Народно благостање — додатак
ПО DO
17 септембар 1932
će uprava tražiti ovlašćenje da otkaže 61/,% dolarski zajam u iZnosu od 4 mil. dolara iz 1924 godine, i da zaključi novi inostrani zajam. Naime, dolarski zajam se može zaključiti, 1. decembra po kursu od }05%, a pošto je skup društvo želi da ga zameni. Zbog pretstojeće konverzije, zajam se neće emitovati na francuskom tržištu. Union d Electricite pregovara sa jednom švajcarskom bankarskom grupom, pod vodstvom švajcarskog Kreditanštalta o emisiji 41/ %-inog zajma u Švajcarskoj.
— Управа Љубљанске кредитне банке објавила је да Ке од 1 јануара 1933 исплаћивати свим улагачима на KHH-
жице и текуће рачуне најмање полугодишње камате. Улага- |
чима и имаоцима текућих рачуна банка ће исплаћивати на захтев од 1. октобра т.гг. од њихових потраживања аконтацију у износу камата за тромесечје од 30 јуна до 30 септембра. ·
—_- Бечкеречко општинско веће затражило је од банске управе у Новом Саду да отвори филијалу Бановинске штедионице у Вел. Бечкереку.
— Вен се из ранијих извештаја Е!папсе Reconstruction (Согроганоп видело се да је она највећи део својих сретстава ставила банкама на расположење. Тако је од оснивања, у фебруару месецу, до конца јуна ове године подељено укупно 1054.81 мил. долара кредита, од тога је 642.83 мил, отпало на банке, 213.88 на железнице, а остатак у 198.10 мил. на друга предузећа. Иста подела кредита види се сада и из извештја за последњих 10 дана месеца јула. Од укупних 46.11 мил. кредита 32.99 мил. добиле су банке. Али овај извештај је нарочито интересантан због тога, јер по први пут доноси висину појединачних кредита; ту се види, да је дат врло велики број малих. Док је у првој половини године просечна висина кредита износила 180.000 долара, у јулу је просечни износ пао испод 100.000, а има их велики број од 5-10:000 долара. То значи, да су нарочито мале банке помагане. __ Позната белгијска пољопривредна организација Воегеп ђопд понудила је влади кредит у износу од 600 мил. франака, али под условом, да влада спроведе ново контингентирање увоза пољопривредних производа. Као што видимо у Европи има још сељачких банака, које могу да кредитирају државама милионе.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Данска влада овластила је министра финансија да емитује 5%-тне благајничке записе у износу од 60 мил. данских круна, који ће се употребити за исплату зајма из 1917 године.
— Професор Рист израдио је сада други извештај 0 стању румунских финансија, у коме се третира специјално питање непосредних и посредних пореза, и питање реорганизације царина. Овај извештај почиње са констатацијом, да је први владин задатак, да прилагоди државне расходе смањеној платежној моћи пореских обвезника. Од реорганизације читавог пореског апарата Рист очекује побољшање пореских прихода, јер, данас, читаве категорије пореских обвезника уопште не плаћају порез. Даље, Рист сматра, да су порези на средњи приход за: аграрну земљу превисоки и препоручује снижење. Управа посредних пореза, такса и пореза на наследство је рђаво организована и нема довољно стручно образованог чиновништва. На крају се тражи реорганизација монопола на алкохол.
— Енглеска је исплатила у Паризу зајам у износу од 2 и по милијарде франака, који је преузела 10. септембра 1931 године. |
— Кинеска влада је обавестила француску и америчку владу, да не може вршити доспела инострана плаћања, пошто Је: Јапан запосео у Манџурији Управу царина, и тиме јој одузео врло важно врело прихода.
о АЕ а а Страна 601
— Румунска влада поднела је парламенту два 34конска предлога о реорганизацији пореза. У првом се пред|виђа да ће сваки грађанин, који није платио. порез за две | године бити кажњен новчано или затвором, а сем тога изгубиће грађанска права за извесно време, а у другом снижење пољопривредног пореза за једну четвртину од сто, пореза на земљу за 10 од сто и укидање пореза на обрт за све ситне трговце и занатлије.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Измеђ Совјетске Русије и Мађарске склопљен је уговор о компензацији руских железних производе за мабарске свиње.
— Швајцарска и Мађарска су се споразумеле, да Швајцарска на место предвиђених 7000 вагона пшенице купи сада 2.500 вагона јечма и 1.500 вагона кукуруза.
— У Бечу је ових дана одржана друга конференција претставника држава чланица картела дрвета (заступљено је било 5 држава, Летонија се извинила за изостанак). Расправљало се о предлогу централе који су израдили чехословачки делегати. Статут је примљен и приступило се образовању Сталног међународног комитета, за чијег је претседника изабран Пољак г. Островски, а потпредседнике гг. Колоредо-Мансфелд (Аустрија) и проф. Драчеа (Руму“ нија). Задатак комитета је: склапање уговора о увозу и извозу, уговора о ценама и о уклањању конкуренције, проучавање привредне ситуације дрвне индустрије, истраживање коњунктуре, састављање статистика, подржавање веза између појединих земаља чланица и израђивање узанса за трговину дрветом. |
—- 15. тек. месеца потписан је у Атини трговински уговор између нас и Грчке.
— Немачка је 6. тек. мес. отказала трговински уговор с нашом државом, који истиче 5 марта 1933. Она се у исто време изјавила спремном да се поведу преговори за закључење новог уговора, који би ступио на снагу по истеку овог.
— Reemtsma-koncetn je kao što smo nedavno javili sklopio privatni kliring sa Bugarskom za izvoz duvana u iznosu od 265 mil. leva. Sada je koncern zaključio slične ugovore sa Grčkom u iznosu od 135 miliona drahmi i Turskom u iznosu
od 4 mil. maraka.
— Измеђ Немачке и Аустрије закључен је почетком септембра приватни клиринг за извоз аустриског воћа у Немачку.
ИНДУСТРИЈА
— Пољска влада израдила је законски пројекат о стварању присилног картела у индустрији пива. Контингенти ће се одредити на основу просечне потрошње у 1929 и 1931 год. Основаће се посебна контролна комисија, која ће утврбивати услове плаћања и лиферовања.
— У вези са штрајком радника ткаонице и мотаоне у фабрици Дуга Реса против увођења американског система у радионици, управа Дуге Ресе отказала је већем броју радника.
— Наше фабркке мастила уложиле су протест код Министра трговине и индустрије против дозволе једној маџарској и једној аустријској фирми за изградњу фабрика мастила у нашој држави.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Према извештају Дунавске бановине штета (од на пшеници у последњој жетви у Дунавској банов! носи 390,210.805— динара.
|