Народно благостање — додатак

"ВЛапзпа vrednost od 757 hiljada u 1930. godini na 514 hiliada u 10931. godini. To su gubitci kojima banka nije mogla izbeći. Međutim je Požarevačka štedionica povećala svoje nepokretnosti. Dok je u 1929. godini otuđivala neka imanja, povečala je u toku poslednjih dveju godina vrednost za preko 100% na 745 hiljada, od čega je bilansirana zgrada štedionice :sa 161 hiliada (to pretstavlja verovatno još predratnu vrednost) a razna nepokretna imanja sa 584 hiljada. Nesumniivo je, da se nalaze u OVvOj poziciji vrlo lepe tihe rezerve.

Račun gubitka i dobitka nemožemo uporediti sa ranije „objavljenim, pošto su u onima međusobno obračunate aktivne + pasivne kamate. Bruto prihodi iznose 1.34 miliona. Ipak mo_žemo zabeležiti |edan vrlo interesantan pojav. Dok su u 1930. _godini prihodi od kamata bili za 84 hiljada veći od rashoda, oni su u ovoj godini veći za 157 hiljada, u prvom redu zbog sma-r|enja tuđih sretstava. Ali su u ovoj godini prihodi od provizija mahji no lane, a isto tako i razni prihodi. Kod troškova vidimo, -da su vrlo niski — 23 hiljade dinara mesečno. Amortizacija ne·pokretnosti iznosi kao i ranijih godina | hiljada, a porezi su u ovoj godini smanjeni za 47 hiljada na 22 hiljade.

: Otpisi iznose 196 hiliada, od čega otpada 65 hiljada. na -xanredni oipis na kursnim gubitcima kod hartija od vrednosti a 131. hiliada na otpis sumnjivih potraživanja, koji je u 1930. go· dini bio za 100 hiljada dinara veći. Čista dobit je onolika kao

11920. godine odnosno za 22 hiljade manja od prošlogodišnje, |

a iznosi 122 hiljiade dinara. Podeljena je na sledeći način: 12 Tillada je dato rezervnom Tondu koji time dostiže 490 hiljada, _27 hiljada je dato upravnom i nadzornom odboru na ime divi·Gende, a 82 hiljade je ostavlieno na raspoloženje akcionara. Iz -ove dobiti banka |e mogla da isplati 8% na ime ПРИ а 2 ваде ртепен па пом! гасип. :

U upravi Požarevačke štedionice nalaze se sledeća g.g.: “Slava A. Dević, pretsednik, Stevan Mirković, potpretsednik, Miša Obradović, Rada P. Marković i Živan Karajovanović. U —nadzornom odboru su g.g.: Milan L. Marković, pretsednik; Ni"која D. Selintić i Cedomir 1). Pejić.

__ФОСФАТ“_ДИОНИЧКО ДРУШТВО ЗА ПРОМЕТ И ТРГОВИНУ УМЈЕТНИМ ГНОЈИВИМА — ЗАГРЕБ.

„Фосфат“ се бави, како се то види и из фирме подузећа, искљуљчиво трговином вештачких гнојива а не и њиховом продукцијом. Оно је основано као продајна организаиција наше велике хемијске индустрије за производњу вештачког гнојива. Кад је конкуренција тих творница већ била тако _јака да је онемогућавала сваки пословни успех, дошло је до извесног · картелисања, помоћу нарочите продајне органи„зације. „Фасфат“ је основан 1926. године. Дионичка главница

гизноси 250 хиљада динара. Већа главница, с обзиром на ка- |.

грактер подузећа као заједничка продајна организација неко-лико домаћих творница није ни потребна. Јер ако оно мора тразне продукте да кредитира са друге стране кредитирају и њему творнице чије продукте продаје.

„Фосфат“ је основан од „Данице“, „Загреб—Копривгница, „Зорке“ у Суботици и Творници за хемичке продукте у -Храснику. Према томе обухвата већи део наше индустрије "вештачких гнојива, сем наравно гипса, · Koja и онако игра спе-нијалну улогу.

