Народно благостање — додатак

ан

~ bilansu. Razlika dolazi i od povećanja zaliha. Na prvi ро-

gled izgleda neobjašnivo da se pri razređivanju robe povećavaju zalihe. Haos je u ovome: Stanje snabdevanja robom 'kod radnje kao što je Ta-Ta ne vidi se nikad iz računa robe na kraju godine, iz razloga što ona, po principu štednje, drži relativno manji lager, ali za to održava veliki obim porudžbine. Takva politika u današn:e doba nosi rizik: mogao bi po koji liferant da iskoči iz obaveze — a izgovara za to ima uvek dosta. Zbog toga je nabavno odeljenje Ta-Te moralo da okrene politiku snabdevanja: preneti težište sa narudžbina na povećanie lagera. Ima danas dosta izgovora za liferanta da ne liferuju, ali ima još više mogućih uzroka da se omete snabdevanje i pri na. bolioi volji liferanta.

S ovim u neposrednoj vezi je najveći račun u pasivi: onaj poverilaca. On se za pet godina skoro udvostručio krećući se isto kao i račun robe: prve tri godine između 450 do 5. miliona dinara, 1939 god. 8,3 miliona, a 1940 na 10,7. Poverioci su ovde, kao kod svake trgovačke radne, dve vrste: dobavljači i bankz. Sudeći prema računu ranijih godina cenimo da obe grupe poverilaca učestvuju sa DO 50%.

Ukupni obrtni kapital iznosi okruglo 18 miliona din. Posle poverilaca dolazi glavnica sa 6 miliona, a sa rezervom 7,1 milion. Prema dugu od 10,8 miliona na:azi se roba od skoro 14 miliona dinara. Ali ne samo da je pozicija rcbe vrlo aktivna — naročito danas — Već je celokupna aktiva vrio likvidna. Sem inventara i investicija — zajedno 2,7 miliona din. na 7,5 miliona sopstvenih sredstava, ostalo :e: roba, blagajna i dužnici. U poslednjo: stavci nalaze se predujmovi liferantima — takođe kratkoročni.

Kad se ispituje likviditet Ta-Te, onda se mora imati u vidu da kod njega stare robe, koja sa ne može da proda, (Ladenhita) uopšte nema, to је isključeno po načelima po ko:ima se vodi ovakva radnja. U пјој пета геопа za robu izbačena iz inventara. A kad se to zna onda se tek može da ceni likviditet, ovakve jedne trgovačke radnje. Za nzkoliko meseci sav se kapital, sopstveni i tuđ, može da unovči.

Obrtni kapital je povećan za 2 mil. din. to se ne vidi na prvi pogled iz računa izravnan:a jer je ove godine doĐitak uklonjen iz pasive, što ranijih godina nije bio slučaj.

Struktura aktive je znatno poboljšana smanjenjem pozici:e dužnici, a povećanjem one roba. Inventar i пуепзи се зе snažno otpisuju.

I ovoga puta da istaknemo da su završni računi Ta-Te vrlo pregledni i prosti jer su kod trgovačke гадпје уго prosti inventar i prihodi i izdaci. Da vidimo kako se kretao račun gubitaka i dobitaka u 1940. Toga radi da АЕ ПА i donju tablicu.

Račun gubitka i dobitka

Gubitak 1936 1937 1938 1939 1940 u hil:adama dinara Lični izdaci 3.562 5.304 6.103 6777 9.254 Porez, takse, dažbine 772 2.662 2.724 3.208 4892 Kamata 511 207 22 127 332 Opšti rez. troškovi 3.239 4.18/ 4.190 4.116 4.204 'Otpisi 606 620 631 668 678 Prenos gubitka —— 845 == == = Čist dobitak —— 97 1745 1.874 1.942 Dotacije rez. fondu | — — — 204 213 Dobitak Bruto prihod 7.485, 13:992 15319 16.981 21.495

'Cubitak 845 = EK M

37

Prenos dobiti о — 96 70 24 Zbir računa gubitka i dobitka 8:691 " 18:922' 18012 7 17051. 21.519

Bruto-prihod je skakao iz godine u godinu da završi u 1940 вод. за 21.495 miliona dinara. Da isti u ovoi godini mora biti znatno veći, da:o se predvideti. Bruto-prihod je u trgovačkoj radnji funkcija cena i obrta. Da su cene skočile, to se zna i da je ta činjenica morala dovesti do povećan/a bruto prihoda pri nepromenjenom volumenu posla po sebi sa razume. Ali u bruto-prihodu ne dolazi do izraza samo čisto poskup:.jenje robe već i povećanje cena usled povišnja raznih fiskalnih i obrtnih izdataka, kao trošarine, carine, podvoz itd. Toga “e bilo i u prošloj godini u velikoj meri.

I kod izdataka imamo povećanje na celoj liniji. Lični izdaci na pr. morali su se znatno povećati zbog povećanja plata i dodatka na skupoću. Prema našim informacijama taj višak iznosi skoro Jedan milion dinara. Kođ poreza povećanje iznosi 1.6 miliona dinara. Ni tome ne treba komentara. Opšti režiski troškovi su ostali nepromen:eni. Dotacija rezervnom fondu je nešto veća nego u prethodnoj godini. Otpisi su isti, a kamati veći us:ed povećanja po ici.e poverioca.

Čist dobitak iznosi 1.918 mi:iona dinara, a sa prenosom iz prošle godin, 1949. Od «бога је određeno za dividendu Din. 1.920, a 22.767 preneseno je na iduću godinu.

Читајте неше Анализе боиланса

DOMAĆA BANKA A. D. — BEOGRAD

Domaća banka a. d. — Beograd

Domaća banka bavi se finansiran:em električne industrije, i to one koja spada u interesnu sferu švedskog kapitala. Pre petnaest godina, kada ji elektrifikacija u našoj zemlji bila u punom jeku, Šveđani su zainteresovani Za taj DOSaO. A. B. Elektro-Invest, koji nije samo na:;veća švedsko, nego i jedno od na:većih svetskih preduzeća električne industrije, sagradio je nekoliko e:ektričnih centrala kod nas. Njihovo finansijsko poslovanje i njihove bankarske poslove obavlja Domaća banka.

Banka je i u prošloj godini radila sasvim normalno i sa zadovoljavajućim rezultatom. Kao i u nekoliko ranijih godina njeno poslovanje ug:avnom se ograničilo na finansiranje njenih koncernih industrijskih preduzeća, pošto se u sadašn'im prilikama nerado ulazi u nove angažmane. Međutim, treba podvući da se je Domaća banka i u 1940 godini bavila izvozom zemaljskih proizvoda u neklirinške zemlje. Taj izvoz iznosio že 48 mil. din. prema 14. mil. u prethodnoj i oko 6

mil. din. u 1938 godini. Gotovo ceo taj izvoz otišao je u Švedsku. lako taj posao za Banku nije bio naročito unosan,