 Račun gubitka i dobitka. Rashodi Kamata 720 895 993 1.178 Porezi 200 142 159 205 "Troškovi 286 328 316 408 Čista dobit 300 314 302 270 Otpis efekata == — -— 58 Prihodi kaniata 1.474 1.300 1.278 1.982 об етекаја 33 36 45 88 Razni prihodi — 342 443 46 od nepokretnosti — — 4 4 ! Zbir prihoda ili rashoda 1.507 1.678 1.770 2.119

Slika koju dobijamo vrlo je povoljna i ukazuje na zdraY i solidan razvoj. Sopsivena sretstva su u 1931. godini prema 1928. godini porasla za preko 400 hiljada na 2.01 milion dinara — kao posledica snažne dotacije rezervnih i pensionog fonda. Rezervni fondovi dostižu 70% glavnice. Ulošci na štednju su

' porasli za preko 2 miliona, od 12.42 miliona u 1928. godini na

14.1 milion u 1931. godini. Najveći su u 1930. godini; u ovoj Su manji za 663 hiljada — ali se u izveštaju bančinom napominje, da