Народно благостање — додатак

bardni zajmovi su reducirani za 80 na 240 hiljađa. Kod hartija.

od vrednosti, aı koje bi bio plasiran izvesan deo fondova, banka nije mogla izbeći gubitke. Od 850 hiljada koliko.·je u 1930. godini iskazan portfelj| efekata, reduciran je u 1931. godini na 604 hiljada bilansne vrednosti. Uprava napominje, da dostižu gubitci na državnim hartijama od vrednosti 294.5 hiljada dinara, od čega je prema zakonu o bilansiranju državnih hartija od vrednosti otpisana. 1/5 od postignute dobiti u iznosu od 58.9 hiljada dinara, a 294.5 hiljada knjiženo je u aktivi bilansa, kao kursna razlika.

Račun gubitka i dobitka daje Dovolinu sliku. Prihodi su za 100 hiljada veći no u 1930. godini, i to zbog porasta prihoda od kamata, dok su oni od provizija opali za skoro 70 hiljada

dinara. Kod rashoda vidimo, da su otpisi sa 82 hiljade skoro

duplirani. Rashodi po kamatama povećani su za 85 hiljada na 630 hiljada. Tantijema upravi je manja od ove godine za 6 hiDada na 32 hiljade, porezi i dažbine smanjene su za 41 hiljadu na 190 hiljada dok su troškovi minimalno porasli, za 19 hiljada ra 264 hiljada. Zbog ovakvog relativno vrlo povolinog rezultata povećana je i čista zarada na 480 hil|ada prema 469 hiljada u 1930. godini.

Od ove dobiti dotirano |e rezervnom Tondu 48 hiljada, upravnom odboru kao fantijema 19 hiljada, nadzornom odboru 10 Biljada, činovnicima 14.4 hiljada, a na raspoloženje skupštiue ostaje 389 hiljada. Od toga je upotreblieno 59 hiljada na otpis gubitka na efektima a 330 hileaada kao 11% dividenda, koliko je Učiteliska zadruga plačala i. pretprošle godine. U 1929. godini iznosila je dividenda 12% a u 1928. godini 10%.

U upravi Učiteljske zadruge a. d. u Beogradu nalaze se sledeća g.g.: Milorad A. Vujanac, pretsednik; Nikola Sretenović, potpretsednik; Pera Živković, upravnik; Borivoje Pavlović,. Julijana Gmizovićeva, Milan V. Popović, Žarko Zečević. Pera Živković, Svetislav Gojković, Vojislav Vuksanović, Pavle Vesović, Petay Ničić i Damjan Hašić. U nadzornom odboru su g.g.: Svet. A. Ivković, pretsednik; Dragomir Djorđević, potpretsednik, Ziv. Radosavljević, Boško Piletić, Rista Trajković, ı Svetozar K. Popović.

ЈУГОСЛАВЕНСКО ФИАТ АУТОМОБИЛНО ПРОМЕТНО Д. Д. — ЗАГРЕБ.

Аутомобилизам се све више шири и у Југославији. Додуше код нас није узео оне димензије које има у неким западним и северним државама, из једноставног разлога, што приходи појединаца код нас не стоје у никаквом односу са приходима у другим, богатијим државама. А на крају крајева, аутомобилизам и његов развој у главноме зависи о имовинском повољном стању градског становништва. Ауто-такси је и код нас постао опште прометно сретство у нашим градовима. Аутобусни промет последних неколико година узео је такве димензије, да већ угрожава и железнички промет на појединим линијама и лако је могучно да се и код нас покуша ограничити конкуренцију аутобуса железницама, како је то случај у многим другим државама. А и теретни аутомобилни промет шири се све више. Готово све веће радње имају своје теретне аутомобиле. Чак и робни промет у околини вароши врши се једним делом теретним аутомобилима. Предност промета теретним аутомобилима лежи нарочито у томе, што отпада довоз од складишта до железничке станице и од станице до складишта купца јер се обавља директно од складишта продавца до онога купца.

Приватни аутомобилни промет још је релативно. нај слабије развијен. Томе много допринашају и други разлози а не само приходи оних слојева који би могли држати аутомобиле. Порези су доста знатни. Не само на аутомобиле него нарочито на бензин. Код нас је, услед високе трошарине, бензин најмање двоструко скупљи него у већини других држава са развијеним аутомобилизмом. Поред тога наше цесте

285

нису баш најподесније за аутомобилизам. Лоше цесте не само што сметају развитку аутомобилизма негб га и поскупљују | јер је потрошња гума знатно већа а потребне су честе и скупе _ поправке. |

Упркос погоршања привредних прилика аутомобилизам код нас стално расте. То најбоље показују аутомобилски сајмови у Загребу и Љубљани. А и број трговачких радња, које се баве трговином аутомобилима и аутомобилским При бором све је већи,

Ми још немамо индустрије гутомобила. Одмах после рата било је основано у Винковцима једно акционарско друштво које би се међ осталим имало бавити и градњом аутомобила. Међутим овај је покушај сасвим пропао и друштво је ликвидирало.

Пре неколико месеци расписан је конкурс за подизање. једне фабрике аутомобила у Југославији. Наиме ономе који ди хтео градити такову фабрику но прописима конкурса, стављене су у изглед извесне концесије. У првом реду одрозарајућа царинска заштита а затим главни удео у државним набавкама особних и теретних аутомобила. Изгледа да је из извесних разлога нашим меродавним факторима више стало до тога да имамо фабрику теретних аутомобнла него пут= личких. Међутим су услови конкурса такви, да Не се тешко наћи рефлектанта' да код нас подигне творницу аутомобила. Била би потребна инвестиција од неколико десетака милиона динара. А то је данас тешко. Не само код нас него и ка страни. Приликом расписа конкурса није се ни мислило на то да би домаћа интересенти могли подићи једну такву творлицу. Помишљало се је и помишља се на велике аутомобилске консерне који би се могли одлучити да у Југославији подигну филијалну творницу. Међутим ни једно велико аутомобилско подузеће нема у Југославији толики пласман својих кола, да би им се исплатило дизати посебнну фабрику. Чак је и питање дали им се исплати подизати и радионице за монтирање.

Неке велике стра... ..орнице аутомобила подржавају код нас властите продајне организације. Друге опет задовољавају се заслупством у главним нашим центрима. Међу стране творнице које код нас имају властиту продајну организацију спада и позната италијанска творница MO У Турину.

југославенско Фиат-аутомобилно прометно д. д: основано је 1922 године. Деоничка главница износила је најпре 400 хиљада динара. Године 1924 следи повишење на' пола милиона а године 1926 на 2 милиона динара.

Централа подузећа била је најпрво у Загребу. Пре неколико је година из порезних разлога == пре изједначења ди= ректних пореза, централа била пренешена у Београд док је у Загребу остала филијала. Међутим како је Загреб центар аутомобилске трговине Југославије, то је прошле године централа поновно пренета у Загреб.

Биланса за 4 последње године пружају следећу слику:

Актива: 1928. 1929. 1930. 1981, у хиљадама динара

Благајна | 123 58 52 11 Дужници 11.230 17.103 12.155 8.332 Инвентар 42 98 81 73 Инвестиције 152 4.127 3.280 633 Роба 3.888: 5.713 6.128 4:130 Ефекти 28 29 29 38 Губитак — — 557 547

Пасива: Главница 2.000. 2.000 2:000 2.000. Повериоци 13219. · 25.623 20184: „11.673 Резерве 75 160 95 95. Добитак 270 37 10 1 Укупна биланса 15,564 27.821 22289. 13110.