Народно благостање — додатак

П Мил“ ТВОРНИЦА КУВЕРАТА И КОНФЕКЦИЈА ! · ПАПИРА Д.Д. У ЗАГРЕБУ

_ „Липа Мил“ бави се првенствено конфекцијом папиа. за писање, и то већином бољих и најбољих врста. Кон-фекција папира ужива приличну царинску заштиту, тако да „многе ствари које смо раније увозили из иностранства даовас. израђујемо у земљи. После рата добили смо знатан број _ предузећа која се баве том индустријом. „Липа Мил“ је у том погледу, сигурно, водеће предузеће. Не само да је то ваша највећа фабрика те врсте, него је и технички тако „опремљена да може израђивати своје продукте “у истом ква__литету и: истој опреми као и најбоље стране фабрике. Друштво је основано 1929 године уз учешће поч. г. - Матије Фрајнда, главног претставника Загребачке творни=це папира, затим Прве хрватске штедионице и Књижаре и папирнице. Кугли. Главница износи 15 милиона динара, а у фабрици ради преко 150 радника. Фабрика се константно проширује, а пословни резултати су повољни. Уосталом, __„Липа Мил“ ужива већ толико признање код конзумената, "да јој је развитак осигуран. С друге стране перспективе су "јој и због тога врло повољне, што је у уској вези са једном од наших водећих фабрика папира и с једном од аајвећих -папирница у Југославији. Према томе обезбеђена јој је како - набавка сировина, тако и продаја израђене робе. Биланси за неколико година, које износимо у доњој

- таблици, приказују повољни развитак и солидну подлогу

етредузећа:

Актива 1930 1931 1934

у хиљадама динара

Зграде 262 262 262 Стројеви 1.214 1.467 1.585 Фабрички намештај 91 196 157 Канцел. намештај 53 53 63 Новоградња 14 13 11 Благајна и Пошт. шт. 174 305 899 Ефекти 17 17 15 Дужници 1.267 1.885 1.660 Роба 1.214 2.035 2.132 " Насива Главница 1.500 1.500 1.500 Рез. фонд = — 26 Фонд амортизације 1317 1.417 1.582 Банке = ' — 260 Повериоци 1.387 3.206 3.856 Добитак 104 112 160 Збир биланса 4.309 6.235 7.384

Посматрајући пораст збира биланса са 4,31 милиона "у 1930 на 7,38 милиона у 1934 могло би се рећи да при"вредна депресија није имала никаквог дејства на пословање предузећа, С обзиром на доминантни положај фабрике у конфекцији бољих врста папира друго се није могло ни - очекивати,

Исказана вредност стројева је порасла. То значи да «се фабрика технички и даље дотерује. Целокупне инвести"пије износе 2 милиона 78 хиљада динара. Ако се од те суме одузме износ фонда амортизације, види се да су све инвестиције покривене једном трећином сопствених средстава, док је са друте две трећине покривен добар део циркулационе имовине.

Концем 1934 готовина је била са близу 900 хиљада _дивара необично велика. Првих дана јануара вероватно је доспевао рок за исплату једног дела набављеног материјала односно сировина. Иначе, целокупна туђа средства изно»=вила су 4,116.000' хиљада динара, од чега је отпадало -260 хиљада динара на банке," а остатак на добављаче.

N

Дужници су исказани са 1,66 "милиона, а роба са 2,73 ми-

лиона. У односу на 1931 дужници су смањени за 200 хиљада динара. То је, разуме се, у вези са, привредном депресијом. Управа предузећа је опрезнија приликом одобравања кредита, а није приморана да израђену робу пласира уз дугорочне кредите. Пораст залиха робе је изазван проширењем производње. |

'Чисти добитак износио је у 1934 години 160 хиљада динара. То значи да укамаћење главнице прелази 10%. Таквим се резултатом може похвалити само врло мален poi наших Полу о.

JUGOSLOVENSKA TEKSTILNA TVORNICA BRAĆA HOLCNER ĐD. D., ZAGREB

Poznata je činjenica, da {e u našoi tekstilnoj industriji u znatnoj meri zastupan i čehoslovački kapital. Sopstvenici nekih čehoslovačkih fabrika demontirali su odnosna postrojenja i sasvim su se preselili u našu državu, i tu su osnovali nova preduzeća, jer su zbog naš:h carina postojali izgledi za povoljan prosperitet. Neki drugi čehoslovački industrijalci odlučili su da u Jugoslaviji osnuju samo svoje afilirane fabrike, dok su im glavne tvornice i dalje ostale u Čehoslovačkoj. Oni su na taj način hteli da očuvaju svoje ranije tržište, koje bi inače zbog naših carina mogli izgubiti. Takvih atiliranih fabrika ima više vrsta: ili su sasvim u rukama stranih preduzeća, ili se fabrike vode u saradnji sa domaćim kapitalom. Ovo poslednje је slučaj i kod Jugoslovenske tekstilne tvornice Braća Holcner d. d.

Ona ie osnovana 1928 godine od strane poznate čehoslovačke tekstilne fabrike Braća Holcner iz Hronova uz sudelovanje Prve hrvatske štedionice ı izvesnih drugih domaćih kapitalista. Preduzeće izrađuje neke specijalne tekstilne proizvode, koje smo ranije mnogo uvozili, kao na primer gradl za maddrace, platno za jedra, kordineli, gradl za rolete, žakard-madrace, platno za odela i slične proizvode. Fabrika se postepeno proširuje i danas u nioj radi blizu 100 radnika.

Bilansi za nekoliko poslednjih godina pružaju sledeću

sliku: Račun izravnanja Aktiva 1932 1933 · 1934 | u hiljadama dinara

Blagajna 250 167 106 Dužnici 1.761 1.459 1.593 Roba 2.180 3.953 2.119 Nepokretnosti 2.539 2.481 2.829 Mašine 2.323 2.225 1.997 Razna aktiva 187 167 268 Gubitak 147 | |

Pasiva Glavnica 600 600 1.000 Poverioci 8.780 9.819 8:390 Prenos dobitka — — 33 Dobitak tek. godine — 33 154 Zbir bilansa 9.380 10.452 9.577

Zbir bilansa u 1934 iznosi 9,57 miliona. To znači da je za 800 hiliada manji nego prethodne godine, ali za 200 veći nego 1932. Smatramo da bi bilo pogrešno, kad bi se na Osnovu smanjenja zbira bilansa u 1934 godini doneo zaključak, da je preduzeće počelo u istoj meri da smanjuje svoju aktivnost. Mnogo je verovatnije, da je nešto veći porast zbira bilansa u 1933 godini samo slučajan, |er su se u toj godini kretale normalno sve pozicije bilansa, izuzevši robu i poverioce. Roba je, na primer, u toj godini porasla sa 2,18 na 3,95 miliona, a poverioci sa 8,78 na 9,82 miliona dinara. To je verovatno zbog