Народно благостање — додатак

toga, Što Su preduzeću, slučajno, upravo pred konac godine, Stioddi veće količine sirovina 0 Društvena olavnica je povećana sa 600 hiljada na 1 milion dinara. S obzirom na to što poverioci iznose 8,30 miliona dinara, odnos između sopstvenih i tuđih sredstava je još uvek nešto nepovoljan, ali se može pravdati time šio je znatan deo

tuđih sretstava primljen na duži rok. Preduzeće namerava, S

druge strane, da pristupi novom povećanju glavnice, ali mu primljeni. dugoročni krediti pružaju mogućnost da pričeka i izabere najzgodniji momenat. 1

Izgleda da u prošloj godini nisu nabavliene nove mašine, jer je: dotična pozicija u aktivi smanjena sa 2,22 na 1,99 miliona. To odgovara amortiziciji. Međutim, kod nepokretnosti imamo povećanje sa 2,48 na 283 miliona dinara. Kao što 5е 17 ovoga može zaključiti, fabrika se sistematski priprema za proširenje posla.. Danas, ona i po svojoj spoljašnosti daje sliku preduzeća većih dimenzija: ima novu salu za mašine, izgradila "је veliki zidani dimnjak itd. 8 | Do 1033 dužnici su postepeno opadali, sa 2,22 miliona u 1929 na 1,64 miliona u 1933 godini. U 1934 godini porasli su opet za 140 hiljada — na 1,6 miliona dinara. Ne verujemo da je preduzeće postalo manie oprezno prilikom odobravanja kredita. Porast dužnika biće pre znak da je i poslovanje poraslo. Kao dokaz za to moglo bi da posluži i kretanie dobiti. Do 1933 preduzeće se još nalazilo u fazi organizovanja, pa su se mogli izkazati samo neznatni dobici. 1932 godina završena je čak sa gubitkom od 147 hiliada dinara. Međutim, u 1933 bilo je moguće da se tai gubitak likvidira i da se čak iskaže dobitak od 33 hiljade dinara. Poslednja 1934 godina završena |e takođe sa dobitkom, koji iznosi 154 hiljade dinara. To znači da je ukamaćenje glavnice u 1934 godini iznelo 15%. To je za današnje prilike vrlo lep uspeh, čak i za tekstilnu industriju.

U upravi Jugoslovenske tekstilne tvornice Braća Holcner d. d., Zagreb, nalaze se sledeća gospoda: Paul Holcner, pretsednik i gen. direktor, Dr. Mirko Taler, Tuna Perković, Oto Holcner, Rudi Holcner i Marko Bauer. :

ЗАДРУЖНА HITEJMOHHIA KYREBJACHMKA H SEMJ5SOПОСЈЕДНИКА С. 0. Ј. У ЗАГРЕБУ

Криза банкарства, у првом реду новчаних установа акционарског типа, као и неповерење према банкама даје нове могућности развитка задружним новчаним установама. Поготово ако се те установе базирају на уском кругу људи који су иначе повезани.

У току последње две или три године у неким крајевима државе основан је знатан број кредитних задруга сл неким нарочитим циљем. Оснивају се у првом реду занатске

задруге. Данас је број таквих задруга већ толики да се по-.

мишља и на осчивање нарочитог Савеза за занатске задруге, који би вршио и функцију новчане централе задруга тог типа.

Да задругарство на пољу кредита и штедње само ако је добро вођено — има још увек све услове за опста-

нак и за јачи развитак показује нам и пословање дотичних.·

задруга. Док улошци код новчаних завода акционарског типа још увек опадају или стагнирају, код многих кредитвих задруга примећује се знатан пораст.

Загребачки кућевласници, организовани · ради лакше одбране својих интереса још из времена закона о становима, основали су пре неколико година и нарочиту задругу за штедњу и кредит. Првих година пословање- се развијало у чедним границама. Иптензивније пословање почиње тек од тренутка кад је избила отворена новчана криза.

У Загребу има знатан број кућевласника који немају терета на својим некретнинама и који према томе могу не-

што и да уштеде. Многи између њих не пласирају · вине- |

своје уштеде у толикој мери код великих новчаних завода,

_као што је то раније био случај. Пословање државних нов"чаних завода, нарочито у погледу штедње, није у западним“

крајевима тако познато и развијено, као што је то слузају другим крајевима државе. Према томе они још увек не долазе толико у обзир за пласман уложака упркос државној“ гаранцији. Значај који у Београду има Државна хипотекарна банка могао би се у многом погледу упоредити "са значајем који је у Загребу имала Градска штедионица. Нажалост, није се спречило да Градска штедионица не затражи“ заштиту. Иако она опет исплаћује старе улошке, ипак се

„још: увек примећује извесна резервисаност. Да није било за-

штите, пораст уложака код Градске штедионице ишао би“ данас у стотине и стотине милиона динара. О је данас опет знатан, али би __ да није било заштите — био још далеко већи. |. 5

једна од најагилнијих штедионица која је у току последње 3—4 године показала знатан напредак је Задружна“ штедионица кућевласника и земљопоседника у Загребу. Њен“ биланс за последње 4 године овако изгледа:

Актива 1931 1932 1933 1934 | у хиљадама динара

Благајна | 75 20 8 Менице i 1208 2.870 4.193 6420 Дужници 131 301 804. · 1.156 Инвентар 4 А | 17 32 | Пасива

Удели 188 270 371 570 Улошци 663 1.841 3.118 4.928 Штедно коло 4059 759 1.047 1460“

Веровници 58 184 286 347 Резерва | 15 19 34 48" Добитак - 29 37 104 190 Збир биланса 1.419 3.105 5.022 1.618 ·

Удели су у сталном порасту. Значи да приступају нови чланови односно да чланство уписује нове уделе. Они су за 3 године утростручени.

Расту, и то знатно, и улошци, Они у штедном колу. порасли су за 4 године од 406 хиљада динара на 1 милион 460 хиљада или за милион динара. Улашци на књижице порасли су од 663 хиљаде концем 1931 на скеро 5 милиона динара концем 1934. Као што се види пораст је знатан, и ретки су новчани заводи који могу указати на тако знатан пораст уложака. Нарочито с обзиром на нередовне економске прилике, поготово у новчарству. Поверење у 30000 вођење задруге је знатно и, као што видимо, није поколебано.

Највећи део расположивих средстава је пласиран у менице. То су обично краткорочне менице са најмање три“ потписа. Тешко се може догодити, с обзиром на повдљне економске прилике потписника тих меница, да се на оваквим пословима претрпи иоле већи губитак. Поготово, кад са“ ту ради само о мањим свотама.

Чисти добитак је у сталном порасту. 1934 године износио је 176 хиљ. динара, а са преносом 190 хаљада. С о6бзиром на задружне уделе то би значило да укамаћење износи око 30%. -

Код преуређења нашег новчарства, односно код #3градње наше «ове кредитне организације, мораћемо посветити нарочиту пажњу и кредитним задругама, јер су и опе“ позване да'према својој могућности: попуне један део велике празнине, која је створена банкарском кризом.