Народно благостање — додатак

битком а нарочито са већим добитком него "ранијих година; Међутим питање је дали је ситуација таква да се може остати без'икакова дтписа. Код инвестиција као и код дужника.

i У управи „Народне“ шумске индустрије д. д. налазе се следећа г ог: Максо Антић, Бела Милић, Перо Стокановић, Најдан Чекро,-Др: Николаус Халми, Марцел Лебл и Лудвиг Соненфелд. У надзорном одбору се налазе гг.: Миливој Васић; Др.-Заим Шарац и александар Јаков.

~ UČITELJSKA ZADRUGA A. D. BEOGRAD Odmah posle rata, u 1920. godini, odlučilo se nekoliko beogradških profesora i učitelja, da osnuju “svoju -sopstvenu učiteljsku zadraugu, kao staleški novčani institut, koji oni do tada nisu-}imali i ako: je postojala vrlo velika potreba. ] to uglavnome sa dve tačke gledišta: prvo u cilj|u prikuplianja i plasiranja uloga' na štednju, a drugo zbog toga, da bi učitelji i nastavnici imali mogućnost dobiti jeftine i solidne zajmove, koji su im često puta hitno pofrebn:. Nastavnici ne pripadaju baš u red imućnih građana i dok nisu imali svoje sopstvene novčane ustanove bili su ispostavljeni ucenama raznih zelenaša ili uopšte nisu mogli doći do kredita, ı ako su oni veoma solventni dužnici. Kao najpodesniji oblik za ovu novčanu ustanovu bila |e iorma akcionarskog društva. Visina glavnice bila je utanačena na'3 miliona dinara a podeljena je na 30 hiljada akcija od po 100' đinara nominale. U vrlo kratko: vreme sve su akcije bile upisane i učiteljska staleška novčana ustanova mogla je da počne svojim fadom. Dosadašnji radovi i njezin dosadašnji razvoj pokazuju najpovoljnije rezultate. Ovo je zapravo banka ali sui generis. Ona đajč kredite prvenštveno.jednoj grupi ljudi, nastavricima, + 10 putem dva načina: lombardovanjem hartija od vredhosti i piitem eskonta malih sitnih menica. Ona prima uloge га štednju ili po tekućim računima, prvenstveno opet od nastavničkor staleža, a u koliko su |o| potrebna |oš i druga sretstva Ba ima mogućnosti, kao i svaki drugi novčani zavod, da se koristi kreditima, bilo u vidu | RODI јотђагда Ш ро teКисет табипи.- ИЕ Vilo je informativno videt, kako su se poslovi оуе зреcjalne banke razvijali u toku prošle godine i u doba ove krize, ija. je- najteža kroz koju su,naše novčane ustanove dosada morale proći. | Ako bacimo pogled na- douju tablicu, u kojoj smo uporeан kretanje Slavnih pozicija za poslednje tri godine, doćićemo де: „ubeđenja da je stanje vrlo povoljno. Međutim to радас! od godine do godime, a iz njih ne. možemo dobiti:saznanje, kakve su bile prilike za. vreme prošle gođine.. U “tom: pogledu даје · nam -· izveštaj · upravnog odbora vrlo pregledne podatke. U godišnjem izveštaju se napominje, da su se ·poslovi, Zadruge. м prvoj. polovini ove godine razvijali vrlo povoljno. Uprava je svom snagom nastojala, da poveća priliv nloža”'na štedhju ie da iznalazi nove -kredite, kako bi mogli zađdovoljiti tražnju?po novim ·zajmovima, koja je bila iz dana u dan sve veća. U tome pogledu uprava je postigla lepe uspehe: Dr= žavna. hipotekarna: banka:je.povisila kredit za 500 hiljada a istovremeno su porasli ı ulozi na štednju za preko milion dinara na 6,6 miliona, fako da je yeliki deo tražnje novih kredita. mogao Difi udovoljen. Zatim u julu, dolazi. preokret. U avgustu se de-

presija pojačala a u' septembru .je otpočelo podizanje “uloga.

