Народно благостање — додатак

ima sve uslove da postane najrentabilnija od svih društvenih linila, naročito u doba turističke sezone.

Pored redovnog saobraćaja „Aeroput” je vršio i letove sa aero-taksijem i propagandne letove (vazdušna krštenja). I tu je prema 1934 postignut znatan napredak. U 1935 prevezeno je pri vazdušnim krštenjima 1700 putnika za 42,5 hiljada dinara, a trajanje ovih letova bilo je 90 časova. Putovanja aerotaksijem dala su prihod od 35 hiljada dinara. Za ostale neredovne letove naplaćene su 173 hiljade, tako da su u 1935 ukupni prihodi od neredovnih letova iznosili 250 hiljada prema 127 hiljada dinara u 1934 godini.

Svoj program u 1935 godini „Aeroput” je izvršio sa 3 aviona Spartan trimotora i 5 aviona Potez. Poslednjih dana društveni leteći park je obogaćen još jednim avionom, koji je projektovao šef tehničkog otseka „Aeroputa” g. inž, Mitfrović i koji je u potpunosti sagrađen u društvenim radionicama u Zemunu. Pored ostalih korisnih novina, taj aparat ima i kabinu koja se u slučaiu potrebe odvaja i pomoću velikog padobrana spušta sa svima putnicima na zemlju. Na kraju osme godine rada rashodovana su 2 najstarija društvena aeroplana „Potez”, od kojih je jedan u isto vreme i prvi jugoslovenski Civilno-saobraćaini aeroplan. On će biti predan na čuvanje narodnom muzeju.

U programu rada za 1936 godinu, zbog nedovoline subvencije, nije se moglo predvideti povećanje intenzivnosti letova. Od ukupno 818 hiliada km, koliko će prema rasporedu za ovu godinu preleteti svi aeroplani u redovnom saobraćaju na našoi feritoriji, na „Aeroput” dolazi 280 hilxeada km, a na strane aeroplane 537 hiljada kra. Krajnje je vreme da se domaćoj avijaciji omogući saradnia na ravnoj nozi sa avijacijom inostranih kompanija.

Što se tiče finansijske strane „Aeropufa”, koja nas ovde i najviše interesuje, dobijamo najlepše objašnjenje analizom sledeće tablice, u kojoj se nalaze najvažnije bilansne pozicije za poslednje 4 godine:

Račun ггтаупапја

Aktiva 1932 1933 1934 1935 u hiljadama dinara Blagajina 117 123 730 | 96 Novč. zavodi 4.656 4.818 4.714 794 TDužnici 2.156 1.101 2.169. 6.445 Hartiie od vrednosti 761 856 996 1.061 Avioni 1.894 1.627 1.934 2.241 Motori 2.041 1.984 1.606 1.666 Automobili 182 301 307 220 Alat i materijal 1.128 1.305 1.258 1.150 Instrumenfi == = — 263 Мерокте ови — == — 59 Pasiva Glavnica 9.000 9.000 9.000 9.000 Rezervni fond 807 902 1.132 1.307 Fond za osiguranje 1.956 1.603 2.189 2.687 Fond za dividendu 270 360 90 103 Fond kursne razlike 69 135 274 338 Fond usavr. let. mat. = S _ 183 Polagači ostava i kaucija 43 269 814 412 Dobit 790 1177 373 367 Zbir bilansa 13.306 12.387 13:872 | [4408 | Račan gubitka : dobitka Rashodi Koštanje eksploatacije 4.511 4255 | 4610 5030 1.180 1.264 1,314 1.167

