Народно благостање — додатак

НАЛИЗА Додатан

Садржај:

„Пародном Благостању““

_БЕОГРАЛ, 17 СЕПТЕМБАР 1932.

БИЛА

ГОДИНА ЈУ

Народна шумска индустрија д. д. — Загреб

Učiteliska zadruga a. d. — Beograd

југословенско Фиат-аутомобилно прометно д. д. —

Požarevačka štedionica — Požarevac „Фосфат" jugoslovenska tekstilna tvornica

НАРОДНА ШУМСКА ИНДУСТРИЈА Д. Д. ЗАГРЕБ. Анализирајући билансу Народне шумске индустрије за

1930 годину ми смо нагласили да су од читавог ангажмана _дрвног концерна „Офа“ најздравији они у југославији. Споменули смо да се чак сматра да је то искљућиво здрави ангажман овог великог консерна који је некада имао амбицију, да у својим рукама концентрира претежни део шумске централне Европе.

Прошла година је за шумску индустрију била нарочито лоша, Не само код нас него и на страни. Потрошња дрвета била: је услед опште кризе много мања него раније. А како је тржиште било готово преплављено руском робом, државе које су до сада извозиле знатне количине дрвета морале су гледати како се тај извоз смањује на половину па и трећину ранијих количина. А такве прилике тржишта и нарочито руска конкуренција, имале су за последицу знатно обарање цене код свих врста дрвета.

Код овакових прилика јасно је да су пословни. успеси појединих шумских подузећа много слабији него ранијих година. О великим добитцима нема ни говора. А било је и подузећа која су своју билансу закључила и са губитком који иде у десетке милиона динара. Прилике су у нашој шумској индустрији данас такве да ће санација морати дуго да траје. А питање је дали ће се сва подузећа моћи и одржати у да нашњем стању. Биће потребна знатна снижења главница да би се могли отписати губитци. А после тога мораће доћи и нова повишења да се набаве потребни обртни капитали. Са великим бачкарским кредитима не да се успешно водити индустрија која је тако изложена деловању светске коњунктуре, ако у годинама депресије треба плаћати високе камате због којих може доћи у питање чак и опстанак подузећа. Наши а и страни новчани заводи морали су отписати знатне износе кредитиране нашој шумској индустрији. Они ће то морати учинити још један пут. Можда ће онда ситуација бити нешто боља, Поновна санација наше индустрије дрвета мора се извршити што пре.

Биланса Народне шумске индустрије за прошлу годину показује сасвим другу слику него код осталих подузећа. Лапаче та је биланса по исказаном пословном успеху много повољнија него биланси тог подузећа из ранијих година.

Биланси за 4 последње годинс пружају следећу слику:

Актива: 1928. 1929. 1930. 1931.

у хиљадама динара Готовина 139 262 210. 397 Ефекти 327 806 332 331

Загреб

дионичко друштво за промет и трговину умјетним гнојивима — Загреб Braća Holzner d. d. — Zagreb

Шуме 18.526 16.925 23.934 15.580: Пилане и непокретности 10.922 11.403 12.086 12.360: Дужници 7.178 19.965 15.403 16.926 Зграде — 4.303 — Пасива: Главница 12.000 12.000 12.000 12.000 Резерве 220 399 600 600 Фонд амортизације 1.107 2.285 3.175 3.175 Повериоци 23.294 35.596 32.926 25.911 Акцепти — — — 35 Добитак 316 576 526 656 Укупна биланса 37.087 53.684 52.050 45.613

Задиха шума опала је за 8 милиона динара. То је једна надасве повољна констатација. Већ набављене шуме биле су искоришћене а нове нису купљене. Смањење залиха у периоду опадања цена и потешкоћа око пласирања ванредно су повољве чињенице. ,

Пилане и непокретности остале су на истој висини. То су инвестиције сталног карактера и ту тешко долази до већих промена. Нарочито не у кратким размацима времена.

Дужници су порасли за 15 милиона динара. То је У вези са потешкоћама тржишта. Ма да је промет мањи ипак се дужници не смањују, јер се купцима морају одобрити дуљи кредити и рокови него раније. А чак поделивати и нове, тако да није необично да упркос ослабљене делатности дужници бележе пораст.

Повериоци су опали за 7 милиона. У доба депресије то је најповољнија констатација за једчу билансу. Teper камата постаје знатно мањи а то делује и на пословне резултате,

Чисти је добитак за преко 100 хиљада динара већи него године 1930. Дапаче он је већи него ма које ранијих година, Интересантно је како је било могуће у години депресије из-

'бити већи пословни успех него у годинама добре па чак и

одличне коњувктуре. Рачун губитка и добитка за последње 4 године пружа следећу слику:

Губитак: 1928. 1929. 1930. 1931. Порези и камате 3.823 6.620 3.201 2.655 Отписи 1.107 1.178 889 Добитак 316 576 525 656

Добитак:

Бруто добитак. 5.247 7.975 4.617 3.312

Бруто добитак је за 1.3 милиона динара мањи него 1930 године Порези и камате су за см) хиљада динара мањи него 1930. Међутим док су отписи 1930 године још износили 889