Uprava napofiinje, da su se i pojedini njezini ulagači uplašili i tražili da im se isplaćuju ulozi, usled čega je Učiteljska zadruga bila prinuđena da obustavi davanje novih eskontnih kredita, kako- bi sva svoja sretstva mogla staviti na raspoloženje ulagača: 3 10 доба 'Učiteljska zadruga je isplatila skoro ceo milion c'nara i kako*su ulagači' primetili, da za njihove ušteđevine ne bostoji nikakva opasnošt, oni ih nisu više podizali, već počeli

ponovo vraćati. Ali su u-to vreme, baš u majteže doba i druge.

su.

banke, kod kojih je Zadruga privremčno uzimala kređit, ромше kle svoja potraživanja, što je imalo za posledicu да је тадтива | sve do kraja 1931. godine morala obustaviti davanje eskontnih" zajmova ograničavajući se samo na davanje. manjih · pozajmica” u hitnim slučajevima. Ovakve. nepovoljne DU 'dejstvovale su ina smanjenje bančine zarade. с:

Interesantno je napomenuti, da je uprava zadruge u toku” 1931. godine smanjila eskontnu stopu za 1%, da bi dužnicima

olakšala plaćanje kamata, i ako su druge banke baš u 10 doba i

povisile eskont za 2% pa i preko toga. Bilanši za poslednje tri је pokazuju Sledece slanje:

Račun izravnanja–

Aktiva. - 1930. ~ 1931;

19209. u M, dinara

Gotovina. 120 _ (059 52 Menice 9.544 10.634 10.970 Lombard 396 524 240. Матезтај 18 26 _19 Ffekti fondova 774 · 850 604 Kursna razlika = <= 294 Mazna aktiva 79 58 5 Капсјје, озјауг 164. 190 288 748

Разјуа Glavnica 3.000 3.000 3.000 Fondovi 1.199 1.377 1.524 Ulozi na štednju 4940 | 5.538 5.074 Tekući računi 831 704 533 Кеезкол! 400 587 388 Lombard — 175.- 106 Razna pasiva 166 244 243 Dobit za podelu 475 380 389 Zbir bilansa 11.120 12310 12033.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi Otpisi 85 47 82 Kamate 489 545 630 Nagrade upravi 35 38 32 Porezi i dažbine 119 231 190 Тто5ком 236 245 264. Čista dobit 586 469 480

Prihodi”. Od kamata 1.160 1.227 1.397

» · provizija 390 350 232 Zbir prihoda ili rashoda 1.551. 1516. 1679

Zbir bilansa je u postepenom porastu, ali je obrtni kap:tal ostao tako.reći stacioniran. Sopstvena sretstva iznose 4.5 miliona prema 6.9 miliona {uđih srefstava. Njihov međusobni cdnos je dakle veoma povoljan. Mezervni fondovi porasli su · poslednje dve godine za 325 hiljada na 1.52 miliona a iznose. već i preko 50%; od glavnice. Od tuđih sretstava najveći su ulozi na štednju, koji iznose krajem godine 5.97 miliona; prema · prošloj godini veći su za 440 hiljada. Međutim mi smo ranije. napomenuli, da su u leto 1931. godine dostigli 6.6 miliona, ı da lc banka u jesen prošle godine isplatila jedan milion, što sada dokazuje, da su u decembru ulozi ponovno porasli, i to za 3 do “400 hiljada dinara. Tekući računi, reeskont ı lombard su sma- njeni. Od 1.47. miliona. u 1930. godini na 1.03 miliona odnosno: za 440 hiljada.

Aktivna strana bilansa nama pokazuje, da lukrativni O

'smani nisu mnogo. smanjeni. Glavni. od aktivnih poslova, eskont..

je čak i malo povećan, za 336 hiljada na 10.97 miliona. Lom-