Народно благостање — додатак

104

1988 1934 1935

Glavnica po čl. 70/2 zakona 67 67 67 Glavnica po čl. 70/3 zakona 73.991 75.112 76.400 Glavnica po čl. 70/4 zakona 45.993 53.947 56.905

Ukupna glavnica: 120.051 129.126 133.372. Članski udeli zadrugara ~ 597 · :689 758 Razni fondovi НЕ: 1419 1.503 2.150

131.918 136.278

Među fondovima je najveći penzioni fond osoblja Saveza koji je bio 1,43 miliona prema 1,03 krajem 1934. Svi ostali fondovi Saveza iznose 724 hiliade dinara.

Ukupna sopstvena sredstva: 121.767

Razni poverioci su porasli sa 925 hiljada u 1934 na

5,27. miliona. u 1935 god. Glavni poverilac je Poštanska štedionica (3,72 miliona), od koje su povučeni razni sezonski krediti po 7% zaimu od 4 miliona; zatim dolazi Državna fabrika šećera za isporučeni šećer zadrugama (419 hilj.); ostatak otpada na razne liferante Saveza i njegovih zadruga.

U aktivi vidimo najpre neznatno smanjenje blagajne, sa 102 na 71 hiliadu. Potraživanje Saveza kod novčanih zavoda iznosi 848 hiliada u 1935 prema 9,66 miliona u 1934 godini. Potraživanja kod zadruga povećala su se sa 77,0 miliona u 1934 na 89,7 miliona u 1935. Ovo je izazvano osnivanjem novih zadruga i povećanjem kredita starim zadrugama, s obzirom na porast njihovih članova i povećanje poslova. Od potraživania kod zadruga otpada 59,57 miliona na nabavljačke (u 1934 godini 48,95 miliona), 27,18 miliona na kreditne (95,0. miliona u 1934), 2,96 miliona na stanbene i 31 hiljada na proizvođačke zadruge.

Razni dužnici su pali sa 12,78 miliona u 19834 па 12,24 miliona dinara u 1935. Hartije od vrednosti iznose 4,46 mil. prema 8,94 miliona u prethodnoj godini. Porast je izazvan prvenstveno dobitkom na kursnoj razlici. Najveću vrednost pretstavljaju akcije Privilegovane agrarne banke (1,35 miliona), zatim 7% Stabilizacioni zajam. (1,13 miliona), Ratna šteta (1,07 miliona) i naizad 7%. Investicioni zaiam (907 hiliada) i akcije Prizada (10 hiljada).

Zaliha robe povećala se sa 2,46 miliona u 1934 na 5,45 miliona u 1935 god. Najveći deo robe sačinjava žito i brašno u Savezovim mlinovima (4,84 miliona), a samo 6I1 hiljada dinara otpada na kolonijalnu i drugu robu u magazinima.

Nepokretnosti su, uprkos otpisima, povećane za 2,5 miliona, sa 31,97 na 34,48 miliona dinara. Vrednost nepokretnosti je stvarno povećana za 83,19 miliona, i to najviše za građenje doma u Sarajevu (3,15 miliona). Otpis nepokretnosti iznosi 682 hiljade. Savez ima dve palate u Beogradu (u Poenkareovoi i Dečanskoi ulici) u ukupnoj vrednosti od 22 miliona, po jednu u Sarajevu, Šibeniku i na Cetinju, jednu kuću u Kumanovu, zemljište u Kneževcu kod Beograda i mlinove u Adi i Molu. Nijedna od Savezovih nepokretnosti nile opterećena nikakvim dugom.

Ukupni prihodi Saveza su poslednjih godina u stalnom porastu, što ukazuje na vrlo povolian razvoi poslovania. U 1935 oni iznose 10,72 miliona prema 9,42 miliona u 1934 god. Prihodi od poslovanja Saveza iznose 7,88 miliona ili za 902 hiljade više nego u 1934, a oni od poslovanja mlinova 2,83 miliona ili za 395 hiljada više. U 1935 su porasle skoro sve vrste Savezovih prihoda, a relativno najjače prihodi od zadružnih preduzeća. Pojedina preduzeća dala su sledeće prihode: restoran 1,53 miliona (u 1934 сод. 1,29 топа), Коnačišta 762 hiljade i parna perionica 45 hiliada. Prihodi na kamatama su porasli sa 3,59 na 3,81 miliona.