Пословни резултати нису никад били нарочити. И с обзиром на карактер подузећа као централна продајна оржтанизација, нису ни могли бити. Цене уз које „Фосфат“ препузима продукте од поједине творнице и уз које их предаје "тако су искалкулиране да не може настати већа разлика знего што је довољно за покриће режије. Поред тога склади„шта робе увек су била минимална јер „Фосфат“ повлачи од „поједине творнице само ону количину робе, коју је већ продао. јер он заправо и не подржава властита складишта. Он

.

287

само врши продају и тек онда шаље диспозиције појединим творницама за изравну отпрему. Под позицијом роба у билансу по томе може се сматрати само оне количине вештачког гнојива које су тек закључене и које се налазе на путу од фабрике до купца.

Код „Фосфата“ је концентрирана и пропаганда око "употребе вештачког гнојива. На пропаганду је последњих неколико година издато знатних износа. Нарочито у новинама и часописима које долазе и у руке сељака. -

Тешка криза у којој се налази наша пољопривреда у најновије време знатно је смањила и пропаганду око употребе вештачког гнојива. Цене аграрних продуката тако- су: пале да за већину артикала аграрне продукције, нарочито оних који с= производе у масама, употреба уметних гнојива, па пали ови и још више, у цени никако не конвенира. Та ситуација на тржишту аграрних продуката тешко је погодила нашу велику хемијску индустрију. А по томе и друштво

„Фосфат“. Биланса за 4 посленње године пружа следећу слику: Актива: 1928. 1929. 1930. 1931. i у хиљадама динара Дужници 2.031 2.877 4.971 2.960 Инвентар 44 32 32 28 Роба 87 218 265 87 " Менице 480 1.286 416 5 |Жиро 209 113 26 | ODE — — 3 52 Пасива: ; Главница 250 250 250 250 Повериоци 2.511 4.252 5.453 2.882 Добитак 2: 2 = _Укупна биланса 2.853 4.529 5.716 3.141

Биланса је све до 1930 године показивала сталну тенденцију пораста. Нарочито у главним позицијама, дужници у активи, и повериоци на пасивној страни билансе. То је и разумљиво јер је продаја уметних снојива била у порасту. Знатан део продаје врши се на кредит. Повероци нису никакве обавезе врема новчаним заводима него према појединим фабрикама концерна за од њих преузету робу која се је продавала на кредит. По извршеном инкасу одобрава се протувредност односној фабрици.

Залихе робе пале су нарочито прошле године што је и разумљиво с обзиром на ситуацију. Инвестиција нема никакових што је такође разумљиво с обзиром на карактер подузећа као продајна организација.

Менице које су ранијих година играле извесну улогу. редуциране су на минимум. Сва су потраживања по томе у конто-коренту. А нема ни смисла тражити менице кад се исте не могу есконтирати. | Прошла година свршила. је губитком од 58 хиљада динара. По свој прилици да долази од отписа код дужника што је опет неизбежна последица данашњих привредних прилика.

· У управи „Фосфат"-а д. д. за промет и трговину уметним гнојивима налазе се следећа глг.: Максо Антић, претседник; Золтан пл. Цавост, (Будимпешта) потпретседник; Др. Фрањо Дурћ, Карл Шафер (Карлсбад), Др. Мирослав Даничић и Др. Марцел Ајхерн.

JUGOSLOVENSKA TEKSTILNA ТУСЕМСА ВКАСА . HOLZNER D. D. ZAGREB. _ ___Bilanca Jugoslovenske tekstilne fvornice Braća Holzner d. d. u Zagrebu za poslednje tri godine pruža ovu nešto neobičnu sliku:

„Aktiva 1929. 1930. 1931.: u hiljadama dinara Blagajna 46 —_·Praštedionica 135 =— =