Народно благостање — додатак

i 286

Биланса за 1931 годину битно се разликује од биланса ранијих година. Залиха робе од 6.1 милиона концем 1930. пада на 4.1 милиона концем 1931. године. А дужници се смањују од 12.2 милиона концем 1930 на 8.3 милиона концем 1931. године. Погоршање општих привредник прилика деловало је и на трговину аутомобилима. Како је продаја путничких аутомобила, а то је главно поље рада Фиат-а, била слабија, складишта су била мања јер се је од творнице поручио мањи број кола. А и смањење дужника показује да су кондиције продаје постале ригорозније и да се кола више не дају тако лако на отплату, односно кредит.

У вези са смањењем робе и дужника смањени су и по-

вериоци у пасивној страни билансе. И то-од 20.2 милиона на

11.7 милиона динара. име је позиција подузећа знатно ојачана јер нема ништа горе него кад и у периоду депресије повериоци остају на истом нивоу или чак и расту.

· Пословни успеси последних година нису били знатни. Дапаче година 1930 бележи друштво осетљиви губитак који се осећа и на билансу за прошлу годину, будући да је ЊЕ битак био пренет на нову годину.

- Инвестиције, које су концем 1930 године износиле 3.3 _ милиона динара редуциране су у прошлој години на 633 хи. хада динара продајом разних некретнина.

· У управи предузећа налазе се следећа г. г.: Сима Ал· калај, претседник; Адолф Јаковљевић, потпретседник; Инж. · Драго: Сорла“ (Турин); Др. Давид Фурман, Загреб, Адолф Егер; (Беч) и Др. Себастиано Фереро.

= РОЗАКЕМАСКА ЗТЕПТОМСА, РОХАКЕМАС Interesantno је napomenuti, da {e Požarevačka štedionica osnovana jstovremeno sa Narodnom bankom Kraljevine Srbije, dakle pre 47 godina i da je prema tome treba ubrojiti iheđu naše najstarije provincijske novčane zavode. Verna svojoj tradiciji, banka je i u posleratnom inilatornom periodu ostala skroman i mali novčani zavod, onako, kao što su ca zamišljali njezini osnivači. Pre svetskoga rata, iznosila je glavnica 250 predratnih dinara, što bi odgovaralo današnjim 2.5 miliona dinafa, ako uzmemo u obzir valutarne promene. Međutim, vidimo, da glavnica i danas ne iznosi više od jednog miliona, 'za“koliko je bila povišena odmah posle rata, 1922. godine.

"Upravi bančinoj izgleda, nije mnogo stalo do poslovne ekspanzije. Ona |e konzervativna i zadovoljna sa manjim VOlumenom: poslova, ali to samo solidnih, sigurnih i po banku lukrativnih. „.U narednoj tablici uporedili smo glavne bilansne pozicije za poslednje četiri godine, koje u punoj meri potvrđuju malo рте паротепши karakteristiku poslovne politike Požarevačke štedionice. Dobijamo sledeću sliku:

Račun iztavnanja

Aktiva | 1928. 1929. 1930. 1931. У u hiljadama dinara Gotovina 321 246 280 238 Dužnici po menicama 5.432 5.349 5.283 4.689 "Tekući računi 3.374 3.067 2.468 2.214 Zajmovi na zaloge 411 650 529 373 Hartije od vrednosti 540 699 757 514 мерокте този 574 346 634 745 Nameštaj ~ 44 42 38 40 MHazlika državnih papira _— = _ 198 Кагпа акнуа 103 316 146 .48 Ostave, garantije it d 14.893 — 12.732 11.964

Pasiva Сјаутса | 1.000 1.000 1.000 1.000 Fondovi ; 304 340 418 | 477

jUlozi na štednju | 5.578 5.244 5.529. 5:098 Кеезкол! 572 200. _ 200 ı 200, Hipotekarni kredit 153 139 128 113 i ombardni krediti 450 — — Poverioci 2932 370 20%. |O70 Тапнјете — — 18 7 Razna pasiva | 150 26 21 23 Dobit za podelu 11 102 112 12 Obrtni kapital 10.808 „10.716 10.138 9.059 ZŽbir bilansa 25.701 10716 22.870: 21.023

Račun gubitka i dobitka

Rashodi Kamata | 2 — — 109 Troškovi 249 240 2881 | 287 Porezi 93 79 69 22 Amortizacija 5 о 8 Otpisi - 319 218 233 196 Dobit 110 120 144 122 Prihodi | Kamata — 100 5 866. Provizije 633 513 533 391 kazni prihodi 47 45 123 85 Zbir prihoda ili rashoda 680 660 740 1.343

Obrini kapital bančin ostao je poslednje četiri godine skoro nepromenjen: od 1928. godine smanjen je za svega 1.7 miliona na 9.06 miliona, za koliko je banka u toku vremena smanjila svoj poslovni volumen, zbog sve feže privredne depresije. Ovo kretanje ukazuje na veliku obazrivost u ulaženju u poslove, što se uostalom pokazalo kao jedino pravilno. Kod obrtnog kapitala od 9 miliona u 1931. godini, iznose sopstvena stetstva 1.5 miliona odnosno 16%, što odgovara odnosu od 1 ka 6 prema {uđim sretstvima, što je takođe veoma povoljno. lako je glavnica već skoro deset godina ostala nepromenjena na 1 milion dinara, rezervni fondovi povećavaju se stalno ali postepeno, odgovarajući prilikama. Poslednje tri godine porasli su za 175 hiljada na 477 hiljada, tako da dostižu već skoro 50% ca glavnice. Međ tuđim sretstvima najvažnija uloga pripada ulozima na štednju, koji iznose kroz sve godine nešto preko 5 miliona. Banka ima, kako izgleda, jedan stalan krug poslovnih prijatelja, koji se mnogo ne menjaju. Zato i ne može biti govora o kakvoj panici ulagača niti o prekomernom podizanju uloga. Prema 1930. godini smanjeni su za oko 7%, što će biti posledica samo pogoršanih opštih privrednih prilika. MWeeskont ie iskazan već tri godine sa svega 200 hiljada dinara, a kredit kod Državne hiipotekarne banke postepeno se otplaćuje i iznosi svega još 113 hiljada dinara.

Interesantno je napomenuti, da je Požareyačka štedionica smanjila i svoje poverioce po tekućim računima, za 656 hiljada na 1.98 miliona, i to zbog toga, što je reducirala svoje aktivne poslove. Ako bacimo pogled na sastav bančine aktive, primetićemo, da su u 1931. godini sve pozicije, sem one nepokretnosti u izvestno| meri smanjene, dok u ranijim godinama nije bilo značajnijih promena. Menični krediti su reducirani za Onoliko, koliko su smanjeni poverioci, što dokazuje, da |e banka likvidirala izvestan deo starih kredita a novih više nije odobrila, već isplatila svoje poverioce. Tako su ovi krediti spali na 4.7 miliona, oni po tekućim računima na 2.2 miliona, a lombardni na 373 hiljade.

Kod hartija od vrednosti gubitci iznose 263 hiljada, od čega je otpisano kroz račun gubitka 65 hiljada, a 198 hiljada je ostavljeno u aktivi, u naročitom fondu za kursnu razliku državnih hartija od vrednosti, saobrazno ovlašćenju zakona o bilan-

siranju državnih hartija od vrednosti. Time je smanjena njihova

o. RU