Administrativni troškovi

1.279 1.962

Amortizacija 1.798 2.306

Dobit 908 130 466 611 Prihodi

Bruto prihodi 7.878 7.611. 8.189 9.233

Da se zadržimo kod pasive. »Aeroput« uopšte nema fuđih sredstava. Čitava se pasiva sastoji od glavnice, fondova i čiste dobiti. Sopstvena sredstva, bez polagača ostava i kaucija i bez dobiti koja je stavljena na raspoloženje zboru akcionara, iznose 13,63 miliona prema 12,68 miliona dinara u 1934 godini. Pošto je glavnica ostala nepromenjena sa 9 miliona, znači da su porasli fondovi za 944 hiljade dinara. Krajem 1935 oni iznose 4,63 miliona. Time su dostigli 51,44% glavnice. To znači dalje, da društvo stoji na neobično zdravoj osnovi, uprkos svim teškoćaMa i nedovoljnom obimu rada u toku poslednjih godina. Najveći fond je onai za osiguranje, koji je iskazan sa 2,68 miliona dinara. Društvo je ukinulo osiguranje svojih pokretnosti i obrazovalo je naročiti fond. S obzirom na veliku sigurnost vazdušnog saobraćaja, „Aeroputu” se zaista ne rentira plaćanje visokih premija osiguranja.

Neobično je interesanina i struktura aktive. Društveni inventar, čija je kupovna vrednost bila 27,76 miliona, otpisima je sveden na 5,6 miliona. Za društvo taj inventar pretstavlja sigurno znatno veću vrednost od one koja je u bilansu iskazana, jer se on sastoji iz 10 aeroplana, 30 motora, 13 automobila, instalacija i nameštaja, biblioteka, radionica, теzervnih delova i alata. Moglo bi se primetiti da su otpisi suviše veliki. Međutim, to ie sve imovina koju freba brzo amortizovati, a u ovom specijalnom slučaju je potrebna i opravdana najveća predostrožnost. Kod društva fipa „Aeroputa” treba voditi sasvim drugu politiku otpisivanja nego kod drugih preduzeća, zbog rizika havarije i potrebe da se —- u cilju sigurnosti saobraćaja — stari leteći materijal što pre zameni novim.

Prema prethodnoi godini u 1035 znatno su smanjena potraživanja društva od novčanih zavoda, sa 4,71 na (0,79 miliona. To je zbog toga što je povećana pozicija dužnika sa 2,16

na 6,44 miliona dinara. Kako „Aeroput” prema svojoj speci-

jainoj prirodi rada ne može imati dužnika, ova pozicija sicurno pretstavlja dug države za neisplaćenu subvenciju i neobračunata potraživanja od inostranih vazduhoplovnih društava sa kojima „Aeropu?” sarađuje. Gotovina u blagajni i kod novčanih zavoda pretstavlja rezervu za kupovinu i plaćanje aviona i drugog materijala i za finansiranje redovne saobraćajne službe.

Račun gubitka i dobitka pokazuje zbir od 9,23 miliona prema 8,18 miliona u prethodnoj godini. Neobično povoljan znak za upravu „Aeroputa” pruža pozicija „administrativni troškovi”, koja je uprkos povećanom poslu smanjena za 150 hiljada dinara, sa 1,31 na 1,16 miliona. Tome na suprot viШто da je koštanje eksploatacije poraslo za oko pola miliona, sa 4,61 na 5,13 miliona dinara. Povećana je i amortizacija, takođe za pola miliona, sa 1,8 na 2,3 miliona dinara. Čisti dobitak od 611 hiljada dinara ovako je podeljen: rezervnom fondu 61 hiliada, fondu. za usavršavanje letećeg materijala 183 hiljade, na ime 4% dividende 360 hiljada, a ostatak od 6,7 hiliada prenosi se u prihode za 1936 godinu.

Kroz ceo bilans oseća se rigorozna štednja, sprovođenje racionalizacije i finansijsko jačanje društva. Štednja se pokazuje i u tome da se uprava i ove godine odrekla tantijeme u korist dotacije fondova.

U upravi „Aeroputa” za 1935. godinu bila su g. g.: d-r Dragoliub Đ. Novaković, pretsednik; Rudolf Pilc, Damnjan Vlajić, Miodrag S. Paunović, Svetislav N. Stajević, Lazar Sladeković, Tadija Sondermajer, Milorad Jefremović, Vojislav Lj. Pavlović, Miodrag Obrenović i d-r Ivan Ribar, članovi. U nadzornom odboru gospoda: Svetislav Jelić, Antonije Antić, Solomon Koen, Stanojlo Veličković i Radoslav Bašić. 'Generalni direktor je g. Tadija Sondermaier. i