Porasli su i ukupni rashodi za 1,24 miliona, sa 7,75 na 8,99 miliona dinara. Povećanje rashoda nastalo je od znatnog povećanja poslova, a izazvano je najvećim delom brutorashodima doma i konačišta u Dečanskoj ulici, zatim rashodima novoosnovanog konačišta u Sarajevskoj ulici i parne

perionice, i najzad rashodima doma u Sarajevu, povećanjem rada menze, uvođenjem odelenja za zadružno'. osiguranje, DOkretanjem lista »Zadružna zastava« itd.

Čista dobit iznosi 1 milion 723 hiljade prema 1,67 milion u 1934. Ona je ovako podeljena: ristorno zadrugama na povučeno brašno 298 hiljada, rezervi za sumnjiva potraživanja

1 milion, penzionom fondu 222 hiljade i ostalim Savezovim

fondovima 202 hiliade dinara.

U upravnom odboru nalaze se gospoda: Miloš Štibler, pretsednik; Jovan Bakić, potpretsednik; Marin Katunarić, Aleksije Đurđić, d-r Ivan Kavčić, Aleksandar Šondić, d-r Mladen Josipović, Ivan Deržić, Mirko Vuletić, Milan Jkonić, Jer-

Ко Balikas, ing. Jovan Kraljević, ing. Dragutin Zahradnik,

Stjepan Lozić, Đorđe Drenovac, Mustafa Alikalfić, Егапјо Hrnkaš, Derviš Dedić. U nadzornom odboru su g. g.: Dimitrije Petrović, Vasilije Bojić, Milan Žica, d-r David Karlović,

d-r Adolf Pečovnik, Rada M. Janković, Drago Grgurić i Mar--

ko Popović. Upravnik je g. Branislav Trajković, inž.

НОВОСАДСКА ФАБРИКА КАБЕЛА Д.Д., НОВИ САД

У Југославији имамо две фабрике кабела, једну у Новом Саду, а другу У Загребу. Благодарећи томе у овој важној привредној грани могли бисмо да будемо потпуно независни од иностранства, јер су наше домаће фабрике у стању да подмире све наше потребе. Још морамо увозити једино сировине. Наиме, бакар, олово, гуму итд. При бољој организацији наше индустријске производње бакар и олово не бисмо морали ни увозити, јер имамо односних руда у довољним количинама. :

Иначе, Новосадска фабрика кабела је релативно доста младо предузеће, јер у свом садашњем обиму постоји тек неколико година. Уређај фабрике је довршен 19382

године. Подигнуте су нове зграде, набављене су модерне

машине и учињене све потребне инвестиције, тако да се производи новосадске фабрике по квалитету могу да мере са одговарајућим производима најмодернијих страних фабрика. Фабрика врши извлачење и изоловање жица, гајтана и жичаних ужета, врши кабловање голих бакарних, челичних и осталих жица, а у погледу производње голе бакарне и бронзане жице она је једини произвоБач у нашој земљи. Поред тога, она добавља ни све специјалне производе концерна БЕебеп и СишШеаште, из Келна

на Рајни, који се због слабије тражње још не израђују

код нас.

Због опште стагнације у пословима, последњих година није се могао у довољној мери искоришћавати ни производни капацитет Новосадске фабрике кабела. Запослење фабрике у 1935 било је нешто јаче, иако је промет са жичним ужетима и тракама за изоловање осетно назадовао. У 1985 је и чиста добит знатно већа него у току неколико ранијих година. Међутим, ипак се није могао постићи резултат који би одговарао повећаном промету, из више разлога. Пре свега, у 1985, а нарочито у другој

половини те године, знатно су порасле цене сировина

које фабрика прерађује. Цене готових производа нису могле да се повисе у истој мери. Шта више, фабрика је морала и да снизи своје цене, јер се јако осећао утицај немачке демпинг-конкуренције. Ако се ситуација не промени, цене појединим производима и даље ће падати. То he нашу домаћу индустрију кабела довести у необично тежак положај, ако наша влада не пружи одговарајућу заштиту потребним мерама и новим преговорима са Немачком. | Пе

Биланси Новосадске фабрике кабела за 4 последње |

године пружају следећу слику: